Выбрать главу

[257] “Who was he, Reacher?” Finlay said again.

[258] I ignored him and looked at Baker.

[259] “Why before one o’clock?” I asked him.

[260] “The heavy rain last night began at one o’clock,” he said. “The pavement underneath the body was bone dry. So, the body was on the ground before one o’clock when the rain started. Medical opinion is he was shot at midnight.”

[261] I nodded. Smiled at them. The time of death was going to let me out.

[262] “Tell us what happened next,” Finlay said, quietly.

[263] I shrugged at him.

[264] “You tell me,” I said. “I wasn’t there. I was in Tampa at midnight.”

[265] Baker leaned forward and pulled another sheet out of the file.

[266] “What happened next is you got weird,” he said. “You went crazy.”

[267] I shook my head at him.

[268] “I wasn’t there at midnight,” I said again. “I was getting on the bus in Tampa. Nothing too weird about that.”

[269] The two cops didn’t react. They looked pretty grim.

[270] “Your first shot killed him,” Baker said. “Then you shot him again, and then you went berserk and kicked the shit out of the body. There are massive postmortem injuries. You shot him and then you tried to kick him apart. You kicked that corpse all over the damn place. You were in a frenzy. Then you calmed down and tried to hide the body under the cardboard.”

[271] I was quiet for a long moment.

[272] “Postmortem injuries?” I said.

[273] Baker nodded.

[274] “Like a frenzy,” he said. “The guy looks like he was run over by a truck. Just about every bone is smashed. But the doctor says it happened after the guy was already dead. You’re a weird guy, Reacher, that’s for damn sure.”

[275] “Who was he?” Finlay asked for the third time.

[276] I just looked at him. Baker was right. It had got weird. Very weird. Homicidal frenzy is bad enough. But postmortem frenzy is worse. I’d come across it a few times. Didn’t want to come across it anymore. But the way they’d described it to me, it didn’t make any sense.

[277] “How did you meet the guy?” Finlay asked.

[278] I carried on just looking at him. Didn’t answer.

[279] “What does Pluribus mean?” he asked.

[280] I shrugged. Kept quiet.

[281] “Who was he, Reacher?” Finlay asked again.

[282] “I wasn’t there,” I said. “I don’t know anything.”

[283] Finlay was silent.

[284] “What’s your phone number?” he said. Suddenly.

[285] I looked at him like he was crazy.

[286] “Finlay, what the hell are you talking about?” I said. “I haven’t got a phone. Don’t you listen? I don’t live anywhere.”

[287] “I mean your mobile phone,” he said.

[288] “What mobile phone?” I said. “I haven’t got a mobile phone.”

[289] A clang of fear hit me. They figured me for an assassin. A weird rootless mercenary with a mobile phone who went from place to place killing people. Kicking their dead bodies to pieces. Checking in with an underground organization for my next target. Always on the move.

[290] Finlay leaned forward. He slid a piece of paper toward me. It was a torn-off section of computer paper. Not old. A greasy gloss of wear on it. The patina paper gets from a month in a pocket. On it was printed an underlined heading. It said: Pluribus. Under the heading was a telephone number. I looked at it. Didn’t touch it. Didn’t want any confusion over fingerprints.

[291] “Is that your number?” Finlay asked.

[292] “I don’t have a telephone,” I said again. “I wasn’t here last night. The more you hassle me, the more time you’re wasting, Finlay.”

[293] “It’s a mobile phone number,” he said. “That we know. Operated by an Atlanta airtime supplier. But we can’t trace the number until Monday. So we’re asking you. You should cooperate, Reacher.”

[294] I looked at the scrap of paper again.

[295] “Where was this?” I asked him.

[296] Finlay considered the question. Decided to answer it.

[297] “It was in your victim’s shoe,” he said. “Folded up and hidden.”

[298] I SAT IN SILENCE FOR A LONG TIME. I WAS WORRIED. I FELT like somebody in a kid’s book who falls down a hole. Finds himself in a strange world where everything is different and weird. Like Alice in Wonderland. Did she fall down a hole? Or did she get off a Greyhound in the wrong place?

[299] I was in a plush and opulent office. I had seen worse offices in Swiss banks. I was in the company of two policemen. Intelligent and professional. Probably had more than thirty years’ experience between them. A mature and competent department. Properly staffed and well funded. A weak point with the asshole Morrison at the top, but as good an organization as I had seen for a while. But they were all disappearing up a dead end as fast as they could run. They seemed convinced the earth was flat. That the huge Georgia sky was a bowl fitting snugly over the top. I was the only one who knew the earth was round.

[300] “Two things,” I said. “The guy is shot in the head close up with a silenced automatic weapon. First shot drops him. Second shot is insurance. The shell cases are missing. What does that say to you? Professionally?”

[301] Finlay said nothing. His prime suspect was discussing the case with him like a colleague. As the investigator, he shouldn’t allow that. He should cut me down. But he wanted to hear me out. I could see him arguing with himself. He was totally still, but his mind was struggling like kittens in a sack.

[302] “Go on,” he said eventually. Gravely, like it was a big deal.

[303] “That’s an execution, Finlay,” I said. “Not a robbery or a squabble. That’s a cold and clinical hit. No evidence left behind. That’s a smart guy with a flashlight scrabbling around afterward for two small-caliber shell cases.”

[304] “Go on,” Finlay said again.

[305] “Close range shot into the left temple,” I said. “Could be the victim was in a car. Shooter is talking to him through the window and raises his gun. Bang. He leans in and fires the second shot. Then he picks up his shell cases and he leaves.”

[306] “He leaves?” Finlay said. “What about the rest of the stuff that went down? You’re suggesting a second man?”

вернуться

257

— Кто это был, Ричер? — снова спросил Финлей.

вернуться

258

Не обращая на него внимания, я посмотрел на Бейкера.

вернуться

259

— Почему до часа ночи? — спросил я.

вернуться

260

— Потому что ночью примерно в час начался ливень, — сказал Бейкер. — Асфальт под трупом остался абсолютно сухим. Значит, труп лежал на земле до того, как начался дождь. Согласно медицинскому заключению, жертва была застрелена около полуночи.

вернуться

261

Я кивнул. Улыбнулся. Время смерти меня спасет.

вернуться

262

— Расскажите, что было дальше, — тихо произнес Финлей.

вернуться

263

Я пожал плечами.

вернуться

264

— Это вы мне сами расскажете, — сказал я. — Меня там не было. В полночь я находился в Тампе.

вернуться

265

Подавшись вперед, Бейкер достал из папки еще один лист.

вернуться

266

— А дальше произошло то, что ты спятил, — сказал он. — Сошел с ума.

вернуться

267

Я покачал головой.

вернуться

268

— В полночь меня там не было, — повторил я. — Я садился на автобус в Тампе. В этом нет ничего сумасшедшего.

вернуться

269

Полицейские никак не отреагировали на мои слова. Они оставались угрюмыми.

вернуться

270

— Твой первый выстрел его убил, — сказал Бейкер. — Затем ты выстрелил во второй раз, после чего словно обезумел и долго пинал труп ногами. На теле многочисленные травмы, полученные посмертно. Ты его застрелил, после чего превратил труп в месиво. Ты лупил его ногами, что есть силы. На тебя напал приступ безумия. Затем ты успокоился и попытался завалить труп картоном.

вернуться

271

Я заговорил не сразу.

вернуться

272

— Посмертные травмы? — спросил я.

вернуться

273

Бейкер кивнул.

вернуться

274

— Что-то страшное, — подтвердил он. — Этот парень выглядит так, словно его сбил грузовик. Все кости переломаны. Но врач говорит, это произошло тогда, когда он уже был мертв. У тебя не все дома, Ричер, это точно, черт побери.

вернуться

275

— Кто он? — в третий рас спросил Финлей.

вернуться

276

Я молча посмотрел на него. Бейкер прав. Дело становится странным. Очень странным. Неистовая жестокость, приводящая к смертельному исходу, — это уже плохо. Но жестокость по отношению к трупу еще хуже. Мне несколько раз приходилось с этим сталкиваться. И у меня не было никакого желания встретиться еще раз. Но так, как описал случившееся Бейкер, оно вообще не имело смысла.

вернуться

277

— Как вы с ним познакомились? — спросил Финлей.

вернуться

278

Я смотрел на него. Ничего не отвечая.

вернуться

279

— Что такое «pluribus»? — спросил он.

вернуться

280

Я пожал плечами. Продолжая хранить молчание.

вернуться

281

— Кто это был, Ричер? — снова спросил Финлей.

вернуться

282

— Меня там не было, — ответил я. — Я ничего не знаю.

вернуться

283

Финлей помолчал.

вернуться

284

— Какой номер вашего телефона? — вдруг спросил он.

вернуться

285

Я посмотрел на него как на сумасшедшего.

вернуться

286

— Финлей, черт побери, о чем вы говорите? — сказал я. — У меня нет телефона. Вы не поняли? Я нигде не живу.

вернуться

287

— Я имел в виду сотовый телефон, — сказал Финлей.

вернуться

288

— Какой сотовый телефон? У меня нет сотового телефона.

вернуться

289

Меня охватила паника. Эти полицейские принимают меня за убийцу. За сумасшедшего бродягу-наемника с сотовым телефоном, разгуливающего по стране и убивающего людей. А затем превращающего трупы в месиво. Связывающегося с какой-то подпольной организацией, наводящей меня на очередную жертву. Всегда в движении.

вернуться

290

Финлей наклонился вперед. Протянул мне лист бумаги. Это был обрывок бумаги от компьютерного принтера. Не старый. Покрытый блестящим слоем жира. Такой приобретает бумага, проведшая месяц в кармане. На нем было напечатано подчеркнутое заглавие: «Pluribus». Под ним телефонный номер. Я посмотрел на листок. Не притронулся к нему. Не желаю иметь какие-либо недоразумения с отпечатками пальцев.

вернуться

291

— Это ваш номер телефона? — спросил Финлей.

вернуться

292

— У меня нет телефона, — повторил я. — Вчера ночью меня здесь не было. Чем больше вы будете приставать ко мне, Финлей, тем больше времени потеряете.

вернуться

293

— Это номер сотового телефона, — продолжал он. — Это мы установили точно. Принадлежит компании с центром в Атланте. Но абонента мы сможем установить только в понедельник. Поэтому мы обращаемся к вам, Ричер. Будет лучше, если вы поможете следствию.

вернуться

294

Я снова посмотрел на клочок бумаги.

вернуться

295

— Где вы это нашли?

вернуться

296

Финлей задумался. Решил все же ответить.

вернуться

297

— Листок лежал в ботинке вашей жертвы, — сказал он. — Сложенный и спрятанный.

вернуться

298

Я долго сидел молча. Мне было страшно. Я чувствовал себя как героиня детской книжки, провалившаяся в нору. Оказавшаяся в незнакомом мире, где все вокруг странное и непонятное. Как Алиса в Стране чудес. Она провалилась в нору? Или сошла не в том месте с автобуса «Грейхаунд»?

вернуться

299

Я сидел в удобном, роскошном кабинете. От такого бы не отказался и швейцарский банк. Я находился в обществе двух полицейских. Умных и проницательных профессионалов. Вероятно, на двоих у них не меньше тридцати лет опыта. Хорошо оснащенный и укомплектованный грамотным личным составом полицейский участок. Скорее всего, проблемы с финансированием здесь не стоят. Слабое место — осел Моррисон в кресле начальника, но в целом мне давно не приходилось видеть такой четкой и слаженной организации. Но они со всех ног бегут в тупик. Все, похоже, убеждены в том, что земля плоская. А небо над Джорджией — это огромный купол, закрепленный у них над головой. Я был единственным, кто знал, что земля круглая.

вернуться

300

— Два момента, — наконец сказал я. — Этот человек был застрелен в упор из автоматического пистолета с глушителем. Первый выстрел был смертельным, второй контрольным. Гильз нет. О чем это говорит? Работал профессионал?

вернуться

301

Финлей молчал. Его основной подозреваемый обсуждал с ним дело как с коллегой. Как следователь он не должен был это допустить. Он должен был меня остановить. Но ему хотелось меня выслушать. Я буквально видел, как он спорит с самим собой. Финлей сидел совершенно неподвижно, но его мысли возились, будто котята в мешке.

вернуться

302

— Продолжайте, — в конце концов сказал он.

Торжественно, словно делая мне одолжение.

вернуться

303

— Это была казнь, Финлей, — сказал я. — Не ограбление и не ссора. Хладнокровная и хирургически точная казнь. Никаких улик на месте преступления. То есть опытный профессионал, ползающий с фонариком и подбирающий гильзы.

вернуться

304

— Продолжайте, — повторил он.

вернуться

305

— Выстрел в упор в левый висок, — сказал я. — Возможно, жертва находилась в машине. Убийца говорит с ней в окно, затем поднимает пистолет. Бух! После чего он наклоняется в салон и делает второй выстрел. Потом подбирает стреляные гильзы и уходит.

вернуться

306

— Уходит и все? — удивился Финлей. — А как насчет остального? Вы хотите сказать, был и второй — сообщник!?