Tokovi Vazduha odgurnuše dvokrilni prozor ispred njega i smrskano staklo i slomljeno drvo razlete se u kiši krhotina. Moje ruke, prodahta Lijus Terin. Zašto ne mogu da pomerim ruke. Moram da podignem ruke! Zemlja, Vazduh i Vatra upleše se u tkanje koje Randu nije bilo poznato, u šest tkanja odjednom. Samo što ga on prepozna čim ugleda kako se ispreda. Ognjeni pupoljak. Među Trolocima se pojavi šest uspravnih crvenih kopalja, deset stopa visokih i tanjih od Randove podlaktice. Troloci najbliži njima začuće oštro pištanje, ali neće shvatiti da to čuju smrt, sem ako ne prenose sećanja čak na Rat Senke. Lijus Terin izatka i poslednju nit Vazduha i vatra se rascveta. Uz riku od koje se majur zatrese, svako crveno koplje za tren oka se raširi u trideset stopa širok kameni disk. Glave s rogovima i gubicama letele su kroz vazduh, kao i ruke i noge, bilo u čizmama ili sa šapama i kopitarna. Troloci su padali i po preko stotinu koraka daleko od prasaka, a samo su neki od njih opet ustajali. I dok je tkao te mreže, Lijus Terin je izatkao još šest drugih, mešajući Duh s Vatrom kako bi izatkao kapiju, ali onda dodajući pomalo Zemlje, na tačno određeni način. Poznati srebrno-plavi uspravni procepi se pojaviše, ne predaleko od kuće, što je bilo tle Randu dobro znano, pa se okrenuše i pretvoriše – ne u otvore, već u maglovite pozadine kapija, stranica četiri koraka sa četiri koraka. Mesto da ostanu otvorene, zavrteše se i zatvoriše, otvarajući se i zatvarajući se neprestano. A mesto da ostaju na jednom mestu, poleteše prema Trolocima. Kapije, ali istovremeno i nešto drugo. Smrtokapije počeše da se pomeraju, Lijus Terin zaveza mreže u čvorove, ali labavo, tako da će čvorovi trajati svega nekoliko minuta pre nego što se tkanja ne rasprše, pa poče opet da tka. Još smrtokapija, još ognjenih pupoljaka, od kojih su se zidovi tresli dok su raznosili Troloke i obarali ih s nogu. Prve smrtokapije su hrlile: zariše se u Troloke i rasekoše prazne redove kroz njih. Nije reč bila samo o rubovima kapija koje su se neprestano otvarale i zatvarale. Tamo kuda smrtokapija prođe, jednostavno ne ostaje Troloka. Moje ruke!, zaurla luđak. Moje ruke!
Rand lagano diže ruke i gurnu ih kroz razvaljeni prozor. Lijus Terin smesta izatka Vatru i Zemlju u zamršeni obrazac i crveni pipci blesnuše s vrhova Randovih prstiju, po deset sa svakog, šireći se ispred njega. To su bile vatrene strele. Znao je. Čim te prve strele nestadoše, pojavi ih se još, i to tako brzo da je izgledalo kao da trepere mesto da nestaju. Troloci pogođeni tim pipcima stadoše da se trzaju kada meso i krv, za tren oka proključali, prasnuše iz njih, da se trzaju i da padaju, sa ogromnim rupama u svojim debelim telesinama. Često se dešavalo da po dvojica ili po trojica padnu pre nego što pipak utrne. On raširi prste i lagano pomeri ruke u stranu, šireći smrt duž čitavog bojnog reda. Pojaviše se ognjeni pupoljci koje nije on izatkao, kao i smrtokapije neznatno manje od onih koje je tkao Lijus Terin, a i ognjene strele koje mora da su bile Loganove. Ostali Aša’mani su obraćali pažnju, ali malo je njih bilo na položaju odakle bi mogli da vide kako se poslednje dve mreže tkaju.
Troloci su ginuli na stotine, na hiljade, kidani munjama i vatrenim kuglama, ognjenim pupoljcima, smrtokapijama i vatrenim strelama, tako da je i zemlja letela u vazduh pod njihovim stopama, ali i dalje su hrlili, urlajući i mlatarajući oružjem, dok su Mirdraali jahali odmah iza njih, s crnim mačevima u rukama. Stigavši do pomoćnih zgrada, neki Troloci ih okružiše, pa stadoše da lupaju na vrata, mačevima i kopljima da kidaju daske sa zidova i da bacaju baklje na krovove od rogozine. Saldejci su bili na njima, odapinjući strele sa svojih konjaničkih lukova što brže mogu, pa su udarcima nogu obarali te baklje s krovova, ali neke su se zadenule za strehe, tako da se plamen proširio čak i po mokroj rogozini.
Vatre, pomislio je Rand Lijusu Terinu. Saldejci će izgoreti! Učini nešto!
Lijus Terin ništa ne odgovori već samo nastavi da tka smrt što brže može i da na Troloke baca smrtokapije i vatrene strele. Jedan Mirdraal, pogođen sa šest crvenih pipaka, odlete iz sedla, a odmah za njim i drugi. Treći izgubi glavu od vatrene strele, od koje mu proključaše i krv i meso, ali taj nastavi da jaše dalje vitlajući mačem, kao da i ne zna da je mrtav. Rand ih je tražio. Ako svi Mirdraali budu ubijeni, možda se Troloci daju u beg.
Lijus Terin je sada tkao samo smrtokapije i vatrene strele. Troloci su se previše približili majuru da bi koristio ognjene pupoljke. Neki Aša’mani izgleda nisu to odmah shvatili. Odaja se zatrese, a za njom i čitava kuća, kao da je udari neki ogroman malj, zatrese se kao da će se raspasti, nakon čega više nije bilo tih prasaka, izuzev kada pukne vatrena kugla ili kada se zemlja rasprši i odbaci Troloke u vazduh, kao slomljene igračke. S neba su munje sevale gusto kao kiša. Srebrno-plave strele neprestano su se zarivale u zemlju tako blizu kuće da su se Randu dlačice na rukama i prsima nakostrešile, a kosa je htela da mu se digne na glavi.
Neki Troloci uspeše da razvale vrata jednog ambara i pokuljaše unutra. On pomeri ruke i treperavim crvenim pipcima saseče one koji su bili i dalje napolju, stvarajući rupe u njima. Neki uspeše da uđu, ali Saldejci će morati da sami izađu na kraj s njima. Na drugom ambaru i na jednoj staji plamen palacnu po rogozini, a ljudi su kašljali od jetkog dima dok su odapinjali strele s lukova.
Slušaj me, Lijuse Terine. Vatra. Moraš nešto da uradiš!
Lijus Terin ništa ne odgovori, već samo nastavi da tka svoje mreže koje su ubijale Troloke i Mirdraale.
„Logane“, viknu Rand. „Požari! Pogasi ih!“
Ni on nije odgovarao, ali Rand vide tkanja koja su izvlačila vrelinu iz plamenova i gušila ih. Vatra samo nestade, ostavljajući za sobom hladnu pocrnelu rogozinu, s koje se čak ni pramičci dima nisu dizali. Smrt je hodila među Trolocima, ali oni su sada bili tako blizu da se kuća tresla čak i od vatrenih kugli.
Odjednom se jedan Mirdraal pojavi pored prozora, bledog bezokog lica staloženog kao da je Aes Sedai, a crni mač mu polete da proburazi Randa. Dva bačena aijelska koplja zariše mu se u grudi, a bačeni nož mu sevnu u grkljanu, ali on se samo zatetura pre nego što nastavi da bode. Rand skupi prste i tren pre nego što će ga sečivo dodirnuti stotine vatrenih strela proleteše kroz Mirdraala, odbacujući ga dvadeset koraka unazad, tako da pade na zemlju izrešetan ranama iz kojih se cedila crna krv. Mirdraali retko kada odmah umiru, ali ovaj se nije ni trznuo.
Rand žurno stade da traži nove mete, ali onda shvati da je Lijus Terin prestao da usmerava. I dalje se ježio, što mu je govorilo da Kecuejn i Alivija i dalje drže Moć, a takođe je i dalje osećao saidin u Loganu, ali ni on nije više ni tkao ni ispredao mreže. Napolju je zemljište bilo posuto telima i delovima tela, od polja pa skoro sve do kućnih zidova. Sve do nekoliko koraka od njih. Nekoliko konja koje su do maločas jahali Mirdraali, i dalje je stajalo, jedan hramljući kao da mu je prednja noga slomljena. Jedan bezglavi Mirdraal još se teturao, divlje mlatarajući mačem, a tu i tamo poneki Trolok bi se trznuo ili bezuspešno pokušao da se pridigne – ali ništa se drugo nije ni mrdalo.
Gotovo je, pomislio je. Gotovo je, Lijuse Terine. Sada možeš da pustiš saidin. Harilin i Enaila stajale su na stolu, zabrađene i s kopljima u rukama. Min je stajala pored njih, smrtno ozbiljnog lica, s po nožem za bacanje u obe šake. Veza je bila preplavljena strahom, ali bio je ubeđen da ona to nije strahovala za sebe. One su mu spasle život, ali on sada mora ponovo da ga spase.