Šalon stisnu Harinu za rame u znak podrške, ali to joj nije bilo potrebno. Da ostane s Koramurom? Nema nikakvog načina da bilo kome, čak ni Šalon, objasni Kecuejnino grubo sprovođenje sopstvene volje i potpuno nepoštovanje Harininog dostojanstva. Bila je izaslanik Ata’an Mijera, ali i primorana da igra kako Aes Sedai svira. Spremna je da prizna, makar samo sebi, da je skoro zaplakala od olakšanja kada je shvatila da će je ta prokleta žena pustiti da ode. Sem toga, predviđanja one devojke uvek se obistinjuju. Tako su kazale Aes Sedai, a one ne mogu da lažu. To je dovoljno.
Turana tiho uđe u kabinu i pokloni se Zaidi. „Gospo od brodovlja, Koramurov izaslanik je stigao. On... iskoračio je iz kapije na palubu.“ Vetrotragačice na to zažagoriše, a Amilija se lecnu kao da je opet osetila bič majstora palube.
„Nadam se da ti nije previše oštetio palubu, Turana“, kaza Zaida. Harina otpi vina kako bi sakrila smešak. Izgleda da će taj čovek biti primoran da makar malo čeka.
„Nije nimalo, gospo od brodovlja.“ Turana je zvučala iznenađeno. „Kapija se otvorila dobru stopu iznad palube, a došao je s jednog od gradskih kejova.“
„Da“, prošapta Šalon. „Vidim kako bih to mogla da izvedem.“ Njoj je sve što je u ma kakvoj vezi s Moći bilo predivno.
„To mora da te je iznenadilo, to što si ugledala kameni kej iznad svoje palube“, primeti Zaida. „U redu. Videću je li mi Koramur poslao rošavu pijanicu. Pošalji ga unutra, Turana. Ali nemoj da žuriš. Amilija, hoću li dobiti vino pre mraka?“
Aes Sedai oštro uzdahnu i, malčice cvileči kao da je na rubu suza, požuri po pehar dok se Turana klanjala i izlazila. Svetlosti, šta je to Amilija uradila? Prođe nekoliko dugih trenutaka, a Zaida je dobila vino dobrano pre nego što je u kabinu ušao jedan krupan čovek tamne kovrdžave kose koja mu je padala sve do širokih ramena. Svakako nije bio rošav, niti se činilo da je pijan. Na visokom okovratniku njegovog crnog kaputa s jedne strane bila je srebrna pribadača u obliku mača, a s druge crveno-zlatna pribadača u obliku jednog od onih stvorenja obmotanih oko Koramurovih podlaktica. Zmaj. Da, tako se to čudo zove. Na okrugloj pribadači na njegovom levom ramenu bile su tri zlatne krune naspram plavog polja. Možda je reč o znamenju? Da nije on neki kopnovezani velmoža? Je li Koramur zapravo učinio Zaidi čast kada je poslao tog čoveka? Znajući Randa al’Tora, čisto je sumnjala da je to bilo namerno. Nije da je on pokušavao da kome ukalja čast, ali malo mu je bilo stalo do tuđih počasti.
Poklonio se Zaidi, vešto upravljajući mačem za pojasom tako da mu nije smetao, ali nije dodirnuo srce, usne i čelo. Doduše, nekim nedostacima mora se progledati kroz prste kada je reč o kopnovezanima. „Izvinjavam se ako kasnim, gospo od brodovlja“, reče on, „ali činilo mi se nepotrebnim da dođem pre nego što se sve okupite.“ Mora da ima veoma dobar durbin kada je to video čak s pristaništa.
Odmeravajući ga od glave do pete i mršteći se, Zaida otpi gutljaj vina. „Kako ti je ime?“
„Ja sam Logan“, jednostavno odgovori on.
Pola žena u sobi oštro uzdahnu, a većina ostalih zgranuto razjapi usta. Više njih proli vino iz pehara. Ne Zaida i ne Harina, već ostale. Logan. To je ime poznato čak i Ata’an Mijerama.
„Gospo od brodovlja, mogu li da se obratim?“, zadihano upita Amilija. Grabila je porcelanski ibrik tako snažno da se Harina pribojavala da će joj prsnuti u rukama. Žena je imala dovoljno pameti da ništa ne kaže dok joj Zaida nije klimnula. A onda reći pokuljaše. „Taj čovek je bio lažni Zmaj. Zbog toga je smiren. Ne znam kako to da opet može da usmerava, ali on usmerava saidin. Saidin! Gospo od brodovlja, on je ukaljan. Ako imaš posla s njim, navući ćeš na sebe gnev Bele kule. Znam da...“
„Dosta“, saseče je Zaida. „Ti bi trebalo da si do sada shvatila koliko se ja bojim gneva Bele kule.“
„Ali...“ Zaida diže jedan prst, a Aes Sedai smesta zatvori usta, stiskajući usne kao da joj je muka. Zbog te jedne reči možda će opet da poljubi jarbol – i ona to dobro zna.
„To što kaže delimično je istina“, spokojno odgovori Logan. „Ja sam Aša’man, ali više nema opačine. Saidin je čist. Izgleda da je Tvorac rešio da nam ukaže milost. Imam pitanje za nju. Kome služiš, Aes Sedai, Egveni al’Ver ili Elaidi a’Roihan?“ Amilija je, pametno, držala jezik za zubima.
„Narednih godinu dana služi meni, Logane“, odlučno mu saspe Zaida. Aes Sedai na tren čvrsto sklopi blede oči, a kada ih ponovo otvori bile su razrogačenije nego ikada ranije, ma koliko to delovalo nemoguće – i bile su užasnute. Zar je moguće da je mislila kako će se Zaida smilovati i pustiti je ranije? „Sva svoja pitanja možeš da uputiš meni“, nastavi gospa od brodovlja, „ali najpre ja imam dva za tebe. Gde je Koramur? Moram mu poslati izaslanicu, a on mora da je drži uza se – u skladu s pogodbom. Podseti ga na to. I kakvu poruku nosiš od njega? Pretpostavljam da je reč o molbi za neku uslugu.“
„Što se tiče toga gde je on – ne mogu da kažem.“ Čovek se malčice nasmeši, kao da se našalio. Nasmešio se!
„Zahtevam“, poče Zaida, ali on je prekinu, što kod ostalih žena izazva besno mrmljanje i streljanje pogledima. Ta budala kao da misli da je ravna gospi od brodovlja!
„Gospo od brodovlja, on želi da njegovo boravište za sada bude u tajnosti. Izgubljeni su pokušali da ga ubiju. Međutim, voljan sam da povedem sa sobom Harinu din Togaru. Sudeći po onome što sam čuo, mislim da mu je bila prihvatljiva.“
Harina se lecnu tako jako da proli vino po nadlanici, pa onda otpi jedan dubok gutljaj. Ali ne – Zaida bi se pre razvela od Amela i udala za kamen nego što bi poslala Harinu din Togaru kao svoju izaslanicu. Svejedno, i pomisao na to bila je dovoljna da joj se jezik zalepi za nepce. Čak i da postane gospa od brodovlja, bila bi to nedovoljna nadoknada za to da opet trpi Kecuejn.
Bezizražajno gledajući Logana, Zaida kaza Amiliji da mu naspe vino. Aes Sedai se štrecnu, a dok je stigla do stola drhtala je tako snažno da je pisak ibrika zveckao po rubu pehara. Po palubi se prosulo skoro jednako vina koliko je otišlo u pehar. Čudno, ali Logan joj je prišao i uhvatio je za ruke kako bi je umirio. Da nije on jedan od onih ljudi koji ne mogu da ostave drugima da rade svoj posao?
„Amilija Sedai, nemaš ničega da se bojiš od mene“, kaza joj. „Odavno nikoga nisam pojeo za doručak.“ Ona se otvorenih ustiju zgranuto zagleda u njega, kao da nije sigurna da li se to našalio.
„A usluga za koju moli?“, upita Zaida.
„Nije to molba, gospo od brodovlja.“ Morao je da ispravi ibrik kako se pehar ne bi prepunio. Uzevši pehar, udalji se za korak od Amilije, ali ona samo ostade da zvera u njegova leđa. Svetlosti, pa ta žena stalno upada u nevolje. „Reč je o pozivanju na tvoju stanu pogodbe s Koramurom. Između ostalog, obećala si mu brodove, a brodovi su mu potrebni da bi se prevezla hrana i druge potrepštine u Bandar Eban iz Ilijana i Tira.“
„To može da se učini“, odvrati Zaida, bezuspešno sakrivajući olakšanje, premda se namrštila na Harinu. Naravno, i Pelana je ošinu pogledom, ali i Lejsin i Niol, kao i nekoliko drugih. Harina priguši uzdah.
Morala je da prizna kako su neke pojedinosti pogodbe veoma teške, kao što je potreba da gospa od brodovlja bude spremna da dođe njemu na noge tri puta u svake dve godine. Džendai proročanstva kažu da će Ata’an Mijere služiti Koramuru, ali nije bilo nikog ko je mislio da će to uključivati da gospa od brodovlja juri njemu pred noge kada je pozove. Ali ostale nisu bile tamo, a pogađanje sa Aes Sedai ubedilo ju je da joj ne preostaje ništa drugo nego da sklopi kakvu god pogodbu može. Istina Svetlosti jeste da je bilo pravo čudo što je uspela da izvuče i toliko koliko je uspela!