„Neću se junačiti, milostivi“, saglasi se Talanvor. Prvi put za mnogo vremena, izgledao je poletno. Njegov miris je podrhtavao koliko je bio ispunjen poletnošću. Ali sadržao je i meru opreza. Taj oprez je jedini razlog zašto sada nije u njihovom logoru. „Neću da dovedem Majgdin u opasnost. Niti gospu Failu. Samo želim da što pre vidim Majgdin.“
Perin ućuta i pusti ga. To može da razume. I on je želeo da se popne u taj akvedukt. Da što pre vidi Failu. Ali sve to mora da se uradi kako treba, a njega čekaju drugi poslovi. Sem toga, da se zaista nađe u Maldenu, nije siguran da bi mogao da se suzdrži da smesta ne pokuša da je nađe. Naravno, ne može da oseti sopstveni miris, ali čisto sumnja da se u njemu sada oseća ma kakav oprez. Glave vetrenjača opet se uz glasnu škripu okrenuše, kako vetar promeni smer. Tu bar nikad ne prestaje da duva. Svako zaustavljanje vodenog toka dovelo bi do propasti.
Sada je na vrhu grebena nastala gužva. Dvadesetoro Failinih čankoliza čekalo je na svoj red za akvedukt – svi koji su ostali, izuzev one dvojice što su uhodila Masemu. Žene su nosile muške čakšire i kapute, a kosu su skratile, izuzev repa pozadi, koji nose kako bi oponašale Aijele – mada nijedan Aijel ne bi nosio mač kao što ga one nose. Mnogi tairenski muškarci obrijali su brade zato što ih Aijeli ne nose. Iza njih beše pedeset Dvorečana s halebardama i nezapetim lukovima, s tetivama ušuškanim u kapute, a svaki je privezao za leđa po tri krcata tula, skupa sa zavežljajima s hranom. Svi do jednog u logoru dobrovoljno su se javili za to, tako da je Perin morao da ih pusti da izvlače slamke. Nosio se mišlju da im udvostruči broj, pa čak i da ga poveća preko toga. Čankolizi i Dvorečani nosili su svoje zavežljaje sa hranom i mešine s vodom. Seanšanski vojnici neprekidno su navirali noseći uz padinu pune vreće i vraćajući prazne. Znaju za red. Kada bi se neko od njih okliznuo po blatu i pao, što se manje-više redovno dešavalo, nije bilo ni psovanja ni gunđanja. Taj samo ustane i nastavi dalje.
Selanda Darengil, u tamnom kaputu sa šest vodoravnih raznobojnih pruga preko prsa, zastade da pruži Perinu ruku. Bila mu je visoka tek do grudi, ali Elijas je tvrdio da se dobro služi tim mačem što ga nosi za pojasom. Perin više nije mislio da su ona i ostali budale – pa, bar ne sve vreme – uprkos tome što pokušavaju da oponašaju Aijele. Naravno, uz neke razlike. Rep tamne kose bio je uvezan tamnom trakom na Selandinom potiljku. U njenom mirisu nije se osećalo nimalo straha, već samo rešenost. „Hvala što si nam dopustio da budemo deo ovoga, milostivi“, kaza sa onim odsečnim kairhijenjanskim naglaskom. „Nećemo te izneveriti – a nećemo izneveriti ni gospu Failu.“
„Znam da nećete“, odgovori on, rukujući se s njom. Bilo je vreme kada je ona izričito naglašavala kako služi Failu, a ne njega. Rukovao se sa svakim od njih pre nego što su ušli u akvedukt. Svi s mirisom rešenosti. Isto je važilo i za Bana al’Sina, koji je zapovedao Dvorečanima što idu u Malden.
„Kada Faila i ostale dođu, zaglavite spoljna vrata, Bane.“ Perin mu je to i ranije rekao, ali nije mogao da izdrži a da mu ne ponovi. „Onda vidite možete li da ih dovedete do akvedukta.“ Ta tvrđava nije zadržala Šaidoe ni prvi put, tako da on čisto sumnja da će ih i ovaj put zadržati, ako nešto pođe po zlu. Nije nameravao da prekrši svoj dogovor sa Seanšanima. Šaidoi će platiti zbog onoga što su učinili Faili, a sem toga, ne može ih ostaviti za sobom da nastave da pale i pljačkaju – ali želi da je skloni iz opasnosti što je pre moguće.
Ban osloni luk i halebardu o akvedukt, pa se pope i gurnu ruku unutra. Kada se opet spusti na zemlju, obrisa vlažnu šaku o kaput, pa se protrlja po velikom nosu. „Ispod vode je sve premazano nečim što je na dodir kao barski mulj. Biće nam dovoljno teško da se spustimo niz onaj poslednji nagib, a da se ne klizamo čitavom dužinom, lorde Perine, a kamoli da pokušamo da se tuda vratimo. Rekao bih da je najbolje da čekamo u onoj tvrđavi dok ne stigneš do nas.“
Perin uzdahnu. Nosio se mišlju da s njima pošalje konopce, ali bilo bi im potrebno skoro dve milje užadi da bi ih razvukli preko tog poslednjeg nagiba, što je mnogo za nošenje, a i da se desi da Šaidoi primete kraj konopca kako visi s maldenske strane akvedukta, pretražili bi sve i jedan kutak u gradu. Ta opasnost je možda mala, ali zbog gorkog gubitka koji bi bio njena posledica delovao je ogromno. „Stići ću što brže mogu, Bane. To ti obećavam.“
Rukovao se sa svakim od njih. S Todom al’Karom, široke vilice, i Leofom Torfinom, sa snežnobelom prugom u kosi, koja je pratila ožiljak što ga je dobio od Troloka. Rukovao se i s mladim Kenlijem Merinom, koji je nažalost opet pokušavao da pusti bradu, i s Bilijem Adarom, širokim skoro kao Perin, premda za šaku nižim. Bili mu je bio dalji rod i jedan od najbližih rođaka koji su Perinu ostali. Odrastao je sa mnogima od tih ljudi, premda su neki od njih nekoliko godina stariji od njega. Doduše, neki su nekoliko godina mlađi. Ali do sada je ljude iz Devonovog Jahanja i Stražarskog Brda upoznao jednako dobro kao one koji su došli iz okoline Emondovog Polja. Faila mu nije jedini razlog da stigne do te tvrđave što brže može.
Had al’Lora, jedan vitak čovek, brkova gustih kao da je Tarabonac, bio je poslednji od Dvorečana. Dok se on penjao u akvedukt, Gaul se pojavio, lica i dalje zabrađenog i sa četiri koplja stisnutih u ruci u kojoj mu je bio mali štit od bivolje kože. Drugom rukom se uhvatio za rub akvedukta i iz mesta skočio na njegov kameni rub.
„I ti ideš unutra?“, iznenađeno ga upita Perin.
„Device mogu da idu u izvidnicu kada ti to bude bilo potrebno, Perine Ajbara.“ Krupni Aijel se osvrnu preko ramena prema Devicama. Perinu se učini da se namrštio, ali teško je bilo da u to bude siguran, pošto mu samo oči nisu bile skrivene crnim velom. „Čuo sam ih kako pričaju kada su mislile da ne slušam. Za razliku od tvoje žene i ostalih, Čijad je propisno gai'šain. Kao i Bain, ali za nju me nije briga. Čijad i dalje ima da odsluži njenih godinu i jedan dan kada je spasemo. Kada čovek ima ženu kao gai’šaina, ili žena muškarca, ponekad se svadbeni venac isplete čim se skine belina. To nije neuobičajeno. Ali čuo sam Device kako pričaju da će one prve stići do Čijad, kako bi je držale dalje od mene.“ Iza njega, Sulinini prsti razleteše se u jeziku znakova kojim se Device služe, a jedna druga se pljesnu šakom preko usta, kao da prigušuje smeh. Dakle, podbadale su ga. Možda se ne protive toliko njegovoj ženidbi sa Čijad koliko se pretvaraju. Ili možda je Perinu nešto promaklo. Aijelski smisao za humor ume da bude veoma grub.
Gaul skliznu u vodu. Morao je da se presamiti skoro vodoravno s površinom da bi se uvukao ispod akvedukta. Perin se zagleda u otvor. Bilo bi tako lako da pođe za Gaulom. Teško je bilo da se okrene odatle. Red seanšanskih vojnika i dalje je vijugao uz padinu i niz nju.
„Mišima, vraćam se u moj logor. Grejdi će te odvesti u tvoj kada ovde završite. Uradi šta možeš da sakriješ tragove pre nego što odeš.“
„U redu, moj lorde. Rekao sam nekima da skinu malo maziva sa osovina taljiga i podmažu ove vetrenjače. Zvuče kao da će se svakoga časa zakočiti. Možemo to da uradimo i sa onima na suprotnom grebenu.“
Uzevši Korakove uzde, Perin se zagleda u krila koja su se lagano okretala. Lagano, ali postojano. Nisu ni napravljena da se okreću brzo. „A šta ako neki Šaido sutra reši da dođe ovamo, pa se začudi otkud sveže mazivo?“
Mišima ga na jedan dug tren odmeri pogledom, lica napola skrivenog senkama što ih je bacala mesečina. Bilo je to prvi put da mu blistave žute oči nisu smetale. Njegov miris... U mirisu mu se osećalo kao da je video nešto čemu se nije nadao. „General-barjaktarka je bila u pravu u vezi s tobom“, lagano reče.
„A šta je to kazala?“
„To ćeš morati nju da pitaš, moj lorde.“
Perin pojaha niz padinu i ka drveću, razmišljajući o tome koliko bi samo bilo lako da se okrene. Galen bi mogao da se pozabavi svim ostalim. Sve je pripremljeno. Samo što taj Majenac duboko veruje da je vrhunac svake bitke veličanstveni konjički juriš. A po mogućstvu, bitke bi tako trebalo i otpočinjati. Koliko bi se on dugo držao plana? Arganda je možda razumniji, ali toliko se plaši za kraljicu Alijandru da bi možda i on naredio taj juriš. Tako da na kraju ostaje samo on.