Grejdi, nalakćen na kolena, najednom omanjem proplanku sedeo je na napola obrađenom mahovinom prekrivenom kamenu, delimično utonulom u zemlju, koji je nesumnjivo ostao od gradnje akvedukta. Nekoliko njemu sličnih bilo je raštrkano unaokolo. Povetarac je duvao tako da Perin nije mogao da mu uhvati miris. Nije dizao pogled sve dok Perin nije zauzdao konja ispred njega. Kapija kojom su došli tu i dalje je bila otvorena i kroz nju se videla još jedna čistina među visokim drvečem, nedaleko od mesta gde su Seanšani sada digli logor. Možda bi bilo lakše da im je rekao da logor dignu bliže njegovom, ali hteo je da Aes Sedai i Mudre budu što je moguće dalje od sul’dam i damana. Nije se bojao da će Seanšani prekršiti reč koju mu je Tajli dala, ali Aes Sedai i Mudre samo što ne dobiju padavicu čim pomisle na damane. Mudre i Anura verovatno trenutno ne bi ništa radile, ali nije siguran za Masuri. Nije siguran u mnogo šta. Bolje da između njih bude rastojanje od nekoliko liga onoliko dugo koliko je to moguće.
„Grejdi, jesi li dobro?“ Na njegovom vetrom opaljenom licu kao da su se pojavile nove bore. Možda je to varka mesečine, ali Perin nije tako mislio. Taljige su s lakoćom prolazile kroz kapiju, ali da li je ona to bila nešto manja od prve koju je video da Grejdi otvara?
„Samo sam malčice umoran, milostivi“, iznureno odgovori Grejdi. Ostao je da sedi, nalakćen na kolena. „Sve ovo Putovanje koje u poslednje vreme radimo... Pa, nisam mogao da držim kapiju otvorenom dovoljno dugo da svi oni vojnici juče prođu kroz nju. Zato sam počeo da ih zavezujem.“
Perin klimnu. Oba Aša’mana su umorna. Usmeravanje umara čoveka isto koliko i mahanjem čekićem po čitav dan u kovačnici. Istini za volju – daleko više od toga. Čovek sa čekićem može da izdrži daleko duže od ma kog Aša’mana. Zato akveduktom ulaze u Malden, a ne kapijom, i zato Faila i ostale neće biti izvučene kroz kapiju, ma koliko to Perin želeo. Dvojici Aša’mana ostalo je veoma malo snage i ubrzo će morati da se odmore, a to malo snage mora da bude iskorišćeno tamo gde je najpotrebnije. Svetlosti, ali to je bila hladna misao. Samo, ako Grejdi ili Niejld omanu sa samo jednom kapijom, mnogo ljudi će izginuti. Teška odluka.
„Ti i Niejld ćete mi trebati prekosutra.“ To je bilo kao da je kazao da će mu biti potrebno da diše. Bez Aša’mana sve biva nemoguće. „Tada ćete biti zauzeti.“ Još jedno preterano ublažavanje pravog stanja stvari.
„Zauzeti kao jednoruki čovek koji kreči tavanicu, milostivi.“
„Hoćeš li moći?“
„Moraću, zar ne, milostivi.“
Perin opet klimnu. Čovek radi ono što mora. „Vrati me u naš logor. Nakon što vratiš Mišimu i njegove ljude u njihov tabor, ti i Device možete da prespavate tamo, ako hoćeš.“ To bi Grejdija malo poštedelo, tako da za dva dana bude makar malo odmorniji.
„Ne znam za Device, moj lorde, ali noćas bih se radije vratio kući.“ Okrenu glavu i pogleda kapiju, ne ustajući, a ona se zatvori obrnuto nego što se otvarala, tako da je izgledalo kao da se pogled kroz nju vrti dok se sužavala, naposletku završavajući kao uspravna posekotina srebrnastoplave svetlosti, koja je u Perinovim očima ostavila ljubičastu crtu kada se naposletku ugasila. „Ježim se od onih damana. Ne žele da budu slobodne.“
„Kako to ti znaš?“
„Pričao sam s nekima od njih kada nijedna od onih sul’dam nije bila u blizini. Čim sam pomenuo kako bi možda volele da im skinem te povoce – to sam samo nagovestio – počele su da vrišteći dozivaju svaka svoju sul’dam. Damane su plakale, a sul’dam su ih mazile po kosi i streljale me pogledima. Sav sam se naježio.“
Korak nestrpljivo zakopa po zemlji, a Perin potapša pastuva po vratu. Grejdi je imao sreće što ga te sul’dam nisu živog odrale. „Grejdi, šta god da bude s damanama, to neće biti ni ove ni sledeče nedelje. I nećemo to mi popraviti. Zato pusti damane na miru. Imamo svoja posla, koja moraju da se završe.“ I sporazum s Mračnim koji to omogućava. Odagna tu misao. A bilo kako bilo, postalo mu je veoma teško da na Tajli Kirgan gleda kao da je na strani Mračnoga. Ili na Mišimu. „Jesi li razumeo?“
„Razumeo sam, milostivi. Samo kažem da se ježim od toga.“
Naposletku se pojavi novi srebrnastoplavi rascep i proširi se u otvor kroz koji se videla čistina posred velikog drveća i niskih stena. Priljubivši se Koraku uz vrat, Perin projaha kroz njega. Kapija se ugasi za njim, a on nastavi kroz drveće sve dok ne izađe na veću čistinu, gde je bio dignut logor, blizu onoga što je nekada bilo seoce Britan – skup straćara punih buva, gde ljudi nisu ulazili ni po najvećoj kiši. Naravno, osmatrači u drveću nisu davali znake upozorenja. Prepoznali su ga.
Sada bi najviše na svetu voleo da legne na svoju ćebad. Pa, želeo bi i Failu – svakako – ali ako se izuzme ona, želi da bude sam u mraku. Vrlo verovatno da mu opet neće poći za rukom da zaspi, ali provešće tu noć razmišljajući o njoj, kao što to često čini. Zauzda konja ispred deset koraka široke živice od zašiljenog kolja oko logora. Jedan raken je čučao odmah u toj ogradi, dugog sivog vrata savijenog tako da jedna žena u smeđem kaputu s kapuljačom može da ga češka po glatkoj njušci. Kapuljača joj je bila spuštena, tako da joj se videla kratko podšišana kosa i uzano lice, opakog izgleda. Pogledala je Perina kao da ga je prepoznala, ali se smesta vratila češkanju. Sedlo na leđima tog stvorenja imalo je mesta za dva jahača. Izgleda da je to stigao glasnik. Skrenuo je u jedan od uzanih krivih prolaza koji su bili ostavljeni među koljem kako bi se mogli provesti konji. Samo ne brzo.
Većina ljudi u logoru već je otišla na spavanje. Osetio je pokrete kod vezova s konjima, u središtu logora, što su verovatno bili neki kairhijenski konjušari ili potkivači, ali zakrpljeni platneni šatori i kolibice napravljene od zimzelenih grana, sada već odavno osušenih, bili su tamni i tihi. Ništa se nije kretalo ni među niskim aijelskim šatorima, a samo je nekoliko stražara hodalo napred-nazad u najbližem majenskom delu logora. Majenci i Geldanci nemaju mnogo poverenja u Dvorečane u drveću. Međutim, njegov veliki šator s crvenim prugama bio je osvetljen, a po šatorskim zidovima igrale su senke nekoliko ljudi. Kada je sjahao ispred šatora, Atan Čandin se pojavio da prihvati uzde i prineo je ruku čelu da ga pozdravi, dok se nekako grbavo klanjao. Atan je dobar strelac, inače ne bi bio tu, ali ne ume da se ponaša. Perin nastavi da otkopčava plašt.
„Stigao si“, veselo mu reče Berelajn. Mora da se žurno oblačila, jer je njena duga crna kosa izgledala kao da se samo usputno pozdravila sa četkom, ali joj je siva jahaća haljina visokog okovratnika izgledala uredno i sveže. Njene služavke nikada joj ne dozvoljavaju da oblači stvari koje nisu sveže ispeglane. Ona pruži srebrni vinski pehar Breani da joj ga napuni iz visokog ibrika za vino, što Kairhijenka mršteći se učini. Failina služavka strastveno mrzi Berelajn, ali ova to izgleda ne primećuje. „Molim te, oprosti mi što sam primila goste u tvom šatoru, ali general-barjaktarka je želela da te vidi, pa sam mislila da joj pravim društvo. Pričala nam je o nekim Belim plaštovima.“
Balver je neupadljivo stajao u jednom uglu – pticoliki čovečuljak kada hoće ume da bude neprimetan kao gušter na grani – ali miris mu se naglo izoštri na pomen Belih plaštova.
Tajli, u kaputu nalik na letačicin, zategnutom preko njenih ramena, poklonila se ne povijajući noge i ne skidajući pogled sa Anure. Kao da je mislila da će se Aes Sedai svakog trena pretvoriti u čopor besnih pasa. Perinu se učini da oseća njenu uznemirenost, mada se ništa od toga nije videlo na njenom tamnoputom licu. „Moj lorde, imam dve vesti za koje sam mislila da bi trebalo da te smesta upoznam s njima. Jesi li počeo da sipaš dvokoren u gradsku vodu?“