„Šta to bi?“, naposletku htede Tajli da čuje.
„Ne znam.“ Anurino lice ostalo je spokojno, ali glas joj je podrhtavao. „Svetlosti, nemam predstave.“
„Nije bitno šta je to bilo“, reče im Perin. Nije obraćao pažnju na njihove zgranute poglede. „Za tri dana, sve će biti gotovo. Jedino je to bitno.“ Jedino je Faila bitna. Malo je trebalo da sunce bude na svom podnevnom vrhuncu, a Faila se već osećala iznureno. Voda za Sevaninu jutarnju kupku – ta se žena sada kupa dva puta dnevno – nije bila dovoljno topla, pa je Faila istučena skupa sa svima ostalima, mada su ona i Alijandra bile tamo samo da bi joj prale leđa. Preko dvadesetoro mokrozemskih gai'šaina preklinjalo ju je da im dopusti da joj se zakunu na vernost – i to samo od praskozorja. Njih troje je predložilo ustanak, ističući kako u svim tim šatorima ima više gai'šaina nego Šaidoa. Ali izgleda da su je poslušali kada je ona njima istakla da skoro svi Aijeli umeju da koriste koplje, dok su većina mokrozemaca seljaci ili zanatlije. Malo njih je ikada uzelo oružje u ruke, a još manje njih koristilo neko oružje. Izgleda da su je poslušali, ali to je bio prvi dan da joj neko tako nešto predloži odmah nakon polaganja zakletve. Obično im je potrebno nekoliko dana da se osmele na to. Pritisak raste – i to pritisak koji vodi ka pokolju, ako joj ne pođe za rukom da to osujeti. A sada ovo...
„To je samo igra, Faila Bašer“, reče joj Rolan, nadnoseći se nad njom dok su hodali blatnjavom ulicom koja je vijugala između šatora. Zvučao je kao da mu je nešto smešno, a usne su mu bile izvijene u jedva primetan smešak. Zaista prelep čovek.
„Rekao si da je to igra s ljubljenjem.“ Ona pomeri prugasti peškir prebačen preko ruke kako bi mu privukla pažnju. „Imam posla, a nemam vremena za igru. Naročito ne za igru s ljubljenjem.“
Videla je malo Aijela, a neki od njih bili su mrtvi pijani čak i toliko rano, tako da je većina ljudi na ulici otpadala na mokrozemce u prljavim gai'šainskim odorama i decu što se srećno igraju u blatnjavim lokvama koje su se zadržale nakon sinoćnje obilne kiše. Ulica je bila prepuna muškaraca i žena u kaljavim belim odorama, koji su nosili kotarice, vedra ili zdele. Neki su čak i obavljali neke poslove. U logoru ima toliko gai'šaina da zapravo nije bilo dovoljno posla za sve, ali to nije sprečavalo Šaidoe da nalaze posao za besposlene ruke, kako su to oni videli, čak i ako je taj posao besmislen. Kako bi izbegli da kopaju nepotrebne rupe u blatnjavim poljima, ili ribaju već čiste posude, veliki broj gai'šaina počeo je da sa sobom nosi nešto, tako da izgleda kao da rade. To im nije pomagalo da izbegnu pravi posao, ali jeste pomagalo da pobegnu od posla druge vrste. Faila nije morala da brine zbog toga kada je reč o većini Šaidoa, sve dok nosi one debele zlatne lance oko struka i vrata, ali ogrlica i pojas nisu bili dovoljni da spreče Mudre. Ribala je čiste šerpe za neke od njih – a ponekad su je kažnjavale zbog toga što nije bila dostupna kada ju je Sevana tražila. Zato je nosila peškire.
„Mogli bismo da počnemo s dečjom igrom ljubljenja“, kaza joj on, „mada tu ponekad ume da bude neprijatno kada se izgubi. U igri koju igraju odrasli, zabavno je kada se izgubi. Može da bude prijatno koliko pobeda.“
Nije mogla da se ne nasmeje. Taj čovek je baš uporan. Odjednom, ugleda Galinu kako kroz gužvu žuri u njenom smeru, zadižući odoru od bele svile da joj se ne bi vukla po blatu i žudno tražeći pogledom. Faila je čula da je toj ženi od jutros ponovo dopušteno da nosi odeću. Naravno, nikada nije bila bez visokog okovratnika i širokog pojasa od zlata i granata. Glava joj je bila prekrivena manje od palca dugom kosom, za koju je bila zakačena ni manje ni više nego crvena mašna. Malo je verovatno da je ta žena to sama rešila da uradi. Failu je samo lice kojem nije mogla da odredi starost ubeđivalo da je Galina zaista Aes Sedai. Sem toga, nije bila sigurna ni u šta sem da ta žena predstavlja opasnost. Galina je ugleda i ukopa se u mestu, gnječeći suknje. Aes Sedai nesigurno pogleda Rolana.
„Rolane, moraću da razmislim o tome.“ Nema namere da ga otera sve dok ne bude sigurna šta je s Galinom. „Potrebno mi je vreme da razmislim.“
„Ženama je uvek potrebno vreme za razmišljanje. Razmisli o tome da zaboraviš na svoje nevolje i da ih zameniš zadovoljstvom jedne bezazlene igre.“
Ona zadrhta kada joj nežno pređe prstom niz obraz pre nego što ode. Aijelima je dodirivanje nečijeg obraza u javnosti ravno poljupcu. Ona se svakako osećala kao da ju je poljubio. Bezopasna? Nekako čisto sumnja da bi se bilo koja igra čiji je deo ljubljenje s Rolanom završila samo na ljubljenju. Srećom, neće morati to da otkriva – niti da bilo šta krije od Perina – ako se ispostavi da Galina ne laže. Ako.
Aes Sedai polete ka njoj čim Rolan ode. „Gde je?“, htede da čuje Galina, grabeći je za ruku. „Reci mi! Znam da je kod tebe. Mora da je kod tebe!“ Žena je zvučala skoro kao da preklinje. Teravino ponašanje prema njoj razbilo je onu čuvenu staloženost koja odlikuje Aes Sedai.
Faila se otrgnu od nje. „Najpre mi opet reci da ćeš povesti mene i moje prijatelje sa sobom kada odeš. Reci mi otvoreno. I reci mi kada ideš.“
„Da se nisi usudila da tako pričaš sa mnom“, zasikta Galina.
Faili crne tačke zaigraše pred očima pre nego što shvati da je ošamarena. Na sopstveno iznenađenje, ona drugoj ženi odgovori šamarom što je jače mogla, tako da se ova zatetura. Suzdrža se da se ne dodirne po licu koje ju je peklo, ali Galina se protrlja po obrazu, očiju razrogačenih od zgranutosti. Faila se pribra, iščekujući možda udarac Moći, ili još nešto gore od toga, ali ništa se ne desi. Neki od gai'šaina u prolazu zagledaše se u njih, ali niko ne zastade, pa čak i ne uspori. Sve što bi podsećalo na okupljanje gai'šaina privuklo bi pažnju Šaidoa i uzrokovalo bi kažnjavanje svih u to umešanih.
„Reci mi“, opet kaza.
„Povešću i tebe i tvoje prijatelje sa sobom" gotovo da zareža Galina, odsečno spuštajući ruku. „Polazim sutra. Ako je kod tebe. Ako nije, Sevana će za sat vremena znati ko si!“ Pa, to je svakako otvoreno.
„Skriven je u gradu. Idem da ti ga donesem.“
Ali Galina je opet zgrabi za ruku, čim se okrenula. Aes Sedai se grozničavo osvrnu, pa spusti glas kao da se boji da je neko ne čuje. Zvučala je prestravljeno. „Ne. Neću da se igram s mogućnošću da ga neko vidi. Daćeš mi ga sutra ujutro. U gradu. Naći ćemo se tamo. Na južnom kraju grada. Označiću zgradu crvenom maramom.“
Faila trepnu. Južna polovina Maldena je sagorela ljuštura. „Zašto tamo?“, s nevericom upita.
„Zato što tamo niko ne ide, glupačo! Zato što nas niko neće videti!“ Galina je i dalje grozničavo gledala oko sebe. „Sutra ujutro – i to rano. Ako me izneveriš – zažalićeš!“ Prikupivši suknje svoje svilene odore, odjuri u gomilu.
Faila se namršti gledajući je kako odlazi. Trebalo bi da je ushićena, ali nije. Galina joj izgleda skoro kao neko divlje nepredvidljivo stvorenje. Svejedno, Aes Sedai ne mogu da lažu. Izgleda kao da nema nikakvog načina da se izvuče da ne ispuni svoje obećanje. A i ako nađe neki način, tu su i dalje njeni planovi za bekstvo, mada nisu daleko odmakli i mnogo su opasniji nego kada je krenula da ih priprema. Dakle, ostaje joj Rolan. I njegove igre s ljubljenjem. Galina mora da se pokaže iskrenom. Mora.
27
Obična drvena kutija
U Altari je podnevno sunce pripeklo, mada su naleti povetarca ponekad Randu zanosili plašt. Već su dva sata na vrhu brda. Veliki tmurni oblaci gmizali su sa severa preko plavosivog mreškanja vazduha, koje je nagoveštavalo kišu i zahlađenje. Andor je svega nekoliko milja u tom smeru, preko niskih brda pošumljenih hrastom i borom, kožolistom i kiselim drvetom. Preko te granice stoka se krade u oba smera bezbrojnim pokolenjima. Da li Elejna u Kaemlinu gleda kako pada kiša? Taj grad je dobrih stotinu pedeset liga istočno odatle, predaleko da bi ona mogla da oseti bilo šta drugo sem slabašnog prisustva u glavi. Avijenda, u Arad Domanu, bila je još nejasnija. Nije se setio mogućnosti da je Mudre povedu sa sobom. Ipak, biće bezbedna među desetinama hiljada Aijela, koliko i Elejna iza kaemlinskih zidina. Tai’daišar zakopa kopitom i zabaci glavu, nestrpljiv da krene. Rand potapša velikog vranca po vratu. Pastuv bi za manje od sat vremena mogao da stigne do granice, ali danas ih put vodi na zapad. Sada je ostalo veoma malo vremena pre nego što bude morao da prevali taj kratki put.