„Milostivi, mislim da smo videli leđa Lanasijetu“, reče mu Džalam, zauzdavajući sivca pored Ituraldea, a ovaj neznatno slegnu ramenima.
„Možda, mladi moj prijatelju. Možda se i opameti. U svakom slučaju, nikada nisam ni mislio da će se Tarabonci vratiti u Arad Doman s nama. Zar ti jesi?“
„Ne, moj lorde“, odgovori viši čovek, „ali mislio sam da će njegova čast izdržati makar prvu borbu.“
Ituralde diže durbin i pogleda Lanasijeta, koji i dalje beše u vrtoglavom galopu. Čovek je otišao i nije verovatno da će se prizvati pameti, koju nema. Trećina vojnika kojima je raspolagao nestala je kao da ih je ona damane pobila. Računao je da će ih bar još nekoliko dana imati na raspolaganju. Opet će morati da promeni planove, a možda i da promeni sledeću metu.
Zaboravljajući na Lanasijeta, on okrenu durbin i baci pogled na mesto gde su oni ljudi pregaženi, pa iznenađeno zastenja. Izgaženih tela nigde nije bilo. Mora da su prijatelji i susedi došli da ih odnesu, ali pošto se na rubu sela vodila bitka, to je delovalo otprilike jednako verovatno kao da su sami ustali i otišli nakon što su konji prošli.
„Vreme je da se spale sve one divne seanšanske zalihe“, kaza. Tutnuvši durbin u kožnu navlaku privezanu za sedlo, nataknu kalpak i mamuznu konja nizbrdo, a za njim pođoše Džalam i ostali u dvojnom redu. Brazde ostale za točkovima taljiga i urušena obala nagoveštavali su da postoji gaz preko istočnog potoka. „Nego, Džalame, odredi nekoliko ljudi da upozore seljake da počnu da premeštaju ono što žele da sačuvaju. Reci im da počnu od kuća najbližih logoru.“ Vatra može da se proširi i u suprotnom smeru, što najverovatnije i hoće.
Zapravo, on je već zapalio lomaču koja je istinski važna. Ako ništa drugo, makar je potpirio prve žeravice. Ukoliko ga Svetlost obasja, ako nikoga ne savlada žar borbe ili ako se niko ne preda očaju zbog čvrste ruke kojom Seanšani drže Tarabon, ako niko ne nastrada zbog zlehude sreće, koja ume da upropasti i najbrižljivije razrađene planove, onda je širom Tarabona negde oko dvadeset hiljada ljudi zadalo takve udarce, ili će ih zadati pre sumraka – a sutra ponovo. Sada mu je preostalo samo da se vrati preko više od četiri stotine milja Tarabona i preko Almotske ravnice pljačkajući i ostavljajući tarabonske Zmajuzaklete i prikupljajući svoje ljude. Ukoliko ga Svetlost obasja, ta lomača će oprljiti Seanšane dovoljno da ga raspomamljeni od srdžbe pojure. I to velike srdžbe, bar se tako nadao. Tako će bezglavo uleteti u zamku koju im je postavio, pre nego što shvate da ta zamka postoji. Ako ga ne pojure, onda se bar ratosiljao nekih Tarabonaca iz svoje domovine i obavezao domanske Zmajuzaklete da se bore za kralja, a ne protiv njega. A ako uvide zamku...
Jašući nizbrdo, Ituralde se nasmeši. Već je pripremio drugi plan u slučaju da uvide zamku, a u slučaju da ni taj ne uspe, i treći. On uvek misli na sutra i uvek se priprema za svaku mogućnost koju može da zamisli, sem da se lično Ponovorođeni Zmaj odjednom ne pojavi pred njim. Za sada će njegovi planovi biti dovoljni.
Visoka gospa Surot Sebil Melderet ležala je budna u krevetu i zurila u tavanicu. Mesec je zašao, a trostruko zasvođeni prozori što gledaju na dvorski vrt bili su tamni, ali vid joj se prilagodio tako da je razaznavala bar obrise kitnjastih kamenih ukrasa na njima. Do zore je ostalo ne više od sat ili dva, ali ona nije ni oka sklopila. Otkad je Tuon nestala, noći je uglavnom provodila ležeći budna, spavajući samo kada bi od izurenosti sklopila oči, ma koliko se upinjala da ih ne zatvara. San sa sobom donosi košmare koje iz sveg srca želi da zaboravi. U Ebou Daru nikada nije zaista hladno, ali noći umeju da budu pomalo sveže, taman dovoljno da ona ne zaspi ležeći ispod tankog svilenog pokrivača. Pitanje koje je u snovima mučilo bilo je jednostavno i oštro: je li Tuon živa ili mrtva?
Bekstvo Ata'an Mijere damana i ubistvo kraljice Tilin govorili su u prilog njenoj smrti. Tri tako velika događaja iste noći nisu se mogla odigrati slučajno, a prva dva su sama po sebi dovoljno užasavajuća da upućuju na to da se Tuon desilo ono najgore. Neko je pokušavao da poseje strah među Rijagel, Onima koji se vraćaju kući, a možda i da poremeti čitav Povratak. Zar postoji bolji način da se to postigne nego da se ubije Tuon? Da sve bude još gore, to mora da je bio neko od njihovih. Budući da se iskrcala pod velom, niko od meštana nije znao ko je zapravo Tuon. Tilin su neka sul'dam i njena damane zacelo ubile Jednom moći. Surot je zdušno prihvatila pretpostavku da su Aes Sedai krive za sve, ali vremenom će se neko bitan zapitati kako to da se neka od tih žena mogla ušetati u palatu punu damana i to u gradu punom damana, a da je niko ne primeti. Bar je jedna sul'dam bila neophodna kako bi se skinuli okovratnici s damana Morskog naroda. A dve njene sul'dam nestale su skoro istovremeno.
U svakom slučaju, tek je dva dana kasnije primećeno da su nestale i niko ih nije video od one noći kada je Tuon nestala bez traga i glasa. Misli da njih dve nisu umešane, mada jesu bile u štenarama. Svakako nije mogla da zamisli da Rena ili Seta skinu povodac s jedne damane. Njih dve su svakako imale dovoljno razloga da se iskradu i potraže nameštenje negde daleko, kod nekoga ko ne zna za njihovu poganu tajnu, nekoga kao što je ta Egeanin Tamarat, koja je ukrala dve damane. Čudan je to postupak za nekoga ko je tek uzdignut među Krv. Čudan, ali nebitan; ne vidi kako bi se to moglo dovesti u vezu sa ostalim dešavanjima. Toj ženi su verovatno sav pritisak i zamršenost plemićkog života bili previše, pošto je bila običan pomorac. Pa, vremenom će biti pronađena i uhapšena.
Važna činjenica, moguće smrtonosna činjenica, jeste da su Rena i Seta nestale i da niko ne zna tačno kada su to otišle. Ako pogrešna osoba primeti da se njihov odlazak tako podudara s presudnim časom i donese pogrešan zaključak... Pritisla je dlanovima oči i tiho uzdahnula, skoro ječeći.
Čak i da izbegne da na nju padne sumnja kako je umorila Tuon, ako ta žena jeste mrtva, svejedno će se od nje tražiti da se izvini carici, neka bi živela večno. Zbog smrti priznate naslednice Kristalnog prestola, njeno izvinjenje biće dugo i onoliko bolno koliko će biti ponižavajuće; možda će se završiti njenim pogubljenjem, ili nečim daleko gorim – prodajom u vlasništvo. Do toga zapravo doći neće, mada se to često odigrava u njenim košmarima. Ruka joj skliznu pod jastuk i dodirnu bodež golog sečiva pod njim. To sečivo je tek nešto duže od njene šake, ali više nego dovoljno oštro da joj raseče vene, ako je moguće u toploj kupki. Ako dođe vreme za izvinjenje, neće dočekati da stigne u Seandar. Ljaga na njenom obrazu možda bi se malo umanjila ako dovoljan broj ljudi pomisli da je taj čin sam po sebi izvinjenje. Ostaviće za sobom pismo u kojem to objašnjava. To će možda biti od pomoći.
Ipak, ima izgleda da je Tuon i dalje živa, i Surot se čvrsto držala te nade. Možda je neka od njenih preživelih sestara, u želji da se domogne prestola, naredila da Tuon bude ubijena i da se njeno telo sakrije, ali i Tuon je više puta sama nestajala bez traga i glasa. Kako bi pružile podršku toj predstavi, Tuonina der'sul'dam povela je pre devet dana sve njene sul'dam i damane u unutrašnjost na vežbe – i od tada ih niko nije video. Vežbanje damana ne traje devet dana. A upravo danas – ne; to je već dobranih nekoliko sati zapravo bilo juče – Surot je saznala da je zapovednik Tuoninih telohranitelja takođe pre devet dana otišao iz grada, i to s pozamašnim odredom svojih ljudi, i još se nije vratio. To je previše da bi bilo slučajnost, i bezmalo je dokaz. U najmanju ruku, to je dovoljno da može da se nada.
Ali svaki od tih prethodnih nestanaka bio je deo Tuonine borbe da stekne blagonaklonost carice, neka bi živela večno, i da bude proglašena naslednicom. Svaki put je neka od njenih sestara, koje su joj takmaci, bila primorana ili ohrabrena na postupak koji ju je ponizio kada se Tuon opet pojavila. Zašto bi sada povlačila takve poteze? Ma koliko preturala po glavi, Surot nije mogla da se seti dostojne mete van Seanšana. Razmotrila je mogućnost da je zapravo ona cilj, ali i to tek nakratko i samo stoga što nije mogla da se seti nikoga drugog. Tuon je može s tri reči lišiti njenog položaja u Povratku. Sve što treba da učini jeste da skine zar; tu Kćer Devet meseca koja zapoveda Povratkom, govori carskim glasom. I najmanja sumnja da je Surot Ata'an Šadar, ono što se na ovoj strani Aritskog okeana zove Prijateljica Mraka, bila bi dovoljna da je Tuon preda Tragačima na ispitivanje. Ne, Tuon cilja na nekog drugog, ili na nešto drugo. Ako je i dalje u životu. Ali mora da bude. Surot ne želi da umre. Ona opipa sečivo.