Shvatio je da mora dobiti u vremenu ili uveriti Seranis da je to što traži od njega nemoguće.
„Kedron zna gde se ja nalazim“, reče. „Njegova sećanja ne možete izbrisati.“
Seranis se osmehnu. Bio je to ljubak smešak koji bi u svim drugim okolnostima predstavljao znamenje prijateljske naklonosti. Ali Alvin je u njemu sada razabrao, po prvi put, prisustvo ogromne i neumoljive moći.
„Potcenjuješ nas, Alvine“, uzvrati ona. „Ništa nije lakše od toga. Do Diaspara mogu stići brže nego do suprotnog kraja Lisa. Drugi ljudi su i ranije dolazili ovamo, a neki su prethodno poveravali svojim prijateljima kuda idu. Oni su, menutim, gubili svaki pomen na njih, tako da se izbeglicama gubio svaki trag iz istorije Diaspara.“
Bilo je glupo što Alvin nije uzeo u obzir ovu mogućnost, koja je izgledala tako očigledna sada, kada ju je Seranis pomenula. Upitao se koliko su puta, u milionima godina proteklim od kada su se dve kulture razdvojile, ljudi iz Lisa odlazili u Diaspar da sačuvaju svoju ljubomorno skrivanu tajnu. Takone je poželeo da pojmi kolika je, zapravo, snaga mentalnih moći kojima je ovaj čudni narod raspolagao, uopšte ne oklevajući da ih upotrebi.
Da li je, u takvim okolnostima, bilo nekog smisla pripremati planove? Seranis je obećala da mu neće zavirivati u um bez njegove dozvole, ali on se upitao postoje li možda i takve situacije kada se ovo obećanje nije moglo održati.
„Siguran sam“, reče on, „da ne očekuješ da odmah donesem odluku. Da li bih mogao malo da se upoznam sa vašom zemljom pre no što se opredelim za jednu od mogućnosti?“
„Svakako“, uzvrati Seranis. „Možeš ostati ovde koliko želiš, a potom se vratiti u Diaspar ako se predomisliš. Ali ako bi se odlučio u toku narednih nekoliko dana, sve bi bilo znatno jednostavnije. Sigurno ne želiš da ti se prijatelji brinu, a što duže budeš odsustvovao, to će nam teže biti da izvršimo neophodna podešavanja.“
Alvin je imao uvažavanja za ovaj predlog; jedino je hteo da zna kakva su to ‘podešavanja’ bila posredi. Verovatno bi neko iz Lisa stupio u vezu sa Kedronom, čega Lakrdijaš uopšte ne bi bio svestan, i izazvao izvesne promene u njegovom umu. Činjenica o Alvinovom nestanku nije se mogla prikriti, ali je zato bilo moguće sasvim zapresti ono što su on i Kedron otkrili.
Sa protokom vremena, Alvinovo ime pridružilo bi se imenima ostalih Jedinstvenih koji su tajanstveno nestali bez traga, a zatim bili zaboravljeni.
Ovde je postojalo mnoštvo zagonetki, a on još nijednu nije uspeo da razreši. Da li je bilo neke svrhe iza neobičnog, jednostranog odnosa izmenu Lisa i Diaspara, ili je posredi naprosto bio samo istorijski nesrećni slučaj? Ko su i šta su bili Jedinstveni, a ako su već žitelji Lisa mogli da unu u Diaspar, zašto se nisu domogli vodova sećanja u kojima se nalazio ključ njihovog postojanja? Možda je to bilo jedino pitanje na koje je Alvin mogao dati iole prikladan odgovor. Nije isključeno da je Centralni Kompjuter odveć istrajan i izdržljiv protivnik, tako da na njega nisu mogle da deluju ni najsavršenije mentalne tehnike.
Odlučio je da ostavi po strani ove probleme; jednoga dana, kada bude znao daleko više nego sada, možda će biti u prilici da ih odgonetne. Nije bilo mudro razbijati glavu i baviti se nagananjima na temelju pukog neznanja.
„Vrlo dobro“, reče on, premda ne odveć srećnim glasom, pošto je i dalje bio ljut što mu se ova neočekivana prepreka isprečila na putu. „Daću vam odgovor što brže budem mogao, ako mi omogućite da se podrobno upoznam sa vašom zemljom.“
„U redu“, reče Seranis; njen osmeh ovoga puta nije sadržao nikakvu skrivenu pretnju. „Mi se ponosimo Lisom i biće nam zadovoljstvo da ti pokažemo kako ljudi mogu živeti bez pomoći gradova. U menuvremenu, nemaš se zbog čega brinuti: prijatelji ti se neće uzbuditi zbog tvog nestanka. Mi ćemo povesti računa tome, ako ni zbog čega drugog, ono zbog naše bezbednosti.“
Bilo je to prvi put da je Seranis izrekla jedno obećanje koje nije mogla održati.
Ma koliko se upinjala, Alistra nije mogla da izvuče nikakve nove podatke od Kedrona.
Lakrdijaš se brzo oporavio od prvobitnog šoka i panike koja ga je obuzela i nagnala da se munjevito vrati na površinu kada se obreo sam u dubinama zemlje ispod Groba. Takone se stideo svog kukavičkog ponašanja, pitajući se da li će ikada smoći hrabrosti da se vrati u halu sa pokretnim putevima i mrežom tunela koja je zračno polazila iz nje, šireći se preko celog sveta. Iako je smatrao da je Alvin delao nestrpljivo, pa čak i nepromišljeno, nije verovao da će se odista naći u opasnosti. Već će se on vratiti zdrav i čitav. Kedron je bio siguran u to. Ili, bolje reći, gotovo siguran; podozrivost je bila taman tolika da mu uvreži potrebu za oprezom.
Biće mudro, odlučio je, da o svemu priča što je manje moguće i da celu stvar prikaže kao samo jednu od svojih lakrdija.
Na nevolju po ovaj plan, on nije bio u stanju da prikrije osećanja kada ga je Alistra srela prilikom povratka na površinu. Ona je razabrala nesumnjiv izraz straha u njegovim očima i odmah ga je protumačila kao znak da se Alvin nalazi u opasnosti. Sva Kedronova razuveravanja pokazala su se uzaludnim i ona se sve više ljutila na njega dok su se zajedno vraćali kroz park. Alistra je u prvi mah htela da ostane kod Groba i da sačeka da se Alvin vrati na isto tako tajanstven način na koji je i iščezao. Kedronu je pošlo za rukom da je ubedi kako bi to bilo samo traćenje vremena i laknulo mu je kada je ona pošla za njim ka gradu. Moglo se dogoditi da se Alvin iznenada vrati, a on nije želeo da bilo ko drugi otkrije tajnu Jarlana Zeja.
U času kada su stigli u grad Kedronu je postalo jasno da je njegova taktika izvrdavanja potpuno zakazala i da mu je situacija ozbiljno izmicala iz ruku. Prvi put u životu on se našao u nedoumici i nije bio u stanju da se uhvati ukoštac sa problemima koji su iskrsli. Nagao i nerazuman strah zamenila je dublja i sve prožimajuća zebnja. Sve do sada, Kedron je malo razmišljao o posledicama svog delanja. Njegovi vlastiti interesi i blaga, premda iskrena naklonost prema Alvinu, predstavljali su dovoljne pobude za ono što je činio. Iako je pružao ohrabrenje i pomoć Alvinu, nije verovao da se ovako nešto odista može dogoditi.
Bez obzira na razliku u godinama i iskustvu izmenu njih, Alvinova volja bila je oduvek snažnija od njegove. Sada je bilo kasno da preduzme nešto u vezi s tim; Kedron je počeo da naslućuje da ga zbivanja nose ka vrhuncu koji je ležao sasvim izvan njegovog upliva.
U tom pogledu bilo je pomalo nepošteno što ga je Alistra očigledno smatrala Alvinovim zlim duhom, pokazujući sklonost da ga okrivljuje za sve što se dogodilo. Alistra nije bila odista osvetoljubiva, ali sada je bila ljuta, a dobar deo te ljutnje padao je na Kedrona. Ako ga koraci koje bude preduzela dovedu u nepriliku, ona će biti poslednja osoba kojoj će to biti žao.
Menu njima je vladala mukla tišina kada su stigli do velikog kružnog puta koji je obujmljivao park. Kedron je posmatrao kako Alistra nestaje u daljini i sa zebnjom se upitao kakve li planove sada kuje.
Sada je postojala samo jedna stvar u koju je mogao biti siguran. Za dobar deo vremena koje je dolazilo neće biti opterećen dosadom.
Alistra je delala brzo i mudro. Preskočila je Eristona i Etaniju; Alvinovi roditelji predstavljali su prijatene bezlične jedinke prema kojima je ona osećala izvesnu naklonost, ali ne i poštovanje. S njima bi se samo izgubilo vreme u beskorisnom raspravljanju i oni bi na kraju učinili isto ono što je Alistra preduzimala sada.
Jeserak je saslušao devojčinu priču, ne ispoljivši pri tom nikakva osećanja. Ukoliko je i bio uznemiren ili iznenanen, to je valjano prikrivao — čak toliko valjano, da je to pomalo razočaralo Alistru. Njoj je izgledalo da se nikada ranije nije dogodilo ništa tako izuzetno i važno i Jeserakovo trezveno ponašanje prilično ju je rasrdilo. Kada je završila, postavio joj je nekoliko pitanja, a zatim joj stavio do znanja, ne rekašvi, menutim, otvoreno, da smatra da je verovatno pogrešila. Kakvih je bilo razloga da se pretpostavi da je Alvin stvarno otišao iz grada? Možda je posredi bila varka čija je ona bila žrtva. Činjenica da su u celu stvar bili upleteni i Kedronovi prsti samo je išla tome u prilog. Alvin joj se po svoj prilici smejao ovog časa, krijući se negde u Diasparu.