Sevana se osmehnu. Uživala je da zna ono što one ne znaju. „Upotrebiću je da prizovem mokrozemca koji mi ju je dao.“
„To si nam već rekla“, kiselo primeti Rijle, a Tion otvoreno upita: „Kako ćeš ga prizvati?“ Ta se možda bojala Randa al’Tora, ali retko čega drugog. U svakom slučaju, nikako Sevane. Belind lagano pomilova kocku jednim koščatim prstom, namrštivši od sunca izbledele obrve.
Zadržavši mirno lice, Sevana je razdraženo obuzdavala sopstvene šake kako se ne bi poigravale ogrlicom niti nameštale šal. „Rekla sam vam sve što je potrebno da znate.“ Mnogo više nego što im je potrebno, po njenom mišljenju, ali toliko je bilo neophodno. U suprotnom, sve one bi bile pozadi, sa kopljima i drugim Mudrim, jedući tvrdi hleb i osušeno meso. Ili bi se sve kretale, tamo negde na istoku, tražeći bilo kakve naznake da je još neko preživeo. Tražeći bilo kakve naznake potere. Iako bi krenule kasno, još uvek su mogle da pređu pedeset milja pre zaustavljanja. „Reči neće odrati vepra, a još manje će ga zaklati. Ako ste odlučile da se odvučete nazad u planine i provedete svoje živote u bežanju i sakrivanju, onda idite. Ako nećete, onda učinite ono što se mora, a ja ću obaviti svoj deo.“
Rijleine plave oči posmatrale su je hladno izazivajući, kao i Tionine sive. Čak je i Modara delovala kao da se dvoumi, a nju i Somerin najčvršće je držala u šaci.
Sevana je čekala, naoko potpuno smirena, ne želeći da im ponovi naređenje niti da ih moli. Iznutra, stomak joj se grčio od besa. Ona neće dozvoliti da je poraze jer ove su žene imale bleda srca.
„Ako baš moramo“, konačno je uzdahnula Rijle. Izuzimajući odsutnu Teravu, ona joj se najčešće suprotstavljala, ali Sevana je u vezi s njom gajila nadu. Kičma koja odbija da se imalo savije najčešće postaje najpodatnija kada jednom popusti. To je važilo za žene koliko i za muškarce. Rijle i ostale okrenuše se ka kocki, neke od njih mršteći se.
Sevana nije videla ništa, naravno. U stvari, shvatila je da ako ne budu ništa uradile, uvek mogu da tvrde kako kocka nije proradila, a ona to nikada ne bi saznala.
Iznenada, međutim, Somerin zasopta, a Merija prozbori, gotovo šapatom: „Privlači još. Gledajte.“ Pokazivala je. „Vatra ovde i tamo, i Zemlja i Vazduh i Duh, ispunjavaju ureze.“
„Ne sve njih“, reče Belind. „Oni se mogu ispuniti na mnogo načina, mislim. A postoje i mesta gde se tokovi... uvijaju oko nečega čega nema.“ Celo joj se nabora. „Mora da ovo privlači i mušku stranu.“
Sevana se malo izmaknu, nameštajući šalove, otresajući suknje kao da pokušava da skine prljavštinu. Sve na svetu bi dala za mogućnost da to vidi. Gotovo sve. Kako mogu da budu tolike kukavice? Kako mogu to da pokazuju?
Konačno, Modara reče: „Pitam se šta bi se dogodilo kada bismo je dotakle Vatrom na nekom drugom mestu.“
„Preopteretite li dozivkutiju, ona može da se istopi", začuo se iz vazduha muški glas. „Mogla bi čak i da eks...“
Glas se prekinu kada se ostale žene osoviše na noge, čkiljeći prema drveću. Alaris i Modara čak izvadiše i noževe koje su nosile za pojasom, iako im čelik uopšte nije bio potreban kada su imale Jednu moć. Ništa se nije pomeralo među suncem prošaranim senkama, čak ni ptica.
Sevana ne trepnu. Ona možda jeste verovala tek u treći deo onoga što joj je mokrozemac rekao, ne u ovo, uistinu, ali prepoznala je Kadarov glas. Mokrozemci su uvek imali više imena, ali ovaj joj je dao jedino to. Čovek s mnogo tajni, slutila je. „Vratite se na mesta“, naredila im je. „I vratite tokove tamo gde su bili. Kako da ga prizovem ako se vi plašite reči?“
Rijle se brzo okrenu, razjapljenih usta i očiju punih neverice. Bez sumnje, pitala se otkuda je ona znala kako su one prestale da usmeravaju; ta žena nije jasno razmišljala. Polako, nesigurno, ponovo su sele ukrug. Rijle je imala najbezizražajnije lice među njima.
„Znači, vratila si se“, iz vazduha se čuo Kadarov glas. „Imaš li al’Tora?“ Nešto u njegovom tonu upozorilo ju je. Nije mogao da zna. Ali jeste. Odbacila je sve što je nameravala da kaže. „Ne, Kadare. Ali još uvek moramo da razgovaramo. Srešću te kroz deset dana tamo gde smo se prvi put susreli.“ Mogla je i brže da stigne do Rodoubičinog bodeža, ali trebalo joj je vremena da se pripremi. Kako li je znao?
„Dobro je da si mi rekla istinu, dete“, suvo je promrmljao Kadar. „Naučićeš da ne trpim kada mi se govore laži. Održavaj putanju veze zbog položaja, pa ću ja doći do tebe.“
Sevana je s nevericom piljila u kocku. Dete? „Šta si to rekao?“, zahtevala je da zna. Dete! Nije mogla da poveruje sopstvenim ušima. Rijle napadno nije gledala ka njoj, a Merijina usta iskriviše se u osmeh, potpuno izvitoperen jer ga je retko upotrebljavala.
Kadarov uzdah ispuni čistinu. „Reci svojoj Mudroj da nastavi sa onim što radi samo sa tim pa ću doći do tebe.“ Napadna strpljivost njegovog glasa grebala je poput kamena za glačanje. Kada od tog mokrozemca bude dobila ono što joj je potrebno, obući će ga u belo gai'šaina. Ne, u crno!
„Kako to misliš, ti ćeš doći, Kadare?“ Samo tišina umesto odgovora. „Kadare, gde si?“ Tišina. „Kadare?“
Ostale nesigurno razmeniše poglede.
„Je li on lud?“, reče Tion. Alaris progunđa kako mora da jeste, a Belind je ljutito zahtevala da zna dokle će nastaviti sa ovom glupošću.
„Dok vam ne kažem da prekinete“, meko reče Sevana, piljeći u kocku. Žmarci nade prožimali su joj grudi. Ako može ovo da učini, onda će sigurno moći da izvede i ono što je obećao. A možda... Neće se previše nadati. Pogleda kroz grane koje su se gotovo dodirivale nad čistinom. Sunce je još imalo da se penje do zenita. „Ako ne stigne do sredine dana, otići ćemo.“ Bilo bi previše očekivati da ne gunđaju.
„Znači, sedećemo ovde poput kamenja?“ Alaris uvežbanim pokretom odmahnu glavom, prebacivši svu kosu preko jednog ramena. „Zbog jednog mokrozemca?"
„Šta god da ti je obećao, Sevana“, natmureno joj reče Rijle, „to ne može biti vredno ovoga.“
„On je lud“, zareža Tion.
Modara pokaza glavom ka kocki. „Šta ako još može da nas čuje?“
Tion prezirno šmrknu, a Somerin reče: „Zašto bi nas bilo briga da li neki muškarac čuje šta mi govorimo? Ali ne uživam da čekam na njega.“
„ A šta ako je on kao oni mokrozemci u crnim kaputima?“ Belind napući usne, tako da je poprimila gotovo isti izraz kao Merija.
„Ne budi blesava" brecnu se Alaris. „Mokrozemci smesta ubijaju takve muškarce. Šta god algai’d’sisvai tvrdili, to mora da je bilo delo Aes Sedai. Ili Randa al’Tora.“ To ime prouzrokovalo je bolnu tišinu, ali ona nije potrajala.
„Kadar mora da ima kocku poput ove“, reče Belind. „Mora da ima i neku ženu s darom, kako bi mu proradila."
„Neku Aes Sedai?“ Rijle s gađenjem pročisti grlo. „Ako uz njega ima i deset Aes Sedai, neka samo dođu. Obračunaćemo se s njima, kao što i zaslužuju."
Merija se nasmeja suvim zvukom, oštrim poput njenog lica. „Čini mi se da si ti gotovo poverovala da su one stvarno ubile Desainu.“
„Pripazi na svoj jezik!“, frknu Rijle.
„Da“, napeto promrmlja Somerin. „Neoprezne reči mogu da stignu do pogrešnih ušiju.“
Tionin smeh je bio kratak i neprijatan. „Mnoge od vas imaju manje hrabrosti nego jedan mokrozemac.“ A to je izazvalo Somerin da se zauzvrat obrecne na nju, naravno, kao i Modaru, zbog čega Merija izgovori reči koje bi dovele do dvoboja, samo da nisu bile Mudre, na šta joj Alaris uzvrati još gorim, a Belind...
Njihovo međusobno čerupanje nerviralo je Sevanu, iako je jamčilo da Joj neće raditi iza leđa. Ali nije zbog toga podigla ruku da ih ućutka. Rijle je namršteno pogleda otvorivši usta i u tom trenutku i ostale su čule isto što I ona. Nešto je šuškalo u mrtvom lišću među drvećem. Nijedan Aijel ne bi pravio toliku buku, čak ni kada bi prilazio Mudrima bez loših namera, niti bi ijedna životinja prišla toliko blizu ljudi. Ovog puta, digla se na noge sa ostalima.