U njegovim ušima svet je kričao dok je koristio Istinsku moć da razdere malu rupu i stupi van Šare. Samael nije imao pojma koliko je istinito govorio. Mala pojačavanja haosa mogla su biti jednako važna kao i velika.
21
Noč Svovana
Noć sporo pada na Ebou Dar jer odsjaj sa belih zgrada prkosi tami. Gomilice i grupice slavljenika Noći Svovana, sa grančicama zimzeleni u kosi, igrale su ulicama pod sjajnim mesecom, koji je bio u trećoj četvrti. Nekolicina je samo sa fenjerima igrala od jedne grupe veseljaka do druge, poskakujući uz muziku flauta i bubnjeva i rogova koja se širila iz krčmi i palata, ali veći deo ulica je i pored toga bio prazan. U daljini je lajao pas, a drugi, nešto bliži, odvraćao je besno sve dok iznenada nije zaskvičao i ućutao.
Održavajući ravnotežu stojeći na prstima, Met je osluškivao, očima pretražujući mesečinom prošarane senke. Samo se jedna mačka šunjala niz ulicu. Bat bosih nogu u trku sve više je jenjavao. Vlasnik jednog para verovatno je šepao, a drugi je krvario. Dok se saginjao, stopalom zakači močugu koja je ležala na kamenom pločniku, dugačka poput njegove ruke; teški bronzani klinovi zasijaše na mesečini. To bi mu sasvim sigurno rascopalo lobanju. Odmahujući glavom, obrisao je svoj nož o odrpani kaput čoveka koji mu je ležao pred nogama. Otvorene oči s prljavog, izboranog lica bile su uprte ka noćnom nebu. Prosjak, sudeći po njegovom izgledu i smradu. Met nije ranije čuo za prosjake koji ljude napadaju, ali možda su vremena bila i teža nego što je mislio. Ogromna jutena vreća ležala je pored jedne spružene ruke. Ovi momci su očigledno bili samouvereni u vezi s količinom onoga što bi mu mogli nači u džepovima. Ta ga je stvarčica mogla prekriti od glave do kolena.
Severno, iznad grada, na nebu se iznenada, uz šuplju grmljavinu, razli svetlost. I dok su se svetlucave zelene varnice širile u loptu, druga erupcija i isprši crvene varnice kroz prvu, pa se onda pojaviše plave, a za njima žute. Iluminatorski Cvetovi noći, ne tako upadljivi kao što bi bili na oblačnom nebu bez mesečine, ali ipak su ga ostavljali bez daha. Mogao bi da posmatra vatromete dok se ne preturi od gladi. Nalesin je pominjao iluminatora Svetlosti, je li to bilo tek jutros? ali Cvetovi noći više se ne pojaviše. Kada ilmninatori teraju nebo da se rascveta, kako oni kažu, oni zasade više od četiri cveta. Očito ih je neko ko ima novca kupio za Noć Svovana. Požele da zna ko je to. Iluminator koji će prodati Cvetove noći prodaće i više od toga.
Čušnuvši nož nazad u rukav, on pokupi svoj šešir sa pločnika i brzo se udalji, dok su mu čizme odjekivale zvukom praznim poput ulica. Kroz namaknute kapke većine ovdašnjih prozora nije se probijao ni tračak svetlosti. Verovatno u celom gradu nije postojalo bolje mesto za ubistvo. Ceo okršaj sa tri prosjaka nije trajao duže od minut ili dva, a niko ga nije video. U ovom gradu ste mogli da naletite na tri do četiri tuče u toku dana, ako ne biste pazili, ali verovatnoća da se dva puta u istom danu sretnete s pljačkašima bila je neverovatna koliko i mogućnost da gradska straža odbije podmićivanje. Sla se događalo s njegovom srećom? Kada bi samo one proklete kockice prestale da mu se kotrljaju u glavi. Nije trčao, ali nije ni oklevao, s jednom i rukom na balčaku ispod kaputa, raširenih očiju pretražujući senke ne bi li primetio bilo kakav pokret. Međutim, ništa nije video, izuzimajući nekoliko grupica ljudi koji su poigravali ulicama.
U zajedničkoj sobi Izgubljene žene stolovi su bili uklonjeni, sem onih nekoliko pored zidova. Flautista i bubnjar su izvodili pištavu muziku za četiri reda nasmejanih ljudi koji su poskakivali izvodeći nešto što je delom ličilo na ples a delom na poskočicu. Posmatrajući ih, on je oponašao korak. Strani lovci u finoj vuni skakutali su pored ovdašnjih stanovnika koji su bili u vezenim svilenim prslucima ili zagrnuti onim beskorisnim kaputima prebačenim preko ramena. Zapazio je dva trgovaca po načinu kako su se kretali, jednog mršavog i jednog punijeg, a obojica su se kretala s lakom skladnošću, ka nekoliko ovdašnjih žena u njihovim najboljim haljinama dubokih izreza, oivičenih sa malo čipke ili mnogo veza, ali nijedna nije bila odevena u svilu. Nije da bi on odbio ples sa ženom u svili, naravno nikada nijednoj ženi nije odbio ples, bez obzira na njene godine ili položaj ali one bogate večeras su bile u palati, ili u kućama bogatijih trgovaca i zelenaša. Blizu zida, ljudi koji su hvatali dah za sledeću igru najčešće su imali lica zarivena u krčage, ili su posezali za drugim, svežim, koje su užurbane služavke pronosile na poslužavnicima. Gazdarica Anan verovatno će večeras prodati vina koliko inače proda za nedelju dana. Piva takođe; meštani mora da su izgubili osećaj za ukus na jezicima.
Pokušavajući da izvede još jedan od koraka plesa, on dohvati Kairu dok je pokušavala da projuri s poslužavnikom. Podigavši glas da bi se jasno čuo iznad muzike, postavio joj je nekoliko pitanja, a završio je naručivši svoju večeru, ribu na žaru, ukusno jelo koje je kuvarica gazdarice Anan savršeno pripremala. Čoveku je potrebna snaga ako želi da nastavi s plesom.
Kaira uputi zavodljiv osmeh čovi u žutom prsniku koji je s njenog poslužavnika dograbio krčag, a umesto njega ubacio novčić, ali ovoga puta nije imala nijedan osmeh za Meta. U stvari, uspela je da stisne usne u tanku liniju, što nije bio mali podvig. „Tvoj mali zeka, jesam li?“ Uz rečito šmrkanje, ona nestrpljivo nastavi. „Dečko je ušuškan u svome krevetu, gde mu je i mesto, a ja ne znam gde se nalazi lord Nalesin, ni Harnan, ni gospar Vanin, niti bilo ko drugi. A kuvarica je izjavila da neće spremati ništa osim supe i hleba za one koji svoje jezike utapaju u vinu. Mada, zašto moj gospodar želi ribu na žaru kada ga u njegovoj sobi čeka pozlaćena žena, sasvim sigurno ne umem da kažem. Ako bi me moj gospodar pustio, neki od nas moraju da rade za svoju koricu.“ Ona otutnja dalje, prinoseći svoj poslužavnik i osmehujući se od uva do uva svakom muškarcu kojeg bi ugledala.
Met se mrštio za njom. Pozlaćena žena? U njegovoj sobi? Sanduk sa zlatom sada se gnezdio u malom udubljenju pod kuhinjskim podom, pred jednom od pećnica, ali kockice u njegovoj glavi odjednom su odjekivale poput bubnjeva.
Zvuci veselja malo su se utišali dok se lagano uspinjao stepenicama. Pred vratima svoje sobe zaustavio se osluškujući kockice. Dva pokušaja pljačke danas, do sada. Dva puta je mogao da završi rascopane lobanje. Bio je sasvim siguran da ga ona Prijateljica Mraka nije videla, a nju niko ne bi ni nazvao pozlaćenom, ali... Prstima je dodirivao balčak pod kaputom; onda ukloni šaku, a u mislima mu zaleprša žena, visoka žena koja pada dok joj drška noža viri između dojki. Njegovog noža. Sreća će jednostavno morati da bude uz njega. Uzdahnuvši, on otvori vrata.
Sa zlatnom pletenicom prebačenom preko jednog ramena, žena Lovac koju je Elejna načinila svojom Zaštitnicom okrenu se, vagajući njegov razvezani luk iz Dve Reke. Plave oči joj se zaustaviše na njemu vrveći namerama, a lice joj poprimi odlučan izgled. Delovala je spremna da ga izlema tim lukom ako ne bude dobila ono što hoće.
„Ako je to zbog Alvera“, poče on, kada mu se iznenada jedan navoj sećanja razmota, a magla se razgrnu nad jednim danom, jednim časom njegovog sopstvenog života.
Beše to potpuno beznađe, sa Seanšanima na zapadu i Belim plaštovima na istoku, beznađe koje je ostavljalo samo jednu mogućnost, te on podiže Rog i dunu, ne znajući šta stvarno da očekuje. Zvuk beše čist, zlatan kao sam Rog, tako sladak da on ne znade treba li se smejati ili plakati. Zvuk odjekivaše, a od njega odzvanjahu i tlo pod nogama i nebesa nad glavama. Dok taj jedan čisti zvuk lebdaše u vazduhu, magla se pojavi niotkuda, isprva tankim pramičcima, a potom sve gušća i gušća, dok zemlja ne beše potpuno prekrivena oblacima. A niz te oblake jezdahu oni, kao niz padine nekakve planine, mrtvi legendarni heroji što se uvek odazivahu na zov Roga Valera. Artur Hokving lično predvođaše ih, visok i povijena nosa, a za njim pristizahu ostali, nešto više od stotinu njih. Beše ih tako malo, ali behu to svi oni koje će Točak ispresti ponovo i iznova da čuvaju Šaru, da stvaraju legende i mitove. Mikel Čista Srca, i Šivan Lovac sa svojom crnom maskom. Rečeno beše da je to glasnik okončanja jednog Doba, uništenja onoga što beše i rođenja onoga što će se zbiti, on i sestra mu Kalijan, zvana izbiračica, koja jahaše kraj njega pod svojom crvenom maskom. Amejrsu, sa Sunčevom sabljom što joj blistaše u šakama, pa Pedrig, Mirotvorac zlatna jezika, a uz njih, noseći luk iz koga nikada ne promaši...