„Ne idemo mi nikuda“, saopšti joj Ninaeva. „Molim vas, ako znate...“ Mogla je isto tako i da ćuti. Odmerena bujica reči nije usporavala.
„U to vreme počećemo da razglašavamo vaš opis, a postaraćemo se i da on dopre do sestara u Tarezinskoj palati. Ako budete viđene nakon izlaska sunca, postaraćemo se da sestre saznaju gde se nalazite, a isto tako i Beli plaštovi. Vaš izbor u tom slučaju biće ili da bežite, ili da se predate sestrama, ili da umrete. Idite, nemojte se vraćati, a trebalo bi dugo da poživite ako se budete odrekle te odvratne i opasne prevare. Mi smo završile s vama. Berovajna, postaraj se za njih, molim te.“ Proguravši se između njih, ona bez okretanja napusti prostoriju.
Dureći se, Ninaeva dopusti da je poteraju ka prednjim vratima. Opiranje ne bi ništa donelo, osim možda da ih otvoreno izbace, ali ona nije volela da se predaje. Svetlosti, stvarno nije! Elejna je marširala, ledena odlučnost da ode odatle i završi sa svim tim isijavala je iz svakog njenog pokreta.
U malom ulaznom predvorju Ninaeva odluči da pokuša još jedanput. „Molim vas. Gejrnija, Berovajna, ako imate ikakve nagoveštaje, kažite nam. Bilo kakav putokaz. Morate da shvatite koliko je ovo bitno. Morate!"
„Nema većih slepaca od onih koji drže oči zatvorene", citirala je Elejna, ne baš ispod glasa.
Berovajna je oklevala, ali ne i Gejrnija. Ona se unese Ninaevi u lice. „Misliš li ti da smo mi budale, devojko? Reći ću ti ovo. Da je bilo po mome, spakovale bismo vas na imanje bez obzira na to što pričate. Nekoliko meseci Alisine pažnje, pa biste naučile da pripazite na svoj jezik i da budete zahvalne za pomoć na koju sada pljujete.“ Ninaeva razmisli da li da je raspali preko nosa; nije joj bio potreban saidar da bi upotrebila pesnicu.
„Gejrnija“, oštro joj se obrati Berovajna, „Izvini se! Mi nikoga ne držimo protiv volje, a ti to odlično znaš. Smesta da se izviniš!“
I, čudo nad čudima, žena, koja bi bila vrlo blizu vrha da je Aes Sedai, pogleda postrance u ženu koja bi bila gotovo na samom dnu, pa pocrvene do korena kose. „Molim za oproštenje“, zamumla Gejrnija ka Ninaevi. „Moja narav me povremeno nadvlada, pa kažem i ono na šta nemam prava. Ponizno molim za oproštenje.“ Još jedan dug pogled u stranu, ka Berovajni koja je klimala glavom, i sve se završi uzdahom otvorenog olakšanja.
Dok je Ninaeva još uvek zaprepašćena buljila, štitovi su uklonjeni, a ona i Elejna su bile izgurane na ulicu. Vrata se za njima zalupiše.
24
Srodnice
Neverovatno, pomisli Riejna, posmatrajući sa prozora dok su dve čudne devojke nestajale niz ulicu gubeći se u gomili trgovaca i prosjaka i povremenih nosiljki. Ona se vratila u sobu za sastanke čim su njih dve izvedene odatle. Nije znala šta da misli o njima, a njihove uporne tvrdnje, koje su se protivile zdravom razumu, samo su pojačavale njenu zbunjenost.
„One se nisu znojile“, prošaputa joj Berovajna pored ramena.
„Da?“ Postarala bi se da novosti stignu do Tarezinske palate u sledećih sat vremena, samo da nije dala reč. I da nije postojala opasnost. Strah joj je ključao u stomaku, ista panika koja ju je ophrvala posle prvog prolaza kroz srebrne lukove kada je otišla da bi bila iskušana za Prihvaćenu. Kao i svaki put kada bi se to dogodilo u godinama posle toga, ona se odlučno sabra; u stvari, ona nije shvatala kako je strah od mogućnosti da će vrišteći početi da beži odavno uništio svaku mogućnost da se to stvarno i dogodi. Molila se da ove dve devojke odustanu od svoje ludorije. Molila se da, ako to već ne urade, budu uhvaćene negde daleko od Ebou Dara i da ili ćute, ili da im niko ne poveruje. Moraće da se sprovedu mere opreza, da se pojača obezbeđenje koje godinama nije korišćeno. Mada, Aes Sedai su bile toliko svemoćne da to i nije pravilo nikakvu razliku. To je osećala u kostima.
„Najstarija, je li moguće da je bar starija od njih dve zbilja...? Mi smo usmeravale i...“
Očajna Berovajna ne dovrši misao, ali Riejna nije morala da razmišlja, čak ni ako bi izuzela mlađu devojku. Zašto bi se ijedna Aes Sedai pretvarala da je nešto mnogo niže, toliko niže? Sem toga, bilo koja prava Aes Sedai naterala bi ih sve na kolena da mole za milost, a ne bi tako pokorno stajala tamo.
„Nismo usmeravale pred Aes Sedai“, odlučno saopšti ona. „Nismo prekršile nijedno pravilo.“ Ta su se pravila strogo odnosila na nju koliko i na bilo koga drugog; prvo je bilo da su one sve iste, čak i one koje su trenutno bile uzdignute. Kako bi inače moglo biti drugačije, kad one koje su iznad moraju pre ili kasnije stupiti dole? Samo kroz promene i pokretanja mogle su da ostanu sakrivene.
„Ali neke od priča jesu pominjale devojčicu koja je Amirlin, Najstarija. A ona je znala...“
„Pobunjenice.“ Riejna je tom rečju izrazila uvređenu nevericu koju je osećala. Da se iko usudio na pobunu protiv Bele kule! Nije bilo čudno da se neverovatne priče roje oko bilo koga takvog.
„A šta je sa Loganom i Crvenim ađahom?“, raspitivala se Gejrnija, a Riejna ju je ošinula pogledom. Ta je žena uzela još jednu šolju čaja za sebe pre nego što se vratila gore, a sada je uspevala da ga potpuno nedužno srče.
„Šta god da je istina, Gejrnija, nije naše da hulimo na bilo šta što Aes Sedai možda učine.“ Riejna skupi usne. To jedva da je izražavalo ono što je osećala prema pobunjenicama, kako li je ijedna Aes Sedai mogla da učini nešto takvo?
Saldejka, međutim, pokorno spusti glavu, a možda je to bilo i da bi sakrila iznenadno grčenje usana. Riejna uzdahnu. Ona sama odustala je od snova Zelenom ađahu veoma davno, ali bilo je onih poput Berovajne koje su verovale, tajno po njihovom mišljenju, kako će na neki način ipak moći jednoga dana da se vrate u Belu kulu, kako će na neki način ipak uspeti da postanu Aes Sedai. A onda su tu bile i žene poput Gejrnije, koje su jednako loše prikrivale svoje želje, iako su te želje bile deset puta manje dopuštene. One bi stvarno prihvatale divljakuše, pa bi čak išle i da traže devojke koje se mogu naučiti!
Gejrnija još uvek nije bila završila; ona se uvek muvala na ivici onoga što je dopušteno, a često ju je i prekoračivala. „Pa šta je, onda, sa tom Setejl Anan? Te devojke su znale za Kružok. To mora da im je rekla ta žena, Anan, mada odakle je njoj to poznato...“ Slegnula je ramenima, pokretom koji bi bio puko razmetanje da ga je to uradila bilo koja druga, ali ona nikada nije umela da sakriva svoja osećanja. Čak ni onda kada je trebalo. „Ko god nas je izdao njoj mora se pronaći, a i njena izdaja mora biti kažnjena. Ona je gostioničarka i mora biti naučena da pazi na svoj jezik!“ Berovajna zasopta, očiju iskolačenih od zaprepašćenja, pa se zavali u stolicu tako naglo da je gotovo odskočila.
„Pamti ko je ona, Gejrnija“, oštro odvrati Riejna. „Da nas je Setejl izdala, puzale bismo sve do Tar Valona, celim putem moleći za oproštaj.“ Kada je prvi put stigla u Ebou Dar, ispričana joj je priča o ženi koja je naterana da puzi do Bele kule, a ono što je od tada videla da Aes Sedai čine ni za trenutak je nije navelo da i najmanje posumnja u njenu verodostojnost. „Ona čuva nekoliko tajni koje zna, iz zahvalnosti, a čisto sumnjam da je ista izbledela. Umrla bi za vreme svog prvog porođaja da joj Srodnice nisu pomogle. Ono što joj je poznato potiče sa neopreznih jezika, kada su mislile kako ne može da ih čuje, a vlasnice tih jezika kažnjene su pre više od dvadeset godina.“ A opet, zbilja je želela da može sebe da natera da nekako zamoli Setejl za malo veću opreznost. Mora biti da je neoprezno govorila pred tim devojkama.
Žena ponovo pognu glavu, ali usta su joj bila tvrdoglavo stisnuta. Bar neko vreme, ovog puta, odlučila je Riejna, Gejrnija će provesti u skloništu, a daće i posebna uputstva u vezi s tim njenim tvrdoglavim ustima. Alisi je retko trebalo više od nedelju dana da bilo kojoj ženi utuvi kako se tvrdoglavost ne isplati.