Na Bašerov znak oni se primakoše, klanjajući se Randu pri svakom trećem koraku, otprilike, baš kao da je bio odeven u najbolju odeću ikada sašivenu. Jedan visoki čovek izgleda da ih je predvodio, tip okruglog lica s onom bradom, dok mu je prirodna dostojanstvenost, izgleda, bila poljuljana zbog zabrinutosti. „Moj gospodaru Zmaju“, rekao je, ponovo se poklonivši i prislonivši obe ruke na srce. „Oprosti mi, ali lord Brend nije da je igde gde bi nađen biti mogao, i...“
„Neće biti nađen“, ravnim glasom reče Rand.
Zbog Randovog tona čoveku zaigra mišić na licu, a on proguta knedlu. „Kako kažeš ti da je, moj gospodaru Zmaju“, promrmljao je. „Ja jesam lord Gregorin den Lušenos, moj gospodaru Zmaju. U odsustvu lorda Brenda moje jeste da govorim za Savet devetorice. Mi hoćemo ponuditi tebi...“ – on rukom postrance dade nižem čoveku bez brade znak da istupi noseći jastuk prekriven zelenom svilom – „... mi ti nudimo Ilijan.“ Niži čovek ukloni maramu i otkri tešku zlatnu kružnicu, dva palca debelu, u obliku lovorovog lišća. „Grad jeste da je tvoj, naravno“, napeto nastavi Gregorin. „Okončali mi jesmo svaki otpor. Mi hoćemo da ponudimo ti krunu, i presto, i sav Ilijan.“
Rand je zurio u krunu na jastučetu, ne pomerajući ni mišić. Ljudi su mislili da će želeti da se proglasi kraljem Tira, plašili su se da će to učiniti u Kairhijenu i Andoru, ali niko mu ranije nije ponudio krunu. „Zašto? Je li Matin Stepaneos toliko nestrpljiv da se odrekne prestola?“
„Kralj Matin jeste nestao pre dva dana“, rekao je Gregorin. „Neki od nas jeste da se boje... Mi bojimo se da lord Brend neke veze sa tim ima. Brend stvarno ima...“ Zaustavio se da proguta knedlu. „Brend jeste imao mnogo uticaja kod kralja, neki bi rekli i previše, ali on se jeste bio umanjio poslednjih meseci, a Matin jeste bio počeo da se odupire.“
Trake prljavog rukava kaputa i parčići rukava košulje zanjihaše se dok je Rand posezao da podigne Lovorovu krunu. Zmaj koji mu se uvijao oko nadlaktice sijao je na svetlosti lampi koliko i zlatna kruna. On ju je okretao u rukama. „Još uvek mi niste odgovorili zašto. Jer sam vas osvojio?“ Osvojio je on i Tir, pa i Kairhijen, ali neki su i dalje bili protiv njega u obe te zemlje. A opet, to mu se činilo kao jedini način.
„To jeste deo toga“, suvo odvrati Gregorin. „Pa ipak, mogasmo izabrati jednog od nas; kraljevi su poticali iz Saveta i ranije. Ali žito koje ti jesi bio naredio da se šalje iz Tira donese tvoje ime na svaka usta pod Svetlošću. Bez toga, mnogi bi pomrli od gladi. Brend se jeste trudio da svako parče hleba pošalje vojsci.“
Rand zatrepta, pa brzo povuče jednu ruku od krune i poče da sisa ubodeno mesto na prstu. Gotovo zakopani u lovorovo lišće krune, virili su oštri vrhovi mačeva. Koliko je prošlo otkada je naložio Tairencima da prodaju žito svojim starim neprijateljima, da ga prodaju ili da umru ako odbiju? Nije shvatio da su oni nastavili s time i kada je otpočeo pripreme za napad na Ilijan. Možda su se bojali da mu to pomenu, ali su se isto tako bojali i da prestanu. Možda je on ipak imao neka prava na ovu krunu.
On oklevajući položi krunu od lovorovog lišća sebi na glavu. Polovina tih mačeva bila je okrenuta nagore, a druga polovina nadole. Niko ne bi ovu krunu nosio lako ni nemarno.
Gregorin se glatko nakloni. „Svetlost obasjala Randa al’Tora, kralja Ilijana“, objavio je, a ostalih sedam lordova se poklonilo s njim, mrmljajući: „Svetlost obasjala Randa al’Tora, kralja Ilijana.“
Bašer se zadovoljio kratkim naklonom glave – na kraju krajeva, on je bio ujak jedne kraljice – ali Dašiva povika: „Pozdravite svi Randa al’Tora, kralja Sveta!“ Fin i ostali Aša’mani preuzeše povik.
„Pozdravite svi Randa al’Tora, kralja Sveta!“
„Pozdravite svi kralja Sveta!“
To je dobro zvučalo.
Priča se širila kao što sa pričama biva i menjala kao što se pripovesti menjaju s vremenom i razdaljinom, šireći se iz Ilijana preko prolazećih brodova, i trgovačkih karavana, i golubova poslatih u tajnosti, širila se u krugovima koji su se mešali sa drugim krugovima i s njima stvarali nove. Vojska je došla u Ilijan, priča je govorila, vojska Aijela, ili Aes Sedai koje su se pojavljivale iz vazduha, ili ljudi koji su mogli da usmeravaju a jahali su krilate životinje, čak i vojska Saldejaca, mada mnogi nisu verovali u ovu poslednju. Neki su pričali da je Ponovorođenom Zmaju Lovorovu krunu Ilijana ponudio Savet devetorice, a drugi da je Matin Stepaneos lično klekao pred njega. Neki su pričali kako je Ponovorođeni Zmaj oteo krunu s Matinove glave, a da je potom natakao njegovu glavu na kolac. Ne, Ponovorođeni Zmaj je sravnio Ilijan sa zemljom, a starog kralja je pokopao pod šljakom. Ne, on i njegova vojska Aša’mana izbrisali su Ilijan s lica sveta. Ne, on je uništio Ebou Dar, to je bilo posle Ilijana.
Međutim, jedna se činjenica ponavlja ponovo i opet u svim tim pričama. Lovorova kruna Ilijana dobila je novo ime. Kruna mačeva.
A zbog nečega su i muškarci i žene koji su te priče prenosili često osećali potrebu da na kraju dodaju gotovo istovetne reči. Oluja dolazi, govorili su zabrinuto gledajući ka jugu. Oluja dolazi.
REČNIK
Primedbe o datumima u ovom rečniku Tomanski kalendar (koji je sačinio Toma dur Ahmid) usvojen je otprilike dva veka posle smrti poslednjeg muškog Aes Sedai i beležio je godine posle Slamanja sveta (p.s.). Troločkim ratovima uništeno je toliko zapisa da se po okončanju borbi razvila rasprava o tome koja je tačno godina po starom računanju. Novi kalendar, koji je predložio Tijam od Gazara, u slavu oslobađanja od troločke pretnje svaku godinu beležio je kao slobodnu godinu (s.g.). Gazarov kalendar bio je široko prihvačen dvadeset godina po završetku ratova. Artur Hokving je pokušao da uspostavi novi kalendar, vezan za osnivanje njegovog carstva (o.o., od osnivanja), ali njega koriste samo istoričari. Posle smrti i uništenja u Stogodišnjem ratu, treči kalendar je predložio Uren din Džubai Visokoletni Galeb, naučnik Morskog naroda, i to je faredski kalendar prvi ga je usvojio tarabonski panarh Fared sa početkom od dogovorom određenog svršetka Stogodišnjeg rata, koji beleži godine nove ere (n.e.).
a'dam Sredstvo za kontrolisanje žene koja može da usmerava a može ga upotrebiti ili žena koja ume da usmerava ili ona koja se tome može naučiti; nema nikakvog dejstva na žene koje ne mogu da usmeravaju. Ono stvara vezu između dve žene. Seanšanska verzija sastoji se od okovratnika i narukvice povezanih povocem, i načinjena je od srebrnastog metala; ostoji jedan primerak narukvice i ogrlice koje su u vezi i bez povoca, a veruje se da postoji još jedan, jedinstven primerak koji ženi omogućava kontrolisanje muškarca sposobnog da usmerava. Ako se takav muškarac poveže sa ženom običnim adamom, verovatno će za oboje ishod biti smrt. Kada adam nosi žena koja može da usmerava, za muškarca koji ume da usmerava i obično dodirivanje adama može biti bolno. Videti takođe: Povezivanje; Seanšan;
Ađah Društva među Aes Sedai. Ima ih sedam i označavaju se bojama: Plavi, Crveni, Beli, Zeleni, Smeđi, Žuti i Sivi. Svaka Aes Sedai osim Amirlin Tron pripada nekom od njih. Svaki ađah ima svoja načela o načinu korišćenja Jedne moći i svrsi Aes Sedai. Crveni ađah svu svoju snagu koristi za pronalaženje muškaraca koji mogu da usmeravaju i za njihovo smirivanje. Smeđi zapostavlja svakodnevni svet i posvećuje se traganju za znanjem, dok se Beli mahom kloni i sveta i vrednosti svetovnih saznanja i posvećen je filozofiji i istini. Zeleni ađah (koji je u vreme Troločkih ratova nazvan Borbeni ađah) pripravan je za Tarmon Gai'don, Žuti je usredsređen na izučavanje Isceljivanja, dok se Plave sestre bave uzrocima i pravdom. Sive su posrednice koje tragaju za skladom i saglasjem. Crni ađah, posvećen službi Mračnome, zvanično se i žestoko poriče.