Pet pari očiju natera ga da zažali što je otvorio usta. Aes Sedai nemaju smisla za humor. On cimnu jače, a Vandena – ili Adeleas – povuče nazad dovoljno jako da izvuče kaput iz njegove ruke. Vandena, presudio je. Ona je bila Zelena i oduvek mu se činilo kako želi da ga okrene naglavačke i trese dok ne istrese tajnu priveska iz njega. Koja god da je bila, osmehivala se, delom jer je znala, a delom jer se zabavljala. On nije primećivao ništa smešno. Ostale ga nisu dugo posmatrale. Kao da je nestao.
„Njemu treba samo jedno“, odlučno progovori Džolina, „da bude stavljen pod nadzor. Radi sopstvene zaštite, a i više od toga. Tri taverena pojavila su se u istom selu? A jedan od njih je Ponovorođeni Zmaj? Gospara Kautona smesta treba poslati u Belu kulu.“ A on je pomislio kako je ona lepuškasta.
Merilila samo odmahnu glavom. „Precenjuješ svoj položaj, Džolina, ako misliš kako ću dopustiti da odvučete momka.“
„Ti precenjuješ sebe, Merilila.“ Džolina se približi i s visine pogleda u drugu ženu. Usne joj se napućiše; izgledala je nadmoćno i zamišljeno. „Zar ne shvataš kako nas samo želja da ne uvredimo Tilin zadržava da vas sve ne zarobimo i držimo na hlebu i vodi dok ne budemo mogle vas da pošaljemo nazad u Kulu?“
Met je očekivao da joj se Merilila nasmeje u lice, ali ona samo malo pomeri glavu, kao da zaista želi da pobegne od Džolininog pogleda.
„Ne bi se usudile.“ Sarejta je nosila smirenost Aes Sedai poput maske, mirnog lica je hladnokrvno nameštala šal, ali zadihanost u njenom glasu urlala je kako je to samo maska.
„To su dečje igrarije, Džolina“, suvo progunđa Vandena. Mora da je to bila ona. Od sve tri, jedina je delovala potpuno neuznemireno.
Slabašno rumenilo pojavi se na Merililinim obrazima, kao da se sedokosa žena obratila njoj, ali pogled joj očvrsnu. „Ne očekuješ valjda da bismo krotko pošle“, odlučnim glasom obrati se Džolini, „Osim, toga, nas ima pet. Sedam, ako se broje Ninaeva i Elejna.“ Poslednja rečenica očito je bila nevoljno dodata.
Džolina izvi obrvu. Dok je sa zagonetnim izrazom lica proučavala Džolinu i Merililu, Teslinini koščati prsti nisu popuštali, kao što nisu ni Vandenini. Aes Sedai bile su zemlja puna nepoznanica, gde nikada niste znali šta da očekujete dok ne bude prekasno. Ovde je bilo skrivenih virova. Skriveni virovi oko Aes Sedai mogli su da povuku čoveka u smrt a da one to ne bi ni primetile. Možda je ipak vreme da počne i otkači im prste.
Larenino iznenadno pojavljivanje spaslo ga je napora. Boreći se za dah, kao da je trčala, punačka žena raširi suknje spustivši se u kniks uočljivo dublje nego pred njim. „Oproštenje što vas uznemiravam, Aes Sedai, ali kraljica poziva lorda Kautona. Oproštenje molim. Moje uši nisu dovoljno vredne da ga ne dovedem.“
Aes Sedai upraviše poglede ka njoj, sve do jedne, dok se nije uzvrpoljila; onda dve grupe počeše da se odmeravaju kao da pokušavaju da ustanove koja od njih može više da se ponaša kao Aes Sedai. A onda pogledaše u njega. Pitao se hoće li se ijedna pomeriti.
„Ne mogu ostaviti kraljicu da me čeka, zar ne?“, veselo im dobaci. Kako u uvukle vazduh kroz nos, pomislili biste da je neku uštinuo za pozadinu. Čak se i Larenina smeđa haljina neodobravajuće spustila.
„Pusti ga, Adeleas", konačno progovori Merilila.
Namrštio se kada je sedokosa žena poslušala. Te dve bi morale da nose neke oznake sa imenima, ili mašne različitih boja u kosi, ili nešto tako. Ona mu pokloni još jedan od onih razveseljenih sveznajućih osmeha koje je tako mrzeo. Bio je to ženski način, ne samo Aes Sedai, iako nisu blagog pojma imale o onome što su želele da poveruješ kako znaju. „Teslina?“, upitao je.
Narogušena Crvena još uvek mu se obema rukama držala za kaput. Ona podiže pogled ka njemu ne obraćajući pažnju na ostale. „Kraljica?“
Merilila otvori usta, ali je oklevala, očito predomislivši se šta da kaže. „Dokle misliš da stojiš ovde držeći ga, Teslina? Možda ti želiš da objasniš Tilin zašto njen poziv nije ispoštovan.“
„Pažljivo biraj uz koga sebe vezuješ, gosparu Kautone", reče Teslina i dalje gledajući samo u njega. „Pogrešan izbor može dovesti do neprijatne budućnosti, čak i za ta’verena. Pažljivo biraj.“ Potom ga je pustila.
Dok je pratio Laren, nije sebi dopuštao da pokaže kako jedva čeka da se udalji, ali jeste poželeo da ova hoda malo brže. Lebdela je pred njim, ponosnog držanja, kao neka kraljica. Kao bilo koja Aes Sedai. Kad stigoše do prvog zaokreta, on baci pogled preko ramena. Pet Aes Sedai i dalje je stajalo na istom mestu, piljeći za njim. Kao da je njegov pogled bio nekakav znak, one bez reči osmotriše jedna drugu i raziđoše se u različitim pravcima. Adeleas krenu prema njemu, ali desetak koraka pre nego što ga je stigla ponovo mu se nasmeši i nestade kroz jedan dovratak. Duboki virovi. Više je voleo da pliva tamo gde je nogama mogao da dosegne dno.
Laren ga je čekala iza ugla, s rukama na pozamašnim bokovima i sa suviše nepomičnim licem. Slutio je da ispod svih tih sukanja nestrpljivo tapka nogom. On joj podari jedan od svojih najprijatnijih osmeha. Kikotave devojke ili sedokose bake, žene bi omekšale pred tim osmehom; nebrojeno puta je pomoću njega osvajao poljupce ili se vadio iz neprilika. Bio je koristan gotovo koliko i cveće. „To je bilo savršeno obavljeno i ja ti zahvaljujem. Siguran sam da kraljica nema nikakvu želju da me sretne.“ A ako ju je slučajno imala, on nije nameravao da se sreće s njom. Sve što je mislio o plemkinjama, za vladarke se utrostručavalo. U starim sećanjima nije bilo ničeg što bi mu promenilo mišljenje, a neki od tih ljudi proveli su strašno mnogo vremena oko kraljeva, kraljica i njima sličnih. „E sad, ako bi mi samo pokazala gde su odsele Ninaeva i Elejna..."
Čudno, izgleda da osmeh nije delovao. „Ja ne bih lagala, lorde Kautone. Moje uši nisu toliko vredne. Kraljica čeka, gospodaru. Vi ste zbilja hrabar čovek“, dodade ona okrećući se, a onda promrlja ispod glasa: „Ili neopisiva budala.“ Čisto je sumnjao kako je to trebalo da čuje.
Dakle, poseta kraljici ili milje hodnika kojima bi lutao dok se ne saplete o nekoga ko će mu, možda, konačno reći ono što želi da zna? Otišao je da poseti kraljicu.
Tilin Kvintara, milošću Svetlosti kraljica Altare, Gospodarica četiri vetra, čuvarka Mora oluja, Visoko sedište kuće Mitsobar, čekala ga je u odaji žutih zidova i svetloplavog svoda, stojeći pred ogromnim belim kaminom od kamena izgraviranog da predstavlja olujno more. Pa, vredelo je videti je, zaključio je. Tilin nije bila mlada – sjajna crna kosa koja joj se slivala niz ramena počela je da sedi na slepoočnicama, a tanušne linije paučinasto su se širile oko ivice njenih očiju – niti bi se moglo reći da je posebno lepa, iako su dva tanka ožiljka na njenim obrazima gotovo nestala s godinama. Zgodna – bio bi bolji opis. Ali bila je... upečatljiva. Krupne, tamne oči veličanstveno su ga odmeravale, te orlovske oči. Ona u suštini nije imala neku moć – čovek je mogao da prejaše njenom oblasti za dva do tri dana a da pred njim ostane još podosta od Altare – ali on pomisli kako bi ova i Aes Sedai naterala da ustukne. Kao Izabel od Dal Kalejna koja je naterala Amirlin Angaru da dođe pred nju. To je opet bilo jedno od starih sećanja; Dal Kalejn je nestao u Troločkim ratovima.
„Veličanstvo", reče, široko razmahnuvši šeširom dok se saginjao i zabacivao zamišljeni ogrtač, „po tvome pozivu ja pristupih.“ Upečatljiva ili ne, bilo je teško držati oči podalje od ne tako malog, čipkom oivičenog okruglog razreza u kome je visio venčani nož bele drške. Bio je to stvarno veoma privlačno zaobljen prizor, a opet, što je žena više pokazivala grudi, manje je želela da se pilji u njih. Barem ne da se pilji otvoreno. Bela drška; ali već je znao da je udovica. To ionako nije bilo važno. Petljanje s Prijateljicom Mraka lukavoga lica bilo je verovatno koliko i petljanje s kraljicom. Nije bilo nimalo lako ne gledati u nju, ali uspevao je. Verovatnije bi pozvala stražare nego što bi iz zlatotkanog pojasa potegla draguljima ukrašen bodež koji je odgovarao ogrlici s koje je visio njen bračni nož. Možda su mu se zato kockice još kotrljale u glavi. Mogućnost susreta sa glavosečom zakotrljala bi ih brže od ičega.