Čim se ona pojavila, Lijus Terin iz gunđanja pređe u tiho pevuckanje, kao što je uvek činio kada bi se divio nekoj ženi. Odjednom, Rand shvati da se poigrava ušnom resicom i zaprepasti se. Nagonski je znao da je to bilo još nešto što je Lijus Terin radio bez razmišljanja, kao i pevušenje. On brzo spusti ruku pored tela, ali ona kao da je htela ponovo da se podigne do uva.
Spaljen bio, ovo je moje telo! Misao mu je bila režanje. Moje! Lijus Terin iznenađeno i zbunjeno prestade da pevuši; bez reči, mrtav čovek pobeže nazad, u najtamnije senke Randovog mozga.
Randovo ćutanje je delovalo. Berelajn je spustila pismo, a bes joj se povukao. Malo. Očiju uperenih u njegove, ona duboko udahnu, od čega se njemu zažariše obrazi. „Moj gospodaru Zmaju..."
„Znaš ti zašto“, upade joj u reč. Nije bilo nimalo lako gledati je samo u oči. Čudno, uhvatio je sebe kako čezne za Mininim prisustvom. Vrlo čudno. Njena viđenja sad mu ne bi pomogla. „Jutros, kada si se vraćala s broda Morskog naroda, na pristaništu te je sačekao tip s nožem.“
Berelajn prezrivo odmahnu glavom. „Nije mi prišao bliže od tri koraka. Pratilo me je desetak Krilatih stražara i lord kapetan Galen.“ Nurel je poveo neke od Krilatih stražara na Dumajske kladence, ali Galen je zapovedao svim Stražarima. U gradu ih je imao preko osam stotina, ne računajući one koji su se vratili s Nurelom. „Očekuješ da odmaglim zbog jedne secikese?"
„Ne izigravaj budalu“, zagunđa on. „Secikesa, dok si okružena desetinom vojnika?“ Obrazi joj se zažariše; naravno da je znala. Nije joj dozvolio da se buni ili objašnjava ili uradi neku sličnu glupost. „Dobrejn mi kaže da se već šapuće po palati kako si izdala Kolaver. Oni koji su je podržavali možda se plaše da meni kažu jednu reč, ali platiće nekome da zabode nož u tebe.“ A i u Failu, po onome što kaže Dobrejn; za to se već postarao. „Ali neće imati prilike, jer se ti vraćaš u Majen. Dobrejn će preuzeti tvoj položaj ovde dok Elejna ne preuzme Sunčani presto.“
Stresla se kao da ju je polio hladnom vodom. Oči joj se opasno raširiše. Nekada mu je bilo drago što je prestala da ga se boji, ali sad više nije bio siguran. Dok je otvarala usta da se izdere, Anura joj dotače ruku i ona brzo okrenu glavu. Izmenjaše jedan dug pogled i Berelajnino praskanje nestade. Ona poravna suknje i odlučno ispravi ramena. Rand brzo pogleda u stranu.
Merana je lebdela na ivici prepreke. Pitao se da li ju je prešla a potom se povukla kako bi inače stajala tačno na onome što nikako nije mogla da oseti? Kada je okrenuo glavu, povukla se unazad dok nije gotovo doddirivala zidove, ni za trenutak ne skidajući pogled s njega. Sudeći po njenom izrazu lica, bila je spremna da mu svaki dan u narednih deset godina služi čaj, samo da čuje šta se govori.
„Moj gospodaru Zmaju“, osmehnuta, progovori Berelajn, „još uvek postoji ta stvar sa Ata’an Mijerama.“ Glas joj je bio poput toplog meda; krivulja njenih usana i kamen bi naterala da razmišlja o poljupcima. „Gospa od talasa Harina nije nimalo zadovoljna što je ostavljena da tako dugo čeka na brodu. Posetila sam je mnogo puta. Ja mogu da smanjim poteškoće tamo, što lord Dobrejn teško da može. Verujem da je Morski narod presudan za tebe bez obzira što ih Zmajska proročanstva ne pominju. Ti si presudan u njihovim proročanstvima, mada mi se čini da oklevaju s tačnim objašnjenjem kako to.“
Rand je buljio. Zašto se toliko borila da zadrži težak posao koji joj nije donosio gotovo nikakvu zahvalnost Kairhijenjana čak i pre nego što su neki poželeli da je ubiju? Ona je bila vladarka, naviknuta da se nosi s drugim vladarima i poslanstvima, ne s uličnim bitangama i noževima u tami. Topao med ili ne, to sigurno nije bilo zbog čežnje da ostane blizu Randa al’Tora. Ona je... pa, ponudila mu se... jednom, ali činjenica je da je Majen mala zemlja, i da Berelajn koristi svoju lepotu kao što bi čovek koristio mač, da sačuva svoju zemlju kako je ne bi progutao daleko moćniji sused, Tir. I tu je, potpuno jednostavno, bilo objašnjenje. „Berelajn, ne znam šta još mogu da uradim kako bih ti garantovao Majen, ali napisaću bilo koje...“ Boje mu se tako jako zakovitlaše u glavi da mu se jezik ukoči. Lijus Terin se zakikota. Žena koja poznaje opasnost, a ipak je se ne boji, blago je kakvo bi samo ludak prezreo.
„Garancije.“ Mraz proguta med, a ljutnja je ponovo ključala, ovog puta hladna. Anura je cimala Berelajn za rukav, ali ova nije obraćala pažnju na Aes Sedai. „Dok ja sedim u Majenu s tvojim garancijama, drugi će te služiti. Tražiće svoje nagrade, a služba koju sam ovde vršila izbledeće i ostariti, dok će njihova biti blistavo nova. Ako ti visoki lord Vejramon preda Ilijan, a zauzvrat zatraži Majen, šta ćeš reći? I ako ti preda Murandiju i Altaru i očisti sve do Aritskog okeana?“
„Hoćeš li mi služiti čak i ako to još uvek znači da odlaziš?“, tiho ju je upitao. „Bićeš mi daleko od očiju, ali ne i od misli.“ Lijus Terin se ponovo nasmeja, na način zbog kojeg je Rand zamalo pocrveneo. On jeste uživao da posmatra, ali neke od stvari na koje je Lijus Terin pomišljao...
Berelajn ga je posmatrala tvrdoglavo, a gotovo da je mogao videti pitanja nagomilana iza Anure; pažljivo je odabirala koja će postaviti.
Vrata se ponovo otvoriše da propuste Rijalin. „Neka Aes Sedai došla je da vidi Kar’a’karna.“ Uspela je da istovremeno deluje i hladno i nesigurno. „Zove se Kecuejn Melajdrin.“ Izrazito naočita žena ulete odmah za njom, gvozdenosive kose vezane u punđu na temenu, s koje su visili zlatni privesci, a onda se sve desilo istovremeno.
„Mislila sam da si mrtva“, zahropta Anura, kojoj su oči gotovo iskočile iz glave.
Merana prolete kroz pregradu ispruženih ruku „Ne, Kecuejn!“, vrištala je. „Ne smeš mu nauditi! Ne smeš!“
Rand oseti peckanje na koži kada neka u odaji prigrli saidar, možda i više od jedne, pa se munjevito udalji što dalje od Berelajn, dočepavši Izvor, ispunivši sebe saidinom, osećajući kako on ispunjava i Aša’mane. Dašivino lice trzalo se dok je zurio u jednu pa u drugu Aes Sedai. I pored Moći koju je držao, Narišma obema rukama dočepa balčak i zauze pozu Leopard na drvetu, spreman da svakoga trenutka isuče mač. Lijus Terin ljutito je režao o ubijanju i smrti, da ih pobije sve, da ih pobije sada. Rijalin podiže veo, vičući nešto, a desetak Devica iznenada se pojavi u odaji, s velovima, s pripremljenim kopljima. Nije ni čudo što je Berelajn stajala usred toga razjapljenih usta i posmatrala ih kao da su svi do jednog poludeli.
Iako je izazvala sve to komešanje, ova Kecuejn je delovala neverovatno nedirnuta njime. Pogleda u Device i odmahnu glavom dok su zlatne zvezde, meseci i ptičice nežno lelujali. „Pokušavati da uzgajiš pristojne ruže u severnom Geladanu liči na smrt, Anura!“, reče suvo. „Ali nije baš grob. Daj primiri se, Merana, pre nego što nekog uplašiš. Pomislila sam da si postala manje podložna uzbuđenjima otkada si nosila belo polaznica."
Merana zevnu i zatvori usta, delujući posramljeno, ni manje ni više, a peckanje iznenada prestade. Međutim, ni Rand ni Aša’mani nisu otpustili saidin.
„Ko si ti?“, zahtevao je da zna. „Koji ađah?“ Crveni, ako je suditi po Meraninoj reakciji, ali da Crvena sestra jednostavno ovako ušeta, sasvim sama, zahtevalo bi posedovanje samoubilačke hrabrosti. „Šta hoćeš?“
Kecuejn za trenutak zadrža pogled na njemu, ali ne odgovori. Merana otvori usta, no sedokosa žena pogleda u nju podignute obrve i to je bilo to. Merana stvarno porumene i spusti pogled. Anura je i dalje blenula u pridošlicu kao da je duh. Ili div.
Bez reči, Kecuejn požuri preko odaje ka dvojici Aša’mana, šibajući tamnozelenom jahaćom suknjom. Randje imao utisak da se ona uvek kreće tim ubrzanim klizećim pokretom, skladno, ali ne gubeći vreme i ne dozvoljavajući da je išta ometa. Dašiva je odmeri od glave do pete, pa iskezi zube. Iako ga je gledala pravo u lice, činilo se da ona to ne primećuje, ništa više nego što je pokazivala da primećuje Narišmine ruke na maču kada mu je prstom podigla glavu okrećući je tamo-vamo pre nego što se istrgao.