[59] Munos A.L. L’Art Bіzantіne a l’exposіtіon de Grottaferrata. Roma, 1906, fіg. 86; Vіckers M.A. A note on glass medaіlons іn Oxford // JGS, 1974, XVI, P. 18-19.
[60] Ross M.C. Catalog of tne Bіzantіne and early medіeval antіquіtіes іn the Dumbarton Oaks collectіon. I. Washіngton, 1962, P. 90-91, pl. LVII, 108.
[61] Гуревич Ф.Д. Новые данные о секляных иконках-литиках на территории СССР // ВВ. 1982. Вып. 43. С. 180; Gurevіch F.D. New Fіnd of glass medalіons іn the USSR // JGS. 1982, 24. P. 44-48.
[62] Ross M. Op. cit. P. 88-91.
[63] Wentzel H. Das Medaіllon mіt dem Hl. Theodor und dіe venezіanіshen Glaspasten іn byzantіnіshen Stіl. In: Festschrіft fur Erіch Meyer zum 60 Gebursttad. Hamburg, 1959. S. 64.
[64] Банк А.В. Два литика из недавних раскопок // Зборник IX-X Народного музеиа. Београд, 1981. С. 222.
[65] ПСРЛ. Т. 11. Стб. 830-831.
[66] ПСРЛ. Т. 11. Стб. 858-859.
[67] Кузманов Г. Византийска иконка-медалион з рядък образ на св. София // Археология. София, 1975. Т. 3. С. 51-54.
[68] Даркевич В.П. Гемма из Смоленска // КСИА. 1965. Вып. 104. С. 38-41.
[69] Arne T.J. Alsengemmen aus Russland // Wіener Prahіstorіsche Zeіtschrіft, 1916 III, H. 3-4, S. 92-94.
[70] Gandert O.F. Dиe Alsegemmen. 36 Berиcht der Romиsch-Germanиsche Komиssиon. Berlиn, 1956. S. 156-222.
[71] Gandert O.F. Op. cit. S. 189-191.
[72] Gandert O.F. Op. cit. S. 207, 210, 214.
[73] Гуревич Ф.Д. Об одной группе стеклянных гемм из древнерусских городов // ПКНО. 1985. С. 515-521; Gurevіch F.D. Alsengemmen from Ancіent Russіan Towns // JGS. 1986. V. 28. P. 24-29.
[74] ДН. Мал. 17,4.
[75] ДН. Мал. 23,1.
[76] ДН. Мал. 22,1; Медзьведев А.Ф. древнерусские писала X-XV вв. // СА. 1960. Вып. 2. Мал. 1,2.
[77] Медзьведев А.Ф Op. cit. С. 73; Загорульскийй Э.М. Op. cit. Мал. 152,5.
[78] ДН. мал. 23.1; 28,1; 51,2; Зверуго Я.Г. Op. cit. мал. 38,1-4; Загорульский Э.М. Op. cit. Мал. 152,2-4; Алексеев Л.В. Полоцкая земля. М., 1966. Мал. 68,1,2,4; Медзьведев А.Ф. Op. cit. С. 76.
[79] ДН. Мал. 76,10; Зверуго Я.Г. Op. cit. Мал. 38,11; Загорульский Э.М. Op. cit. Мал. 152,1.
[80] ДН. Мал. 71,2; 76,1.
[81] Зверуго Я.Г. Op. cit. С. 123; Лысенко П.Ф. Op. cit. С. 390., мал. 260.
[82] Колчин Б.А., Янин В.Л. Археологии Новгорода 50 лет // Новгородский сборник. М., 1982. С. 88.
[83] Добиаш-Рождественская О.А. История письма в Средние века. М-Л., 1936. С. 24.
[84] Колчин Б.А., Янин В.Л. Тамсама
[85] Зверуго Я.Г. Op. cit. С. 122.
[86] Седова М.В. Ярополч Залесский. М., 1978. С. 115.
[87] Малевская М.В. Амфора с надписью из Новогрудка // СА. 1962. Вып. 2. С. 153-154; ДН. С. 32.
[88] Черепнин Л.В. Русская палеография. М., 1956. С. 157, 167.
[89] Николаева Т.В. Op. cit. С. 145.
[90] Выказваю падзяку Т.У. Раждзственскай, якая ласкава паведаміла вынікі сваіх доследаў.
[91] Лысенко П.Ф. 1) города ... мал. 9,8; 2) Берестье. мал. 260; Штыхов Г.В. Op. cit. С. 137; Зверуго Я.Г. Op. cit. С. 127.
[92] Симони П. Опыт сборника сведений по истории и технике книгопереплетного искусства на Руси. СПб., 1903. Таб. IX, XI.
[93] Юра Р.О. Op. cit. С. 104; Никольская Т.Н. Op. cit. С. 235; Загорульский Э.М. Op. cit. С. 224.
[94] Монгайт А.Л. Старая Рязань // МИА. 1949. Вып. 49. С. 179; Боровский Я.В., Сагайдак М.А. Археологические исследвання Верхнего Киева в 1978-1982 гг. // Археологические исследвання Киева в 1978-1982 гг. Киев, 1985. С. 39-40., мал. 4,1.
[95] Экспозиция Херсонесского музея-заповедника.
[96] Пашуто В.Т. 1) Очерки истории Галицко-Волынской Руси. М., 1950. С. 113-121; 2) Образование литовского государства. М., 1959. С. 38.
[97] Воронин Н,Н,, Кузьмин А.Г. Духовная культура Древней Руси // ВИ. С. 124.
[98] ДН. Мал. 55,10; Линдер И.М. Шахматы на Руси. М., 1975. С. 79.
[99] Штыхов Г.В. Op. cit. Мал. 43,3; Лысенко П.Ф. города... Мал. 11,3.
[100] Gassowska E. Wczesnosrednіoweczne szachy z Sandomіerza // Archeologja Polskі. 1964. IX,1. S. 150-151., ryc. 2.
[101] Штыхов Г.В. Исследвання в Северной Белоруссии // АО 1969 г. М., 1970. С. 309, 310; Зверуго Я.Г. Op. cit. Мал. 19,3; Лысенко П.Ф. Op. cit. мал. 11,2; Алексеев Л.В. Op. cit. Мал. 68,10-12; Линдер И.М. Op. cit. С. 70, 91-93, 95-96.
[102] Рыбина Е.А. Шахматы на Руси (о типологии шахматных фигур) // ЗСА. С. 217.
[103] Штыхов Г.В. Поселения и курганы в Северной Белоруссии // АО 1975. М., 1976. С. 430-431.
[104] Gassowska E. 1) Op. cit. S. 167; 2) W sprawіe datowanіa wczesnosrednіowіecznych szachow znalezіonych w Sandomіerzu // Archeologja Polskі. XV,2. S. 548-554.
[105] ДН. С. 71., мал. 55,13.
[106] Лысенко П.Ф. Op. cit. С. 41-44; Зверуго Я.Г. Op. cit. С. 124.
[107] Линдер Op. cit. С. 124.
[108] Алексеев Л.В. Op. cit. Мал. 44,11.
[109] ДН. Мал. 30,20.
[110] Кондаков Н.П. О фресках лестниц Киево-Софийского собора // ЗРАО. 1888. Вып. 3. С. 292-293., таб. XIII; Воронин Н.Н. Зодчество Поуначо-Усходняй Руси. М., 1962. Т. 1. Таб. IV, 3; VI,1; Фаминцын А.С. Гусли - русский народны инструмент. СПб., 1890. С. 80.
[111] Фаминцын А.С. Op. cit. С. 79.
[112] Слово Даниила Заточника по редакциям XII и XIII вв. и их переделкам / пад ред. Н.Н. Зарубина. Л., 1932. С. 4.
[113] Описание миниатюр из славянской псалтири XIII-XIV вв. библиотеки А.И. Хлудова. Древности. // Труды Московского археологического общества. М., 1873. Серия. III. Вып. 5, 6. С. 25.
[114] Колчин Б.А. Коллекция музыкальных инструментов древненого Новгорода // ПКНО 1978. М., 1979. С. 176-179; Янин В.Л. Op. cit. С. 87.
[115] Jazdzewskі K. Najstarsze zachowane gesle slowіanske // Z otchlanі wіekow. 1950. 1-2. S. 13-18.
[116] Фаминцын А.С. Op. cit. С. 94-95.
[117] Існуе іншае мяркаванне наконт прызначэння тае рэчы, якую Ф.Д.Гурэвіч лічыць за “вухачыстку” — М.Нікалаеў і П.Канакоў атрыбутуюць яе як плектр, якім гралі на струнных музычных інструментах кшталтам гусляў (Нікалаеў М. Канакоў П. Паспрабуем прачытаць “iлюмiнацыю”//Мастацтва Беларусi. 1988. С.39-41.) — заўвага перакладчыка.
[118] Зверуго Я.Г. Op. cit. Мал. 19,1.
[119] Гуревич Ф.Д. Изображение музыкантов в Древненай Руси // СА. 1965. Вып. 2. С. 280.
[120] Воронин Н.Н., Кузьмин А.Г. Op. cit. С. 116-117; Медзьведев А.Ф. Op. cit. С. 65; Авдусин Д.А. Гнездовская корчага // МИА. 1970. Вып. 176, С. 11-13.
[121] Описание церквей ... С. 66.
[122] Свенцицкий И.С. Лаврышевское евангелие начала XIV ст. // Известия отделения русского языка и словесности. 1913. XVIII. 1. С. 206-207; Терещатова О.В. Зарождение монументальной живописи в период формирования белорусской народности // ЭБ. С. 221.
[123] Гуревич Ф.Д. Культурные связи древнерусских городов на территории Белоруссии с Прибалтикой // Проблемы Этногенеза и этнической истории балтов. Вильнюс, 1985. С. 97-100
Глава 9. Аб культуры i сацыяльным аблiччы старажытнарускага Наваградка
Прадстаўленьне аб матэрыяльнай i духоўнай культуры Наваградка, а таксама аб яго сацыяльным аблiччы было б няпоўнае, без выяўленьня таго месца, якое ён заўмаў сярод iншых старажытнарускiх гарадоў i, у першую чаргу, сярод гарадоў Заходняй Русi, матэрыялы якiх мы сiстэматычна супастаўлялi з наваградскiмi.
У главе 2 узнiкненьне i першапачатковая гiсторыя Наваградка параўноўвалася з адпаведнымi працэсамi, што адбываліся ў другiх паселiшчах Панямоньня. Як можна мяркаваць па дадзеных археалогii, дагарадскі i гарадскі перыяды ў гiсторыi Наваградка супалi з часам складаньня другiх старажытнарускiх паслiшчаў гэтай зямлi.
Не заўсёды паселiшча дагарадскога характару ў Панямоньнi перарасталi ў гарады. Так сталася з гарадзiшчам Iндура недалёка ад Гродна, якое раскапала К.Т. Кавальская. Гэта гарадзiшча размешчана на мысавам узвышшы недалёка ад ракi. Наiбольш высокая яго частка занята пляцоўкай, агароджанай валам вышынёй 1 м. i рвом. Вал абкружаў таксама другую пляцоўку, у заходняй частцы якой захавалiся рэшткi трэцяга вала. Культурны слой магутнасьцю да 1 м., адзначаны на другой пляцоўцы паблiзу вала, у той час як у цэнтры таўшчыня слоя дасягае толькi 20-40 см. Знаходкi гарадзiшча Iндура прадстаўлены раньнекружальным посудам X-XI стст., сярод якога сустракаецца заходнеславянскі. Цікавая знаходка тут касьцяной пласцінкі для арнаментаваньня глiнянага посуду. Варта адзначыць знаходкi жалезных наканечнiкаў стрэлаў, iнкруставаную шпору i спражку ад аброці каня.