— Дај ми, заправо ми посуди једног од твојих робова на тједан или два.
Кершаул одсвира зачуђен израз на ганги: — Не волим се баш одвајати од својих робова; познају моје навике и мене…
— Када ухватим Ангмарка, вратит ћу ти га..
— Врло добро — рече Кершаул. Зачегрта позив на хyмеркину и роб се појави. — Антхонy — запјева Кершаул — отићи ћеш са Сер Тисселлом и служити му кратко вријеме.
Роб се поклони, незадовољан.
Тисселл одведе Антхонyја на своју кућу-брод, гдје га је надуго испитивао, биљежећи одређене одговоре у табелу. Тада му је забранио да о томе прича и предао га на бригу Тобyју и Рексу. Још је заповједио да се кућа-брод одведе што даље од дока и да нитко не смије ступити на палубу док се он не врати.
Још једном је кренуо путем према свемирској луци и нашао је Ролвера како руча зачињену рибу, нарибану кору салатног дрвета и здјелицу бобица. Ролвер удари наредбу на хyмеркину и роб постави мјесто за Тисселла.
— Како напредује твоја истрага?
— Тешко да напредујем — рече Тисселл. — Претпостављам да могу рачунати на твоју помоћ?
Ролвер се кратко насмије — Имам добре жеље да буде тако.
— Конкретније — рече Тисселл — волио бих посудити роба од тебе. Привремено.
Ролвер застане с јелом. — Зашто?
— Радије не бих објашњавао — рече Тисселл. — Али буди сигуран да не тражим то ни због чега.
Без икакве финоће Ролвер позове роба и додијели га у Тисселлову службу.
На повратку на кућу-брод, Тисселл се заустави у Велибусову уреду.
Велибус дигне главу с посла. — Добар дан, Сер Тисселл.
Тисселл одмах пријеђе на ствар. — Сер Велибус, хоћете ли ми посудити роба на неколико дана?
Велибус је оклијевао, а онда слегне раменима. — Зашто не?
Прочегрта хyмеркином; појави се роб. — Је ли добар? Или би ти више одговарала дјевојка? — насмијао се прилично увредљиво, по Тисселлову мишљењу.
— Бит ће добар. Вратит ћу га за неколико дана.
— Нема журбе — одмахне Велибус руком и врати се послу.
Тисселл продужи према кући-броду, гдје је одвојено разговарао са сваким робом и унио нове биљешке у табелу.
Сумрак се тихо спустио на Титански оцеан. Тобy и Рекс одвеслали су кућу-брод од дока преко свиленкасте воде. Тисселл је сједио на палуби, слушајући тихе гласове, цвркутање и жамор инструмената.
Свјетла с плутајућих кућа-бродова сјала су жуто и блиједоцрвено. Обала је била тамна; ускоро ће Ноћници сићи да чепркају по отпацима и завидно гледају преко воде.
За девет дана Буенавентура ће по редовном распореду проћи крај Сирене; Тисселл је имао наређење да се врати у Полиполис. Може ли за девет дана пронаћи Хаксо Ангмарка?
Прошла су два дана, три, четири и пет. Сваки је дан Тисселл силазио на обалу и бар једном дневно посјећивао Ролвера, Велибуса и Кершаула.
Сваки је друкчије реагирао на његову присутност. Ролвер је био подругљив и раздражљив; Велибус формалан, у најбољем случају површно пријазан; Кершаул благ и учтив, али разметљиво незаинтересиран и дистанциран у разговору.
Тисселл је остајао једнако благ према Ролверовим упорним спрдњама, Велибусовој веселости, Кершаулову повлачењу. И сваког је дана, вративши се на своју кућу-брод, уносио биљешке у табелу.
Шести, седми и осми дан су дошли и прошли. Ролвер је прилично грубом изравношћу упитао жели ли Тисселл резервирати мјесто на Буенавентури. Тисселл размисли и рече: — Да, резервирај једно мјесто.
— Натраг у свијет лица — стресе се Ролвер. — Лица! Свугдје блиједа, рибоока лица. Меснате усне, носови чворнати и шупљи: испрешана, млохава лица. Мислим да их не би могао поднијети након живота овдје. Срећом, ти ниси постао прави Сиренац.
— Али ја се не враћам — рече Тисселл.
— Мислио сам да желиш да ти резервирам мјесто.
— Да. За Хаксо Ангмарка. Он се враћа у Полиполис бродом.
— Врло добро — рече Ролвер. — Значи, препознао си га, — Наравно — рече Тисселл. — Ти ниси?
Ролвер слегне раменима: — Он је или Велибус или Кершаул, толико сам схватио. Тако дуго док носи маску и зове се Велибус или Кершаул, мени је свеједно.
— Мени није — рече Тисселл. — Када сутра полази орбитални брод?
— Точно у једанаест и двадесет и двије минуте. Ако Хаксо Ангмарк одлази, реци му да не касни, — Бит ће овдје — рече Тисселл.
Свратио је у уобичајени посјет Велибусу и Кершаулу, вратио се на кућу-брод и унио три посљедње биљешке у табелу.
Доказ је био ту, јасан и увјерљив. Не баш непобитан, али довољан да му омогући дефинитиван потез. Провјерио је пиштољ. Сутра је дан одлуке. Није могао допустити грешке.
Дан је освануо сјајнобијел, небо је било боје унутрашњости љуштуре шкољке; Миреилле је сјала кроз шарену маглу. Тобy и Рекс одвеслали су брод до дока. Три преостале куће-бродови плутале су поспано на лаганој плими.