„Примио сам ваш извештај о инциденту који се збио изван Куполе”, рече он, „и уважавам опрез којим сте приступили процени ситуације. Али сада, неслужбено и без записника, шта се тачно догодило Џенару? Ова просторија је заштићена и можете слободно говорити.”
„Бојим се да је мој извештај”, узврати Д'Обисонова опоро, „иако обазрив, ипак истинит и потпун. Ми стварно не знамо шта се догодило са заповедником Џенаром. Скенирање мозга указало је на промене, али оне су биле сасвим мале и нису се поклапале ни са чим из нашег пређашњег искуства. И биле су привремене, будући да су, заправо, брзо ишчезле.”
„Али нешто се ипак догодило са њим.”
„Ох, да, али у томе и јесте ствар. Све што можемо рећи о томе јесте 'нешто'.”
„Да није, можда, посреди нека врста куге?”
„Ниједан од симптома који су били забележени у прошлости није се јавио код њега.”
„Али у прво време куге скенирање мозга још је било сразмерно примитивно. Тада још не бисте открили симптоме које сте забележили сада, тако да је можда ипак посреди неки благ облик куге, зар не?”
„Могло би се тако рећи, али ствар би се тешко могла доказати, а у сваком случају Џенар је сада нормалан.”
„Изгледа нормалан, претпостављам, али ми заправо не знамо да ли се ствар можда неће повратити.”
„Исто тако нема разлога за претпоставку да хоће.”
Сенка нестрпљења мину Питовим лицем. „Опонираш ми, Д'Обисонова. Савршено добро знаш да је Џенаров положај од изузетне важности. Ситуација у Куполи стално је критична, будући да не знамо да ли ће и када ће куга поново ударити. Џенарова вредност очитовала се у томе што је изгледао имун на њу, али сада га тешко више можемо сматрати имуним. Нешто се догодило и ми се морамо припремити да га заменимо.”
„На вама је да донесете ту одлуку. Ја не предлажем замену као медицинску нужност.”
„Али помно ћете мотрити на њега и имаћете на уму такву нужност, надам се.”
„Сматраћу то делом својих медицинских дужности.”
„Добро. Нарочито с обзиром на то што сам, у случају замене, имао вас на уму.”
„Мене?” Руменило узбуђења накратко јој обли лице пре но што је успела да га обузда.
„Да, зашто да не? Добро је познато да никада нисам био нарочито одушевљен пројектом колонизације Еритра. Одувек сам сматрао нужним да се задржи покретљивост човечанства и да никако не смемо дозволити да поново паднемо у ропство једне велике планете. Међутим, било би мудро ако бисмо могли да колонизујемо планету не као место намењено првенствено настањивању, већ као извор огромних ресурса — слично као што смо поступали према Месецу у старом Сунчевом систему. Али то не можемо учинити уколико нам куга стоји над главом, зар не?”
„Тако је.”
„Према томе, наш основни задатак јесте да решимо овај проблем. То раније нисмо учинили. Куга се напросто примирила и ми смо то прихватили — али овај најновији инцидент показује нам да опасност још није минула. Без обзира на то да ли је Џенар добио кугу или није, он је свакако нешто претрпео и ја желим да се тој ствари да највише преимућство. Ви сте природан избор за вођу пројекта.”
„Биће ми драго да прихватим ту одговорност. То значи да ћу радити оно што, у сваком случају, и покушавам да радим, али сада уз већа овлашћења. Није ми лако да се саживим са тим да треба да будем заповедник Куполе на Еритру.”
„Као што сте сами казали, на мени је да то одлучим. Претпостављам да нећете одбити то место уколико вам га понудим.”
„Нећу, Начелниче. Бићу веома почаствована.”
„Да, уверен сам у то”, узврати опоро Пит. „А шта се догодило са девојком?”
За тренутак је изгледало да је Д'Обисонову помела ова изненадна промена теме разговора. Готово да је замуцала када је узвратила: „Девојком?”
„Да, са девојком која је била изван Куполе са Џенаром и која је скинула заштитно одело.”
„Марлена Фишер?”
„Да, тако се зове. Шта се догодило са њом?”
Д'Обисонова је оклевала за тренутак. „Па, ништа, Начелниче.”
„Тако стоји и у извештају. Али питам вас сада. Баш ништа?”
„Ништа што би се открило скленирањем мозга или на неки други начин.”
„Хоћете да кажете да се у исто време када је Џенар, који је носио Е-одело, био оборен тој девојци, Марлени Фишер, која је скинула Е-одело, ништа није догодило?”
Д'Обисонова слегну раменима. „Баш ништа, колико то ми можемо да разаберемо.”
„Зар вам то не изгледа необично?”
„Она је необична млада жена. Резултати скенирања њеног…”
„Знам за те резултате скенирања. Знам такође за њене необичне способности. Јесте ли их запазили?”
„Ох, да. И те како сам их запазила.”