„Хм”, промумла Марлена.
„Испоставило се да је Мегас једино планетно тело које кружи око Немезис, но и то је било довољно. Маса му је пет пута већа од…”
„Знам, мајко. Пет пута је крупнији од Јупитера, а тридесет пута мањи од Немезис. Давно сам питала компјутер.”
„Наравно, драга. И ништа није гостољубивији од Јупитера. Можда још и мање. То је било разочаравајуће, иако, додуше, нисмо ни очекивали да ћемо наићи на настањиву планету на орбити око црвеног патуљка. Ако је планета толико близу Немезис да се вода на њој налази у течном стању, снаге плиме би је приморале да само једном својом страном гледа на звезду.”
„Зар то и није случај са Мегасом, мајко? Мислим, окренут је Немезис увек једном својом страном?”
„Да. Што значи да има топлу и хладну страну, а топла је збиља топла. У стању црвеног усијања. Тако би збиља и било, када циркулација његове густе атмосфере не би унеколико изједначавала температуру. Због тога, као и услед Мегасове унутрашње температуре, чак и хладна страна је прилично врућа. Има пуно ствари у вези са Мегасом које су јединствене у нашем астрономском искуству. Онда смо открили да Мегас има свој сателит. Или, ако Мегас сматраш за звезду, онда он има своју планету. Еритро.”
„Око којег сада кружи Ротор, знам. Али мајко, има већ једанаест година како трају та натезања око Мегаса и Еритра. Зар ниси могла да, за све то време, бациш и најмањи поглед на спектре Немезис и Сунца? Зар ниси покушала?”
„Па…”
„Знам да јеси”, наваљивала је Марлена.
„По мом изразу лица знаш?”
„По теби.”
„Нико се баш не осећа много пријатно у твом друштву, Марлена. Да, у праву си.”
„И?”
„Немезис се креће према Сунчевом систему.”
Настаде станка. Онда, сасвим тихо, Марлена упита: „И, хоће ли се сударити?”
„Не, уколико су моје претпоставке тачне. Прилично сам сигурна да се неће сударити са Сунцем, Земљом, или било којим значајним делом Сунчевог система. Али заправо, до судара и не мора доћи. Чак и уколико промаши, исход би за Земљу вероватно био кобан.”
14
Марлени беше прилично јасно да њена мајка не жели да говори о могућем уништењу Земље, јер је у њој постојала та непрестана инхибирајућа кочница. Када би Марлана престала да наваљује, ова би заћутала. Њен израз — то, како се благо одмиче од ње, као да жели да се удаљи; то, како лагано облизује усне, као да жели да отклони укус сопствених речи. То је све за Марлену била отворена књига.
Но, она није желела да њена мајка престане да прича. Морала је сазнати још више.
Стога, мало потом, тихо упита: „Ако се не сударе, како ће онда Немезис уништити Земљу?”
„Да покушам да ти објасним. Земља кружи око Сунца, баш као и Ротор око Еритра. Уколико би се у Сунчевом систему налазили само Сунце и Земља, она би око њега кружила истом орбитом готово вечно. Кажем 'готово', јер се испоставља да Сунце емитује гравитационе силе које слабе Земљин ротациони моменат, што би условило да се она сасвим лагано и постепено приближава Сунцу. Но, то можемо занемарити.
Компликујући чинилац јесте то што Земља није сама. Месец, Марс, Венера, Јупитер, свако тело у близини делује својом гравитацијом на Земљу. Те силе су занемарљиве уколико се пореде са Сунчевом, те Земља мање-више остаје постојано на својој орбити. Ипак, орбита трпи извесне промене, које зависе од правца и интензитета деловања тих тела, која се и сама крећу. Земља благо осцилује, при чему је и нагиб њене осе такође подложан промени.
Могуће је доказати — заправо, већ је доказано — да су те промене цикличне. Оне не напредују у једном правцу, већ иду напред-назад. Коначан исход је то да Земља, на својој путањи око Сунца, осцилује на десетину разних начина. Сва тела у Сунчевом систему осцилују на исти начин. Међутим, то осциловање се не одражава на живот који Земља носи са собом. У најгорим случајевима, ова осциловања могу узроковати ново ледено доба, или ишчезавање ледених, поларних предела, односно пад — или подизање — нивоа мора, али живот је све то већ претурио преко главе током више од три милијарде година.
Но, претпоставимо сада да Немезис прохуји на раздаљини од једног светлосног минута. Било би то нешто мање од билион километара. Док Немезис буде пролазила — а за пролазак ће јој бити потребно неколико година — својом ће гравитацијом деловати на читав систем. То значи да ће се осциловања појачати, с тим што ће се касније, када дејство умине, вратити на свој уобичајени интензитет.”
„Мајко, делујеш као да је то што говориш погубније него што желиш да звучи. Шта је лоше ако Немезис донесе Земљи, и Сунчевом систему, мало више осцилација, када ће се он ионако после поново упостојити?”