Али зашто, међу свим будалама које су настањивале Ротор, није постојала ниједна особа тако далековидих погледа као што су били његови? Беше прошло већ четрнаест година од Одласка и нико још није успео да докучи оно неизбежно. Чак ни пошто је он све подробно објаснио.
Једног дана (вероватније да ће то бити раније него касније) неко ће, тамо назад у Сунчевом систему, овладати хиперпогоном, можда на функционалнији, практичнији начин него што су то Роторијанци учинили. Једног дана ће се човечанство мерити стотинама и хиљадама Насеобина, као и милијардама људи широм Галаксије, и то ће бити немилосрдна времена.
Да, Галаксија је огромна. Колико је то само пута већ чуо? А иза ње ређале су се друге Галаксије. Али човечанство се неће равномерно распростирати. Увек, увек ће бити звезданих система који су, из овог или оног разлога, бољи од других и око њих ће се ломити копља и водити битке. Ако постоји десет звезданих система и десет будућих колонија, свих десет колонија претендоваће на један звездани систем. Један једини.
И, раније или касније, Немезис ће бити откривена и колонисти ће се појавити. И какав ће то исход донети Ротору?
Само уколико би Ротор имао велику временску предност, могао би изградити снажну цивилизацију и разумно се ширити. Када би само имали довољно времена, могли би проширити свој посед на читаву групу звезда. А чак и да не буде тако, сама Немезис је довољна — али, у том случају, она се за друге мора учинити неприступачном.
Пит није у својим сновима видео освајање свемира, освајање било које врсте. Све што је желео било је острво мира и сигурности, за она времена када ће Галаксија бити успаљена и у хаосу као исход сучељених амбиција.
Но, једини је он то увиђао. Само је он носио на својим леђима то бреме. Он ће поживети, можда, још четврт столећа и бити на власти за све то време, као Начелник или као Саветник чија ће реч бити пресудна. А онда ће наступити његова смрт — и ко ће онда наследити његову далековидост?
И ту би се појављивало самосажаљење. Толико је постизао током свих ових година, и још може пуно тога, а опет, награда за труд — поштовање, права награда — беше ништавна. И све би се то, једном, на било који начин, привело крају, јер ће Идеја потонути у океану медиокритета који непрекидно запљускује чланке оне неколицине кадрих да виде у будућност.
Четрнаест година беше прошло од Одласка; да ли је за то време са било ким остварио такав однос да се може сасвим мирно поверити? Сваке би вечери одлазио на починак у страху да ће га неко пробудити усред ноћи и саопштити му да је нека друга Насеобина пристигла — да је Немезис откривена.
Један скривени део њега био је увек на опрезу, очекујући да чује те кобне речи. Један његов део, који никада није марио за дневне обавезе.
Четрнаест година, а они још нису били сигурни. Још једна, додатна Насеобина беше изграђена — Нови Ротор. Био је већ насељен, али и даље је представљао само новостворени свет. Још је, што би рекла стара пословица, мирисао на грађевинске радове. Још три нове Насеобине налазиле су се у различитим фазама изградње.
Ускоро — већ у овој деценији, у сваком случају — број Насеобина које се граде даље ће се повећати и биће им дата једноставна, али прастара наредба: будите плодни и множите се!
Са увек присутним примером Земље и са сазнањем да свака Насеобина има релативно тесан и нерастегљив капацитет, рађање је у свемиру одувек било држано под строгом контролом. Неумитни закони аритметике ту су се сучељавали са вероватно неумољивом силом нагона и односили превагу. Али како буде растао број нових Насеобина, доћи ће време када ће бити потребно још људи, много више, и њиховом стварању ништа више неће стајати на путу.
Привремено, разуме се. Колико год Насеобина да буде, увек ће моћи да, без тешкоћа, буду насељене довољним бројем људи који ће потом моћи да удвоструче свој број за тридесет пет година, можда чак и мање. А оног дана када број Насеобина прође свој зенит и почне да се смањује, испоставиће се да је много теже натерати духа назад у боцу но што је било пустити га напоље.
И ко ће то унапред моћи да предвиди и припреми се за то када он, Пит, више не буде постојао?
А ту је и Еритро, око којег је Ротор кружио на начин који је чинио да огромни Мегас и руменолика Немезис излазе и залазе по чудним обрасцима. Еритро! Та реч носи са собом питање, још од почетка.
Пит се одлично сећао првих дана продора у систем Немезис. Нови чланови породице Немезис постепено су се појављивали како се Ротор примицао звезди црвеном патуљку.