Све ближе и ближе Немезис…
Сада се голим оком могла разабрати као мајушна црвена кугла; сјај јој је био сасвим пригушен, тако да се без потешкоћа могла посматрати. Са једне њене стране била је уочљива и румена тачкица — Мегас. Кроз телескоп, с обзиром на угао који је заклапао са Ротором и са Немезис, видео се само као срп. И Еритро се могао видети, иако само путем телескопа, као још пригушенија гримизна тачка.
С временом је постајао све светлији и Инсиња тим поводом примети: „Опет добре вести за тебе, Јанусе. Никаква сумњива зрачења технолошког порекла до сада нису откривена.”
„Предивно.” Пит осети талас олакшања, као да га је преплавила физичка топлота.
„Ипак, немојмо се још радовати. Можда они у мањој мери користе радиоталасно зрачење но што бисмо ми то очекивали. Или га, можда, добро крију. Можда чак користе нешто друго, а не радио-таласе.”
Питове усне благо се закривише у осмејак. „Не мислиш, ваљда, озбиљно?”
Инсиња несигурно слеже раменима.
„Боље се немој кладити у то, чак и ако си жена која воли да се клади”, заврши он.
Све ближе и ближе ка Немезис. Посматран голим оком, Еритро је сада представљао велику куглу, са Мегасом као надуваним балоном крај себе, и Немезис, на другој страни Насеобине. Ротор већ беше прилагодио своју брзину Еритру и кроз телескоп су се могли уочити плутајући, растрзани облаци познатих завојитих облика, какви су се сретали на планетама са земаљском температуром и атмосфером, што је значило да је ваљало рачунати на постојање климе која је бар приближно слична Земљиној.
„Нема знакова светала на ноћној страни Еритра”, саопшти једном приликом Инсиња. „То би требало да те радује, Јанусе.”
„Одсуство светала не иде са технолошком цивилизацијом, претпостављам.”
„Наравно.”
„Али мој ђавољи мозак ми не да мира”, закључи Пит. „Уз црвено сунце и пригушено осветљење, зар не би цивилизација у тим условима производила такође пригушено вештачко светло?”
„Можда је светлост пригушена у видљивом подручју, али Немезис је дарежљива у погледу инфрацрвеног зрачења, те би се стога очекивало да и вештачко светло буде подједнако богато у том делу спектра. Но, оно инфрацрвено зрачење које региструјемо потиче од саме планете. Допире углавном равномерно, са читаве површине копна, док би се вештачко осветљење јављало спорадично, гушће у насељеним пределима, ређе у ненасељеним.”
„Онда, да заборавимо на то, Евгенија”, рече Пит одлучно. „Нема технолошке цивилизације. То можда, на неки начин, Еритра чини мање занимљивим, али не желиш ваљда да се сусретнемо са нама једнаком интелигенцијом, или, можда, вишом? У том случају морали бисмо отићи и потражити ново одредиште, али немамо где другде да пођемо, а чак и када бисмо имали, за то би нам вероватно недостајала енергија. Како ствари стоје, морамо остати овде.”
„Али и даље је ту слободни кисеоник у атмосфери, што значи да на Еритру сигурно има живота. Недостаје, додуше, једино технолошка цивилизација. То значи да морамо отићи тамо и проучити облике живота.”
„Зашто?”
„Како можеш уопште да питаш тако нешто, Јанусе? Ако овде имамо на дохват руке други облик живота, сасвим неовисан од живота на Земљи, каква бонанца за наше биологе!”
„Схватам. Говориш о научној радозналости. Па, претпостављам да ти облици живота неће никуд побећи. Имамо за то времена напретек. Прво важније ствари.”
„Шта може да буде важније од проучавања потпуно нових облика живота?”
„Евгенија, буди разумна, молим те. Морамо се најпре сместити. Морамо изградити друге Насеобине. Морамо створити велико и добро уређено друштво, хомогеније, разумније и мирније него што је икада постојало у Сунчевом систему.”
„За све то потребне су нам залихе у материјалу, што нас поново доводи до Еритра, где ћемо морати да проучимо облике живота…”
„Не, Евгенија. Спуштање на Еритро и поновно узлетање са њега при овом гравитационом пољу представља сувише скуп подухват. Снага гравитације Еритра и Мегаса — не заборави на Мегас — велика је, чак и овде, у свемиру. Један од наших људи ми је поднео прорачун: имаћемо проблеме око снабдевања чак и из астероидног појаса, а камоли са Еритра. Заправо, ако се стационирамо у астероидном појасу, ствар ће се извести рационалније. Наше Насеобине градићемо тамо.”