„То значи да нам је звезда о којој је реч два пута ближе од Алфе Кентаура.”
„Рекао си да се врло слабо види.”
„Кажу ми да је то услед тога што се налази иза малог облака прашине. Чуј, иако ти ниси астроном, твоја жена је била управо то. Можда ју је она открила. Да ли ти је икада ишта помињала у вези с тим?”
Фишер заврте главом. „Никада ни речи. Додуше…”
„Додуше?”
„У току последњих неколико месеци била је видно узбуђена. Као да је због нечега сва устрептала.”
„Ниси је питао зашто?”
„Сматрао сам да је то због приближавајућег датума Одласка Ротора. Била је узбуђена због Одласка и то ме је излуђивало.”
„Због детета?”
Фишер потврдно климну главом.
„Узнемиреност је могла бити проузрокована и услед открића нове звезде. Све се уклапа. Природно је да би се онда Ротор упутио ка најближој звезди. А уколико је твоја жена била особа која је открила звезду, онда је Ротор ишао на њену звезду. То би објаснило њену спремност, чак жудњу, да иде. Зар то не звучи смислено?”
„Можда. Не могу рећи да не звучи.”
„У реду, онда. Због тога Танајама жели да те види. И, љут је. Не на тебе, како изгледа, али бесан је.”
21
Касније, истог дана, јер се оклевање није смело допустити, Крајл Фишер се нађе у управи Земаљског Истражног Бироа, међу запосленима познатијим једноставно као Уред.
Катиморо Танајама, који је управљао Уредом већ преко тридесет година, постајао је, већ, полако, старац. Холографски снимци који су га приказивали (а није их било пуно) бејаху снимљени пре много година, док му је коса још била оштра и тамна, тело усправно а израз енергичан.
Сада је већ био сасвим сед; његово тело (никада високо) сада је било помало повијено, а и деловало је некако крхко. Био је већ дошло доба, помисли Фишер, када је требало полако да размишља о пензији — ако је тај човек уопште помишљао на тако нешто. Јер, Фишер је и то приметио, Танајамине очи, скривене и тамне, бејаху и даље и проницљиве и оштре, баш као некада.
Фишер је, помало, био на мукама трудећи се да свог саговорника сасвим разуме. Енглески, истина, беше постао готово универзални језик широм планете, колико год је то једном језику било могуће, но, имао је своје шаролике варијанте. Танајамин енглески ни издалека није припадао северноамеричкој варијанти, на коју Фишерове учи бејаху навикле.
„Па, Фишеру, изневерио си нас, тамо на Ротору”, поче хладно Танајама.
Фишер није видео сврху у томе да се око овога поново расправља. Штавише, уопште није жудео да се расправља са Танајамом око било чега.
„Да, Управниче”, одврати он безбојно.
„Иако можда још за нас имаш неку додатну информацију.”
Фишер сметено слеже раменима: „Већ сам био испитиван, толико и толико пута.”
„Да, обавештен сам, знам. Но, нису те довољно темељно испитивали. Али има једно питање на које ја тражим одговор.
„Да, Управниче.”
„Да ли си за свог боравка на Ротору из било чега што си чуо или видео могао доћи до закључка да је роторијанска управа испољавала мржњу према Земљи?”
Фишерове обрве се набраше. „Мржњу? Па, било је јасно да народ на Ротору, и на другим Насеобинама, гледа с висине на Земљу, презирући је као декадентан, бруталан и насилан свет. Али мржња? Искрено речено, мислим да се нису у тој мери бавили нама да би нас мрзели.”
„Говорим о високим круговима, не о народу.”
„И ја, Управниче. Нисам приметио знаке мржње.”
„Нема других објашњивих побуда.”
„Побуда за шта, Управниче? Ако ми можете одговорити на то питање.”
Танајама га прострели погледом (снага његове личности чинила је да му низак раст буде готово неприметан). „Знаш ли да се новооткривена звезда креће у нашем правцу? Тачније, право овамо?”
Фишер, затечен, баци брз поглед према Вајлеру, но овај је седео у сенци, ван простора обасјаног сунчевим зрацима што су долазили кроз прозор, и није се дало закључити где му је поглед усмерен.
Танајама, који је био на ногама, нагло додаде „Седи, Фишеру, ако ће ти то помоћи да боље размишљаш. А и ја ћу сести.” Сео је на ивицу стола, клатећи ногама.
„Јеси ли знао за путању звезде?”
„Не, Управниче. Нисам знао ни за њено постојање све док ми агент Вајлер то није рекао.”
„Ниси знао? То мора да је на Ротору била позната ствар.”
„Ако је тако, нико ми то није рекао.”
„Твоја супруга је показивала знаке среће и узбуђења у раздобљу непосредно пре поласка Ротора. То си рекао Вајлеру. У чему је лежао разлог таквог понашања?”
„Агент Вајлер је претпоставио да је то могло бити услед открића нове звезде.”