„У том случају, Управниче…”
„Не нагађај више, агенте Фишер. У том случају, морамо овладати правим хиперсвемирским путовањем, да бисмо превалили било коју раздаљину у било ком кратком раздобљу.”
„Извините, Управниче, али да ли је то могуће? Чак и теоријски?”
„То нећемо моћи рећи ни ти ни ја. Потребни су нам стручњаци који ће радити само на томе, а таквих немамо. Већ више од једног столећа земаљска интелигенција се осипа у корист Насеобина. Морамо ту ситуацију преокренути у нашу корист. Морамо обићи Насеобине, редом, и убедити — приморати — најбоље физичаре и инжењере да дођу на Земљу. Можемо им понудити пуно тога, али то су деликатне ствари. Не смемо наступати одвећ отворено, разумеш, јер ће нас, у противном, Насеобине засигурно осујетити. Сада…”
Он застаде, посматрајући значајно Фишера.
Фишер се немирно стресе и упита: „Да, Управниче?”
„Физичар кога ја имам у виду јесте Т. А. Вендел, научник који, како чујем, представља врхунског стручњака за хиперпогон у Сунчевом систему.”
„Ипак, стручњаци на Ротору први су дошли до хиперпогона.” Фишер није могао да одоли искушењу да тону гласа не дода извесну опорост.
Танајама пређе преко тога. „Открића понекад дођу као срећна околност, те их тако инфериорни ум каткада досегне пре супериорног, који губи време на тражење чврстих, непобитних доказа. То се неретко дешавало током историје. Осим тога, Ротор има оно што се на крају показало тек као путовање брзином светлости. Ја желим више од тога — путовање далеко брже од светлости. И зато желим ту особу овде.”
„И хоћете да вам га ја доведем?”
„Да ми је доведеш. У питању је жена. Теса Анита Вендел. Живи на Аделији.”
„Ох?”
„Зато и хоћемо тебе на том задатку. Очигледно” — Танајамин глас ту постаде подсмешљив, иако му се израз лица није мењао — „очигледно је да те жене сматрају неодољивим.”
Фишер се сав укрути. „Жао ми је што морам да вам противуречим, Управниче, али мислим да није тако. Никада нисам ни мислио да је тако.”
„Извештаји су другачији, колико видим. Венделова је средовечна жена, четрдесетих година, два пута разведена. Не би требало да буде тежак плен.”
„Да будем искрен, Управниче, ова понуда ми се чини неукусном и под тим околностима предлажем да за овај посао одаберете неког другог.”
„Али ја желим тебе. Ако се плашиш да можда нећеш бити толико заводљив и привлачан ако јој приђеш изобличена лица и збораног носа, покушаћу да ти другачије представим ствари, агенте Фишеру. Ниси успео не Ротору, али твоја служба је успела да те извуче из буле. Сада можеш да се потпуно оправдаш. Ако нам, пак, не доведеш ту жену, биће то много тежи неуспех него онај на Ротору и никада више нећеш добити нову прилику. Али пошто нећу да ти утерујем страх, ево ти нешто друго — доведи нам Венделову и када надсветлосно возило буде изграђено, бићеш његов први путник за Ротор — ако то зажелиш.”
„Учинићу најбоље што могу”, рече Фишер, „а тако бих поступио и без ових ваших додатних обавештења.”
„Одличан одговор”, рече Танајама, уз најблеђу сенку осмеха на лицу. „И, очигледно добро увежбан.”
И Фишер оде, потпуно свестан тога да га шаљу на до сада најлуђе пецање.
КУГА
31
У једном тренутку, током десерта, Евгенија Инсиња упути осмех Џенару преко стола. „Ипак, чини ми се да овде углавном водиш пријатан живот.”
И Џенар се насмеши. „Пријатан, али клаустрофобичан. Овде пред собом имамо цео један свет, а опет, са свих страна сам спутан Куполом. Људи као да су урасли у њу. Осим тога, чак и ако упознам неку занимљиву особу, она оде, у најбољем случају, после неколико месеци. Људи ми овде, углавном, досађују, премда сам вероватно и ја њима подједнако досадан. То и јесте разлог што би ваш долазак био прави холовизијски хепенинг, чак и када бисте биле не ви него неко други. Али пошто сте у питању баш вас две…”
„Ласкавче”, промрмља тужно Инсиња.
Џенар прочисти грло. „Марлена ме је, заправо, упозорила, за моје добро. Разумеш, нисте баш…”
Но, Инсиња га одједном прекиде. „Не могу рећи да сам приметила присуство холовизије.”
Џенар одмах одустаде. „Метафорички сам се изразио. За сутра увече планирамо малу забаву, па ћеш и формално бити представљена и сви ће добити прилику да се упознају са тобом.”