Било је неопходно да Фишер пронађе себи некакву друштвену функцију која би му омогућила да се с њом чешће среће. Његово земаљско порекло донекле му је у том погледу одмагало. Но, на свакој Насеобини постојали су људи које је тамо, из овог или оног разлога, послала Земља и неко од њих ће се сигурно постарати да се Фишер 'лансира' на прави начин — то је био израз који су Насеобине користиле за тај ритуал.
Дошло је, напокон, и време када су се он и Венделова срели. Посматрала га је замишљено, очи су јој клизиле горе-доле по њему. Потом је уследило неизбежно питање: „Ви сте са Земље, зар не, господине Фишер?”
„Јесам, докторко Вендел. И искрено жалим уколико вас то на било који начин узнемирава.”
„Нимало ме не узнемирава. Претпостављам да сте прошли кроз карантин.”
„Јесам, збиља. Мучен до смрти.”
„А шта вас је натерало да се томе подвргнете и доспете овамо?”
Фишер јој одговори, не гледајући је право у очи, али довољно на опрезу да може да региструје њену реакцију. „Зато што ми је дошапнуто да су Аделијанке углавном врло згодне.”
„И сада ћете се, вероватно, вратити на Земљу убеђени у супротно.”
„Напротив, моје наде су потврђене.”
„Ви сте баш орни, знате ли то?”
Фишер није знао шта на аделијанском сленгу значи бити 'оран', али Ванделова се смешила и учини му се да је прво бацање фарова прошло сасвим успешно.
Је ли то збиља било зато што је он био неодољив? Одједном се присети да никада није покушавао да буде неодољив у односу на Евгенију. Тада је, једноставно, тражио начин да буде лансиран у компликоване роторијанске друштвене односе.
Односи на Аделији, чинило му се, беху много опуштенији, па ипак, не треба да се сувише ослања на своју неодољивост. При свему томе, он допусти себи један, помало тужан, осмех.
33
Месец дана касније, Венделова и Фишер беху већ толико блиски да су могли да себи приуште да се заједно забављају у салама за вежбање под ниском гравитацијом. Фишеру се то допадало — мада не у потпуности, јер је знао да се никада неће навићи на рекреацију при ниској гравитацији, а да повремено не осети благи напад мучнине. На Ротору се фискултури посвећивало мање времена, а тешко да би му и био одобрен приступ у вежбаонице, само стога што није био рођени Роторијанац. (Иако је то било у потпуности против важећих закона — али, обичаји често превагну над параграфима.)
Провозали су се лифтом до поља јаче гравитације и Фишер осети како му се стомак задовољно навикава на нормалније услове. Он и Венделова беху обмотани са тек пар најнужнијих крпица; осећао је да је она свесна његовог тела, баш као и он њеног.
Истуширали су се, обукли и повукли у једну од приватних одаја, где су се могли одморити и поручити закуску.
„Ниси тако лош за једног Земљанина, при ниској гравитацији”, рече Венделова. „Допада ли ти се овде, на Аделији?”
„Видиш и сама да ми се допада, Теса. Земљанину је тешко да се навикне на овако патуљасте светове, али твоје друштво би представљало више него ваљану накнаду и за много страшније услове.”
„Тачно тако говори сваки прави орни момак. Како ти се Аделија чини у односу на Ротор?”
„Ротор?”
„Или, на друге Насеобине, Крајле, на којима си био. Знам им имена напамет.”
Фишер осети малу нелагодност. „Јеси ли се то распитивала о мени?”
„Наравно.”
„Толико сам ти интересантан?”
„Интересантан ми је свако код кога је толико изражена заинтересованост за мене. Желим да знам због чега. Искључујући секс, наравно. То човек прима здраво за готово.”
„Па, да чујем, због чега сам заинтересован за тебе?”
„Хајде да ти то мени лепо сам испричаш. Био си на Ротору. Зашто? Провео си тамо довољно времена да се ожениш и добијеш дете и онда си клиснуо оданде, пре но што је Ротор отишао. Јеси ли се плашио помисли да останеш на Ротору цео живот? Није ти се тамо допало?”
Почетна Фишерова нелагодност беше прерасла у узнемиреност. „Заправо, није ми се допао Ротор јер ме нису волели — као Земљанина. У праву си. Нисам хтео да тамо заглавим цео свој живот као грађанин другог реда. Друге Насеобине су мање искључиве. Аделија, на пример.”
„Ротор је имао једну тајну коју је пошто-пото хтео да сакрије од Земље, зар не?” Докторкине очи као да су светлуцале; очигледно, одлично се забављала.
„Тајну? Претпостављам да мислиш на хиперпогон?”
„Претпостављам да то јесте оно на шта мислим. И претпостављам да је то било оно што си ти тражио.”