„Позови је и кажи јој да је с нама све у реду.”
„Не морам то да учиним. Брод непрекидно шаље наше сигнале. Зна да је све у реду с нама — у физичком погледу. Али њу то и не брине”, рече он, значајно се куцнувши по слепоочници.
Марлена се завали у седиште, а лицем јој мину израз дубоког незадовољства. „Какав бол. Знам да ће сви рећи: 'То је само стога што те воли', али ипак је ужасно досадно. Зашто напросто не може да ми верује на реч када јој кажем да ће са мном све бити у реду?”
„Зато што те воли”, узврати Џенар, наложивши тихо ваздухоплову да их врати натраг, „као што и ти волиш Еритро.”
Марленино лице одмах се разведри. „Ох, стварно га волим.”
„Да, да. Сасвим је уочљиво по свакој твојој реакцији на његову помену.”
И Џенар се упита како би Евгенија Инсиња реаговала на ово.
51
Реаговала је бурно. „Шта хоћеш тиме да кажеш, она воли Еритро? Како може да воли један мртав свет? Да ли је могуће да си јој испрао мозак? Постоји ли неки разлог због кога си је могао наговорити да га воли?”
„Евгенија, буди разумна. Да ли стварно верујеш да је могуће испирањем мозга навести Марлену на било шта? Да ли ти је икада тако нешто пошло за руком?”
„Шта се онда догодило?”
„Покушао сам, заправо, да је доведем у ситуације које јој се неће допасти или које ће је заплашити. Ако сам ишта покушао, онда је то било да је наведем 'испирањем мозга' да јој се Еритро не допадне. Знам из искуства да Роторијанци, одрасли у тесном, мајушном свету Насеобине, мрзе бескрајна пространства Еритра; Не допада им се црвенило светлости; не допада им се огромна маса океана; не допадају им се затамњујући облаци; не допада им се Немезис; а понајмање им се допада Мегас. Све те ствари их депримирају и плаше. А све сам њих показао Марлени. Одвезао сам је над океан, а онда и чак до места где се види како цео Мегас почива изнад обзорја.”
„И?”
„Ништа јој то није сметало. Казала је да се већ навикла на црвену светлост и да јој више не изгледа несносно црвена. Океан је ни најмање није заплашио, а за страшни Мегас је нашла да је занимљив и забаван.”
„Не могу да верујем.”
„Мораш. Истина је.”
Инсиња утону у мисли, а онда невољно рече. „Можда је то знак да је већ заражена том…”
„Кугом. Чим смо се вратили одвео сам је на ново скенирање мозга. Још нисмо добили потпуне резултате анализе, али прелиминарни преглед не показује никакве промене. Мождани обрасци се мењају значајно и упадљиво чак и код лаких случајева куге. Код Марлене напросто нема ничег таквог. Но, пало ми је наум нешто занимљиво. Знамо да је Марлена обдарена способношћу опажања, да је кадра да примећује све могуће ситнице. Осећања теку са других на њу. Али јеси ли икада приметила да се нешто слично догађа у супротном смеру? Да ли њена осећања теку према другима?”
„Не схватам шта имаш на уму.”
„Зна када сам несигуран и мало забринут, ма колико се ја то трудио да прикријем, односно када сам миран и без страха. Постоји ли, међутим, неки начин на који би она могла нагнати или подстаћи да постанем несигуран или мало брижан, односно миран и без страха? Ако може да открије те ствари, може ли и да их изазове?”
Инсиња се загледа у њега. „Мислим да је то лудо!” узврати она гласом пригушеним од неверице.
„Можда. Али да ли си ипак икада приметила нешто у том смислу код Марлене? Размисли мало.”
„Не морам да размислим. Никада нисам приметила ништа слично.”
„Не”, промрмља Џенар, „претпоставио сам да ниси. Свакако би јој се допало да те наведе да се осећаш мање нервозном око ње, а то јој ипак не полази за руком. Међутим… Истина је, додуше, да ако се ограничимо само на Марленине способности опажања, оне су појачане од како је стигла на Еритро. Да ли се слажеш?”
„Да. Слажем се.”
„Али није само то. Постала је и изразито интуитивна. Зна да је имуна на кугу. Сигурна је да јој се на Еритру ништа неће догодити. Посматрала је океан под собом у чврстом уверењу да авион неће пасти и да се неће утопити. Да ли су јој се овакве ствари догађале и на Ротору? Зар се тамо није осећала нелагодно и несигурно када је сматрала да за то има разлога, као уосталом и свака друга млада особа?”
„Јесте! Свакако.”
„Али овде је постала нова девојка. Потпуно самоуверена. Зашто?”
„Не знам зашто.”
„Да ли то Еритро на њу делује? Не, немам на уму ништа слично куги. Постоји ли неко друго дејство? Нешто потпуно различито? Рећи ћу ти тачно шта имам на уму. И ја сам то осетио.”