„Шта си осетио?”
„Известан оптимизам у вези са Еритром. Није ми сметала његова пустош, нити било шта друго. Мене он, додуше, никада није бацао у очајање, нити ме је озбиљно испуњавао нелагодношћу, али никада ми се ова планета није стварно допадала. На овом путовању са Марленом, међутим, постала ми је некако дража него током свих претходних десет година колико већ боравим овде. Можда је могуће, помислио сам, да је Марленино одушевљење заразно, односно да га то она некако изазива у мени. Или, пак, то нешто око Еритра што делује на њу — делује и на мене, у њеном присуству.”
„Мислим, Сивере”, рече Инсиња саркастично, „да би боље било да се сам подвргнеш скенирању мозга.”
„Џенар подиже веђе. „Зар мислиш да то нисам учинио? Подвргавам се томе периодично још од часа када сам ступио овде. Није било никаквих других промена осим оних неумитних које се јављају услед старења.”
„Али да ли си проверио свој ум од како си се вратио са тог путовања авионом?”
„Разуме се. То сам најпре учинио. Нисам ја будала. Још немам потпуне анализе, али прелиминарни преглед не указује ни на какву промену.”
„Па шта ћеш сада предузети.”
„Оно што је логично. Марлена и ја ћемо изићи из Куполе и ступити на површину Еритра.”
„Не!”
„Предузећемо све мере предострожности. Ја сам већ излазио.”
„Ти можда јеси”, узврати Инсиња тврдоглаво, „али не и она. Она никада није.”
Џенар уздахну. Затим се окрену у столици, упутивши поглед према лажном прозору у зиду канцеларије као да је покушавао да продре кроз њега и проникне до црвенила које се пружало напољу. Затим поново погледа Инсињу.
„Напољу је огроман, нов свет”, рече он, „који не припада никоме и ничему осим нама. Можемо га узети и развити, имајући у виду све науке које смо стекли из будаласте злоупотребе нашег првобитног планетног дома. Овога пута можемо саздати добар свет, чист свет, пристојан свет. Већ ћемо се навићи на његово црвенило. Можемо га оживети нашим властитим биљкама и животињама. Можемо довести до процвата копна и мора и управити планету на властити еволуциони пут.”
„А куга? Шта је са њом?”
„Можемо да уклонимо кугу и да начинимо од Еритра идеално станиште за нас.”
„Ако одстранимо топлоту и силу теже и променимо хемијски састав, можемо и Мегас начинити идеалан за нас.”
„Да, Евгенија, али мораш признати да куга спада у другачију категорију од топлоте, гравитације и глобалне хемије.”
„Али куга је подједнако погубна на свој начин.”
„Евгенија, мислим да сам ти рекао да је Марлена најважнија особа коју имамо.”
„Мени свакако јесте.”
„Теби је она важна једноставно стога што ти је кћер. Нама осталима важна је због онога што може да учини.”
„А шта то може да учини? Да тумачи језик наших тела? Да изводи трикове?”
„Уверена је да је имуна на кугу. Ако је то тачно, онда нас може поучити…”
„Ако је. У питању је детињаста маштарија и ти то знаш. Не гаји лажне наде.”
„Тамо, напољу, простире се један свет — и ја га желим.”
„Звучиш ми сад као Пит. Да ли би за тај свет ризиковао моју кћер?”
„Током људске историје знатно је више ризиковано за знатно мање.”
„Тим горе по људску историју. У сваком случају, на мени је да донесем одлуку. Она је моја кћер.”
Џенар јој се обрати пригушеним гласом у коме као да се садржала бескрајна туга. „Волим те, Евгенија, али једном сам те изгубио. У мени је све време тињала слабашна нада да ћу једном успети да те повратим. Али сада се бојим да ћу морати поново да те изгубим — и то заувек. Јер, видиш, морам ти рећи да није на теби да одлучиш. Није чак ни на мени. На Марлени је. Ма шта буде пожелела, она ће то већ некако и учинити. А како поседује способност да за човечанство задобије један свет, спреман сам да јој помогнем да уради оно што жели, упркос теби. Молим те, мораш то прихватити, Евгенија.”
ДЕТЕКТОР
52
Клајв Фишер проучавао је Надсветлосног уз укочени израз лица. Било је то први пут да га види, а само један брз поглед на Тесу Вендел јасно му је ставио до знања да иза њеног осмеха једино може стајати понос срећног власника.
Налазио се у једној великој пећини, заштићен троструком мрежом обезбеђења. Унаоколо су била присутна и људска бића, али претежан део радне снаге сачињавали су брижљиво компјутеризовани (нехуманоидни) роботи.
Фишер је имао прилике да види много свемирских бродова — мноштво различитих модела који су се користили за мноштво различитих сврха, али још никада није срео ништа слично Надсветлосном — никада још није видео нешто што је било тако одбојног изгледа.