Выбрать главу

Фишер је изгледао пометен. „И успела си да измениш цео пројекат у том смислу?”

„Моћ коју имам у оквиру пројекта није мала, Крајле. Има, међутим, још нешто. Ово што ћу ти рећи врло је поверљиво; зато и нисмо могли да разговарамо крај брода.”

„Ох? Шта је посреди?”

„Крајле”, поче Венделова са призвуком благости у гласу. „Налазиш ми се у мислима чешће но што можеш да претпоставиш. Ни не слутиш колико се упирем да те поштедим разочарења. Шта ако ипак не пронађемо ништа код Суседне звезде? Шта ако нам преглед неба неопозиво каже да нигде у близини нема никаквих живих интелигентних облика живота? Да ли тада да се одмах вратимо назад и известимо да нисмо пронашли ни трага од Ротора? Не мргоди се, молим те. Нисам рекла да ће неуспех у регистровању интелигенције у близи Суседне звезде нужно значити да Ротор и његови житељи нису преживели.”

„Али шта друго може да значи?”

„Можда је ствар у томе што су били крајње незадовољни приликама око Суседне звезде, па су одлучили да продуже даље. Такође је могуће да су се задржали само онолико колико им је било потребно да се опскрбе сировинама из евентуалних астероида, које би им биле потребне за изградњу нових конструкција и као гориво за микрофузионе моторе, да би потом наставили путовање.”

„Ако је то посреди, како онда можемо да дознамо куда су се упутили?”

„Нема их већ скоро четрнаест година. Помоћу хиперпогона у стању су да путују само брзином светлости. Ако су стигли до неке звезде и сместили се у њеном суседству, та звезда мора да се налази на удаљености од четрнаест светлосних година око нас. А у лопти тог пречника нема много звезда. Надсветлосном брзином можемо их све посетити, а помоћу неуронског детектора лако ћемо установити да ли се покрај било које од њих налази Ротор.”

„Шта, међутим, ако се у том тренутку буду кретали кроз свемир? Како ћемо их онда открити?”

„Никако, али бар ћемо нешто мало повећати изгледе ако испитамо десетак звезда за шест месеци помоћу неуронског детектора, уместо да исто време проведемо у узалудном трагању око једне звезде. А ако не успемо — а морамо се суочити са чињеницом да је и то могуће — бар ћемо се вратити са обиљем података о десетак различитих звезда, међу којима ће бити бели патуљци, плаво-беле топле звезде, звезде соларног типа, блиске бинарне звезде и тако даље. Тешко да ће нам се за живота указати прилика за још једно овакво путовање, па зашто га онда добро не искористити и ући у историју на велика врата, драги мој Крајле?”

„Мислим да си у праву, Теса”, узврати Крајл замишљено. „Прочешљати десетак звезда и не пронаћи ништа није баш пријатно, али било би знатно горе истражити суседство само једне звезде и вратити се са помишљу да се Ротор можда налази негде другде докле смо могли стићи, али нам је за то недостајало време.”

„Тачно.”

„Покушаћу то да упамтим”, узврати Крајл тужно.

„Још једна ствар”, рече Венделова. „Неуронски детектор може да региструје интелигенцију и неземаљског порекла. А и то би било веома драгоцено.”

Фишер је погледа збуњено. „Али то је мало вероватно, зар не?”

„Сасвим невероватно, али ако се ипак догоди, тим ће ствар бити драгоценија. Нарочито ако је нађемо у лопти пречника од четрнаест светлосних година око Земље. Ништа у Васељени не може бити толико занимљиво као други интелигентни облик живота — ни толико опасно. То бисмо свакако волели да дознамо.”

„Какви су изгледи да је уопште откријемо, ако та интелигенција није земаљског порекла?” упита Фишер. „Неуронски детектори подешени су само за људску интелигенцију. Мени изгледа да чак не бисмо били у стању ни да установимо да је неки уистину необичан облик живота уопште жив, а камоли још интелигентан.”

„Можда не бисмо могли да препознамо живот”, одврати Венделова, „али нам, сматрам, никако не може промаћи интелигенција, а ми и трагамо за њом, а не за животом. Ма колико необична и непрепознатљива могла да буде интелигенција, она мора да буде сложеног устројства, веома сложеног устројства — бар у оној мери у којој је то људски мозак. Штавише, она ће морати да функционише посредством електромагнетских међудејстава. Гравитационо привлачење је одвећ слабо; јака и слаба нуклеарна међудејства такође су краткодометна. А што се тиче овог новог хиперпоља на коме се заснива надсветлосни лет, оно не постоји у природи колико нам је познато, већ се може јавити једино онда ако иза његовог настанка стоји интелигенција.