Egvena udahnu. Pupoljak ruže, otvara se ka suncu. Nisu je priznali za Amirlin Tron Aratela se približila tome da je uopšte ne primećuje koliko god je mogla, samo što je nije odgurnula u stranu! a opet, dali su joj sve što je mogla da poželi. Smireno. Sada je bio trenutak kada su Lelejna i Romanda očekivale da prozove jednu od njih da nastavi pregovore. Nadala se da su im stomaci vezani u čvor od iščekivanja koja od njih će to biti. Ali neće biti nikakvih pregovora. Nije moglo da ih bude.
„Elaida“, rekla je ravnim glasom, naizmenično odmeravajući Aratelu i plemstvo koje je sedelo, „ieste otmičarka koja je oskrnavila ono što leži u samom srcu Bele kule. Ja sam Amirlin Tron.“ Bila je iznenađena koliko je dostojanstveno zvučala, koliko smireno. Ali ne iznenađeno kao što bi to bilo nekada. Svetlost joj pomogla, ona jeste Amirlin Tron. „Mi idemo u Tar Valon da uklonimo Elaidu i da joj sudimo, ali to su poslovi Bele kule, a ne vaši, osim što treba da znate istinu. Ta takozvana Crna kula takođe je naša stvar; muškarci koji mogu da usmeravaju oduvek su bili posao Bele kule. Postaraćemo se za njih onako kako mi odlučimo, kada bude vreme za to, ali mogu vas uveriti da to nije sada. Prednost se mora dati daleko bitnijim stvarima."
Čula je pokretanje među Predstavnicama iza sebe. Stvarno vrpoljenje na klupama i oštro fijukanje razdvojenih sukanja koje su se nameštale. Bar su neke bile prilično uzdrmane. Pa, neke od njih jesu predlagale da se usput postaraju i za Crnu kulu. Nijedna nije verovala da tu ima jedva više od desetak ljudi, bez obzira na to šta su čule; na kraju krajeva, jednostavno nije bilo moguće da stotine muškaraca zaista želi da usmerava. A opet, možda je to bilo jer su shvatile kako Egvena neće naimenovati ni Romandu ni Lelejnu.
Aratela se namršti, možda osetivši naznake nečega u vazduhu. Pelivar se pomerio, spreman da se ponovo podigne, a Donel se mrzovoljno ispravio. Nije bilo druge nego da nastavi. Nikada nije ni bilo druge.
„Shvatam vašu zabrinutost“, nastavila je istim zvaničnim glasom, „i postaraću se za to.“ Kako je glasio onaj čudni borbeni poklič koji je Družina koristila? Da. Vreme je da se bace kockice. „Dajem vam ova uveravanja Amirlin Trona. Ostaćemo ovde mesec dana, da se odmorimo, a onda ćemo napustiti Murandiju, ali nećemo prelaziti granicu sa Andorom. Posle toga, Murandija neće imati više nikakvih teškoća zbog nas, a Andor uopšte neće imati muka. Sigurna sam“, dodala je, „da će muranđanske gospe i lordovi biti srećni da nas snabdeju potrepštinama zarad razmene za dobro srebro. Plaćamo pošteno.“ Nije imalo nikakve svrhe da se nagodi sa Andorcima ako bi joj Muranđani krali konje i napadali karavane za snabdevanje.
Muranđani, koji su nesigurno gledali oko sebe, u svakom slučaju su delovali kao da se lome između dve odluke. Tu se moglo zaraditi, najviše opskrbljivanjem tako velike vojske, a opet, s druge strane, ko bi mogao uspešno da se cenka oko onoga što tako velika vojska ponudi? Donel je delovao kao da će se stvarno ispovraćati, dok je Sajan, izgleda, nešto proračunavala. Posmatrači počeše da mrmljaju. Bilo je to više od mrmljanja, gotovo dovoljno glasno da i Egvena čuje.
Želela je da baci pogled preko ramena. Tišina među Predstavnicama bila je zaglušujuća. Sijuan je piljila pravo preda se, čvrsto stežući suknje, kao da čistom silom tera sebe da nastavi da gleda napred. Ona je bar znala šta se pripremalo. Šerijam, koja nije, kraljevski je odmeravala Andorce i Muranđane, smireno, kao da je očekivala svaku reč.
Egveni je bilo potrebno da ih natera da zaborave devojku koju su videli pred sobom, i da čuju ženu koja čvrsto drži uzde moći. Ako ih sad i ne drži, držaće ih! Progovorila je čvrstim glasom. „Dobro upamtite. Ja sam donela odluku; vaše je da je prihvatite. Ili da se suočite sa onim što će, sasvim sigurno, biti posledica vašeg pada.“ Kada je završila, vetar nakratko poče da zavija, zatresavši šatorsko krilo, cimajući odeću. Neki među plemstvom koje je posmatralo stresoše se i jače priviše ogrtače, a ona se nadala da se nisu stresli samo zbog vremena.
Aratela razmeni poglede s Pelivarom i Aemlin, a sve troje su odmerili Predstavnice pre nego što su klimnuli glavama. Oni su verovali kako ona jednostavno prenosi reči koje su joj Predstavnice ubacile u usta! I pored toga, Egvena gotovo da je uzdahnula od olakšanja.
„Biće kako kažete“, reče plemkinja tvrdog pogleda. Ponovo se obraćala Predstavnicama. „Ne sumnjamo u reč Aes Sedai, naravno, ali morate da razumete što ćemo i mi ostati ovde. Ponekad ono što čujete nije ono što mislite da ste čuli. Mada to ovde nije tako, sigurna sam. Ali mi ćemo ostati dok vi ostajete.“ Donel je zaista delovao kao da će se svakog časa ispovraćati. Verovatno su njegove zemlje bile u blizini. Andorske vojske u Murandiji nisu bile poznate po tome da ikada išta plaćaju.
Egvena ustade, i mogla je da čuje šuškanje dok su Predstavnice ustajale za njom. „Onda je dogovoreno. Mi moramo ubrzo da krenemo ako hoćemo da se vratimo u sopstvene krevete pre mraka, ali posvetićemo vam nekoliko trenutaka. Ako se sada upoznamo malo bolje, možda ćemo izbeći neke kasnije nesporazume.“ A razgovor joj možda može pružiti priliku da stigne do Talamanesa. „O. Postoji još nešto što treba da znate. Sada je knjiga polaznica otvorena za svaku ženu, bez obzira na njene godine, ako prođe probu.“ Aratela žmirnu. Sijuan nije ni trepnula, mada se Egveni učinilo da je čula slabašno gunđanje. Ovo nije bilo deo onoga o čemu su raspravljale, ali nikada neće biti boljeg trenutka. „Hajdemo. Sigurna sam da svi želite da porazgovarate s Predstavnicama. Zvanični deo je završen.“
Ne čekajući da joj Šerijam ponudi ruku, ona siđe dole. Gotovo da je poželela da se nasmeje. Sinoć se bila uplašila da možda nikada neće stići do cilja, ali sada je već bila prešla pola puta, gotovo pola, a nije bilo ni približno teško koliko se plašila. Naravno, preostajala je i druga polovina.
18
Čudni zov
Pošto je Egvena krenula, za trenutak se niko drugi nije pomerao. A onda Andorci i Muranđani, svi kao jedan, požuriše ka Predstavnicama. Izgleda da ih devojka Amirlin devojčica koja je bila samo lutka na koncu i dimna zavesa! nimalo ne zanima, ne kada su pred njima stajala bezvremena lica koja su makar pokazivala da su poveli razgovor s pravim Aes Sedai. Po dvoje-troje lordova i gospi guralo se oko svake Predstavnice, neki su, zahtevajući pažnju, uzdizali brade, drugi su pokorno povijali vratove, ali svi su bili odlučni u tome da ih saslušaju. Oštri povetarac raznosio je izmaglicu njihovog daha i poigravao se ogrtačima na koje su zaboravili zbog važnih pitanja kakva su imali da postave. Šerijam je isto bila saterana u ugao. Nju je zaustavio zajapureni lord Danel, koji je naizmenično crveneo i gegavo se klanjao.
Egvena povuče Šerijam podalje od čoveka uskih očiju. „Saznaj što neupadljivije sve što možeš o tim sestrama i stražarima Kule koji su u Andoru“, brzo joj je došapnula. Čim ju je pustila, Donel je se ponovo dočepao. Šerijam je stvarno delovala kao da je dobila pokoru, ali ubrzo se razvedrila. Donel nesigurno zažmirka kada je ona otpočela da ispituje njega.
Romanda i Lelejna, lica kao isklesanih od leda, pogledom su po gomili tražile Egvenu, ali svaku je pratilo po dvoje od plemstva koji su želeli... Nešto.
Možda uveravanja da u Egveninim rečima nema skrivenih značenja. Kako li su samo mrzele to da rade, ali koliko god da se uvijaju i izbegavaju a trudiče se! nije bilo načina da stvarno ne pruže to uveravanje a da je se pri tom ne odreknu na licu mesta. Čak ni njih dve neće ići tako daleko. Ne ovde, ne javno.
Sijuan skliznu bliže Egveni, pokornog izraza lica. Ali pogledom je besno šibala uokolo, možda tražeći Romandu ili Lelejnu da naiđu pa da ih dočepa na licu mesta, a onda može da se zaboravi i na zakon, običaje, pristojno ponašanje i to ko ih posmatra. „Šejin Čunla“, njen šapat ličio je na siktanje.