„Met je pogrešio u vezi s onim da ti je potrebno spasavanje. Nikada nisi ni nameravala da dođeš i zatražiš pomoć od mene, je li tako?“
I dalje je govorio tiho, ali je ipak brzo pogledao uokolo. Sijuan ih je još uvek posmatrala. A i Halima. Pejtr je stajao suviše blizu nje, duvajući i kočopereći se i gladeći brkove po tome kako joj je piljio niz haljinu, sasvim sigurno je nije zamenio za sestru! ali ona je samo upola obraćala pažnju na njega, bacajući duge poglede ka Egveni dok mu se toplo osmehivala. Sve ostale bile su zauzete, a nijedna nije bila u dometu sluha.
„Amirlin Tron teško može da pobegne i traži utočište, kako bih mogla? Ali postojala su vremena kada je bilo utešno znati da si tu“, priznala je. Nevoljno. Amirlin Tron teško da je potrebovala put za izbavljenje, ali to nije štetilo sve dok nijedna od Predstavnica nije znala za to. „Ti jesi bio prijatelj, Talamanese. Nadam se da će se tako i nastaviti. Zaista.“
„Bila si mnogo... otvorenija... sa mnom nego što sam očekivao“, polako joj je rekao, „zato ću ti reći nešto.“ Nije menjao izraz lica svakome ko bi posmatrao mora da je delovao opušten kao i ranije ali glas mu se spustio do šapata. „Potražio me je kralj Roedran, u vezi s Družinom. Čini se da se on nada kako će postati prvi pravi kralj Murandije. Hoće da nas unajmi. Obično ne bih na to ni pomišljao, ali nikada nema dovoljno novca, a uz ovo... ovo osećanje da smo potrebni Metu... Možda je bolje da ostanemo u Murandiji. Jasno je kao čisto staklo da si ti tamo gde želiš da budeš i da sve držiš u šaci.“
On ućuta kada jedna mlada služavka načini kniks i ponudi im začinjeno vino. Bila je u lepo izvezenoj zelenoj vuni i plišanom ogrtaču s pegavim zecom. Druge sluge iz logora sada su isto pomagale, bez sumnje da bi imale nešto da rade umesto da samo stoje i cvokoću. Okruglo lice mlade žene bilo je upadljivo naježeno od hladnoće.
Talamanes joj mahnu da odstupi, pa ponovo privuče ogrtač, ali Egvena uze srebrnu kupu da bi dobila trenutak za razmišljanje. Stvarno joj Družina više nije bila potrebna. I pored gunđanja, sestre su sada prihvatale njihovo prisustvo kao nešto neizbežno, bili Zmajuzakleti ili ne; više se nisu bojale napada, a nije više bilo ni stvarne potrebe da se prisustvo Družine koristi da bi se naterale da se kreću, još otkako su napustile Salidar. Sada je jedina stvarna uloga Šen en Kalard bila da privlači nove dobrovoljce u Brinov logor, ljude koji su mislili da dve vojske znače bitku i hteli su da budu na onoj strani što je bila brojnija. Više joj nisu trebali, ali Talamanes se poneo kao prijatelj. A ona je bila Amirlin. Ponekad su prijateljstvo i odgovornosti gurali na istu stranu.
Dok je služavka odlazila, Egvena spusti ruku Talamanesu na mišicu. „Ne smeš to da učiniš. Čak ni Družina ne može sama da pokori celu Murandiju, a svaka ruka će biti protiv vas. Vrlo dobro znaš da je jedino što će naterati Muranđane da se drže zajedno prisustvo stranaca u njihovoj zemlji. Prati nas do Tar Valona, Talamanese. Met će doći tamo; nimalo ne sumnjam u to.“ Met neće stvarno poverovati da je ona Amirlin sve dok je ne vidi kako nosi ešarpu u Beloj kuli.
„Roedran nije budala“, odvratio je ravnim glasom. „On samo želi da sedimo i čekamo, strana vojska bez Aes Sedai a niko ne zna šta nameravamo. Ne bi trebalo da mu bude teško da ujedini plemstvo protiv nas. Onda, kaže, mi možemo tiho da se izvučemo preko granice. On misli da će posle toga moći da ih zadrži.“
Nije mogla da obuzda nagoveštaj vatrenosti u glasu. „A šta će ga sprečiti da vas ne izda? Ako opasnost ode bez borbe, njegov san o ujedinjenju Murandije može da ode s njom.“ Budalasti čovek izgledao je kao da se zabavlja.
„Ni ja nisam budala. Roedran ne može biti spreman pre proleća. Ovi ovde se nikada ne bi makli sa svojih imanja da Andorci nisu došli na jug, a oni su krenuli još pre nego što su počeli snegovi. Met će nas pronaći pre toga. Ako ide ka severu, moraće da čuje za nas. Roedran će morati da se zadovolji onim što učini do tada. Tako, ako Met namerava da ide za Tar Valon, možda te još i sretnem tamo.“
Egvena ispusti siktaj. Bio je to izuzetan naum, onakve vrste kakvu je Sijuan umela da osmisli, ali teško da je bila zamisao za koju bi očekivala da je Roedran Almarik do Areloa a’Naloj sprovede u delo. Za njega se pričalo kako je toliko razuzdan da naspram njega Met deluje potpuno bezopasno. A opet, teško da je to bio naum za koji bi poverovala da ga je osmislio Roedran. Jedino je bilo sigurno da je Talamanes odlučio.
„Hoću tvoju reč, Talamanese, da nećeš dopustiti Roeđranu da te uvuče u rat.“ Odgovornost. Uska ešarpa oko vrata kao da joj je bila deset puta teža od ogrtača. „Ako se pokrene ranije nego što misliš, otići ćeš bez obzira je li ti se Met pridružio.“
„Voleo bih da ti to obećam, ali to nije moguće“, bunio se. „Očekujem prvi napad na svoje zalihe najdalje za tri dana pošto krenem da se udaljavam od ojske lorda Brina. Svaki lordić ili seljak misliće da može pokupiti nekoliko konja za noć da me štipne, pa da pobegne i sakrije se.“
„Ne pričam o samoodbrani i ti to znaš“, odlučno mu je rekla. „Tvoja reč, Talamanese. Ili neću dopustiti tvoj dogovor s Roedranom.“ Jedini način da to zaustavi bio bi da ga izda, ali nije nameravala da za sobom ostavlja rat. Rat, koji je otpočeo jer je ona dovela Talamanesa ovamo.
Piljeći u nju kao da je prvi put vidi, konačno je sagao glavu. Začudo, to je delovalo daleko zvaničnije nego njegovo malopređašnje klanjanje. „Biće kao što kažeš, majko. Reci mi, jesi li sigurna da i ti nisi ta’veren?“
„Ja sam Amirlin Tron“, odvratila je. „To je sasvim dovoljno za svakoga.“ Ponovo mu je dodirnula mišicu. „Svetlost te obasjala, Talamanese.“ Ovoga puta, osmeh mu je skoro dopro do očiju.
Bilo je neizbežno da, i pored njihovog šaputanja, taj razgovor ne ostane neprimećen. Ili možda baš zbog šaputanja. Devojka koja je tvrdila da je Amirlin, pobunjenica protiv Bele kule, razgovarala je s predvodnikom deset hiljada Zmajuzakletih. Je li olakšala ili otežala Talamanesovu zamisao s Roedranom? Je li bilo više ili manje verovatno da će u Murandiji izbiti rat? Sijuan i njeni prokleti zakoni nenamernih posledica! Pratilo ju je pedeset pogleda, koji su brzo skretali dok se pomerala kroz gomilu grejući prste na svojoj kupi. Pa, većina je skretala. Lica Predstavnica bila su bezvremeno dostojanstvo Aes Sedai, ali Lelejna je mogla da bude i smeđooka krava koja posmatra ribu kako se praćaka u plićaku, dok su Romandine malo tamnije oči mogle izbušiti rupe u čeliku.
Trudeći se da pazi na sunce napolju, polako je napravila krug po paviljonu. Plemstvo je i dalje saletalo Predstavnice, ali kretali su se od jedne do druge, kao da traže bolje odgovore, a ona je počela da primećuje sitnice. Donel je zastao dok je išao od Dženije do Morje, duboko se poklonivši Aemlin, koja je odvratila blagonaklonim klimanjem glavom. Sajan, koja se okretala od Takime, načinila je dubok kniks pred Pelivarom, a zauzvrat je dobila blagi naklon. Bilo je i ostalih, uvek Muranđana koji su ukazivali poštovanje Andorcima, koji su odvraćali jednako zvanično. Andorci su pokušavali da ne primećuju Brina, izuzimajući poneki mrk pogled, ali Muranđani su ga tražili, jedno po jedno i podalje od svih ostalih, a po pogledima njihovih očiju bilo je jasno da raspravljaju o Pelivaru, ili Arateli, ili Aemlin. Možda je Talamanes bio u pravu.
I ona je primala naklone i kniksove, mada nijedan nije bio tako dubok kao oni dati Arateli ili Pelivaru ili Aemlin, a nekmoli Predstavnicama. Pet ili šest žena joj je reklo koliko su zahvalne jer su stvari razrešeno tako mirno, mada, ako ćemo pravo, isto toliko njih je ispuštalo neke neodređene zvuke,
Čudni zovli je nesigurno slegalo ramenima kada bi ona sama iznela to mišljenje, kao da nisu sigurne da će se to stvarno završiti mirno. Njena ubeđivanja da hoće često su dočekivana grozničavim: „Svedost nam dala!“, ili malodušnim: „Ako je Svedost rada.“ Četiri su je nazvale majkom, a jedna od njih bez prethodnog oklevanja. Druge tri su rekle kako je baš lepa, da ima divne oči i da se skladno kreće, baš tim redom; to su možda bile prigodne pohvale za Egvenin uzrast, ali ne i za njen položaj.