„Postoji li još nešto što možemo da učinimo?“, upitala je, smesta progutavši kašiku sočiva. Bila je pregladnela, što i nije čudno nije jela ništa od doručka, a i on je bio rano. Sočivo i tvrda šargarepa imali su ukus najboljih đakonija njene majke. „Meni ništa ne pada na pamet, a tebi?“
„Učinile smo šta smo mogle. Nema ničeg više osim da Tvorac umeša svoje prste.“ Sijuan uze drugu činiju pa se spusti na nisku stoličicu, ali onda je sedela piljeći u svoje sočivo i poigravajući se kašikom. „Ne bi mu stvarno rekla, je li?“, konačno je progovorila. „Ne bih mogla da podnesem ako bi on znao.“
„Zašto, molim te?“
„Iskoristio bi to“, natmureno reče Sijuan. „O, ne za ono. Nisam mislila na ono.“ Bila je prilično stidljiva po nekim pitanjima. „Ali taj bi čovek od mog života napravio Jamu Usuda!“ A pranje njegovog donjeg rublja i glancanje njegovih čizama i sedla svake večeri nisu to bili?
Egvena uzdahnu. Kako je mogla tako razumna, pametna, sposobna žena potpuno da gubi glavu zbog ovoga? Odjednom joj se u glavi javi slika, podiže se poput zmije koja sikće. Ona sama, kako sedi Gavinu u krilu igrajući se igre poljubaca. U jednoj krčmi! Potisnula ju je, iako teško. „Sijuan, potrebno mi je tvoje iskustvo. Potreban mi je tvoj mozak. Ne mogu priuštiti da ideš poluomamljena zbog lorda Brina. Ako ne možeš sama da se sastaviš, platiću mu ono što mu duguješ i zabraniću ti da ga viđaš. Stvarno.“
„Rekla sam da ću odraditi dug“, tvrdoglavo reče Sijuan. „Imam ja isto onoliko ponosa koliko i lord Garet krvavi Brin! Isto toliko, i više! On drži svoju reč i ja držim svoju! Sem toga, Min mi je rekla da moram da ostanem blizu njega ili ćemo oboje umreti. Ili nešto slično.“ Međutim, odavalo ju je rumenilo njenih obraza. Na stranu i njena čast i Minina viđenja, ona je jednostavno bila spremna da otrpi bilo šta samo da bi bila blizu tog čoveka!
„Vrlo dobro. Zaljubljena si i ako ti kažem da se držiš podalje od njega, ili me nećeš poslušati ili ćeš i ostatak mozga pustiti na otavu. Šta ćeš učiniti u vezi s njim?“
Uvređeno se mršteći, Sijuan još neko vreme nastavi da reži šta bi sve volela da uradi lordu Garetu krvavom Brinu. Ne bi uživao ni u čemu od toga. A ponešto možda ne bi ni preživeo.
„Sijuan“, upozori je Egvena. „Budeš li još jednom porekla ono što je jasno kao dan, ne samo da ću mu reći nego ću mu i dati novac.“
Sijuan se nadureno napući. Ona se napućila! Durila se! Sijuan! „Nemam vremena da budem zaljubljena. Jedva da imam vremena za razmišljanje, pošto radim za tebe i za njega. A čak i da večeras sve bude u redu, imaću još dva puta više posla. Sem toga...“ Lice joj se rastuži, a ona poče da se vrpolji na stoličici. „Šta ako on ne... uzvraća moja osećanja?“, promrmljala je. „Nikada čak nije ni pokušao da me poljubi. Samo ga zanima da li su mu košulje čiste.“
Egvena zagreba kašikom po činiji, pa se iznenadi kada vide da je prazna. Od zemičke nije ostalo ništa osim nekoliko mrvica na njenoj haljini. Svetlosti, a još uvekje osećala prazninu oko pasa. Čežnjivo odmeri Sijuaninu činiju; činilo se da nju ne zanima ništa osim pravljenja krugova u sočivu.
Odjednom joj sinu. Zbog čega je lord Brin ustrajno tražio da Sijuan odradi svoj dug, čak i kada je saznao ko je ona? Samo zato što je rekla da će to uraditi? Bila je to besmislena nagodba. Osim što je mogla da je zadrži u njegovoj blizini kada ništa drugo nije moglo. U stvari, i sama se često pitala zašto se lord Brin složio da joj stvori vojsku. Morao je da zna da uz to postoji velika verovatnoća da završi s glavom na panju. I zašto je tu vojsku ponudio njoj, devojci Amirlin koja nije imala nikakavu stvarnu vlast i nijednu prijateljicu među sestrama osim Sijuan, bar koliko je njemu bilo poznato? Je li odgovor na sva ta pitanja mogao biti da on, jednostavno... voli Sijuan? Ne; većinom su muškarci bili lakomisleni i nesmotreni, ali tek je ovo bilo stvarno besmisleno! Ipak je iznela tu pretpostavku, čisto da oraspoloži Sijuan. Možda je to malo razveseli.
Sijuan s nevericom šmrknu. To je zvučalo čudno, pošto je poticalo od tog lepuškastog lica, ali niko nije umeo da izrazi toliko osećaja šmrkanjem kao što je mogla ona. „On nije potpuni idiot“, suvo je saopštila. „U stvari, ima prilično dobru glavu na ramenima. On razmišlja kao žena, veći deo vremena.“
„Još uvek nisam čula kako kažeš da ćeš se sabrati, Sijuan’, navaljivala je Egvena. „Moraćeš, ovako ili onako.“
„Pa, naravno da hoću. Ne znam šta se događa sa mnom. Nije to kao da nikada ranije nisam poljubila muškarca.“ Oči joj se odjednom skupiše, kao da izaziva Egvenu da joj protivureči u vezi s tim. „Nisam ja provela baš ceo život u Kuli. Ovo je blesavo! Ćaskamo o muškarcima, baš noćas, od svih noći!“ Zagledala se u svoju činiju, pa kao da je tek tada shvatila da u njoj ima hrane. Napunila je kašiku, mašući njome ka Egveni. „Moraš da pripaziš na vreme, sada više no ikada. Ako Romanda ili Lelejna zauzmu kormilo, nikada ga se nećeš dočepati.“
Blesavo ili ne, nešto je vrlo očigledno povratilo Sijuanin apetit. Smazala je svoje sočivo brže nego Egvena svoje, a nije joj pobegla ni jedna jedina mrvica zemičke. Egvena uhvati samu sebe kako prstom omazuje sopstvenu praznu činiju. Tu nije bilo pomoći, osim da oliže nekoliko poslednjih zrna sočiva, naravno.
Činilo se da nema svrhe raspravljati o onome što bi noćas moglo da se dogodi. Toliko su puta izbrusile i prečistile ono što će Egvena reći, i kada, da je bila iznenađena što o tome nije i sanjala. Sasvim sigurno je mogla da izvede svoj deo i u snu. Međutim, Sijuan je i pored toga ustrajavala, doteravši veoma blizu tačke kada bi joj Egvena očitala, ponavljajući to ponovo i iznova, iznoseći mogućnosti o kojima su raspravljale stotinu puta ranije. Začudo, Sijuan je bila vrlo lepo raspoložena. Čak je ubacivala i pomalo humora, što je u poslednje vreme bilo neobično za nju, mada je uglavnom bio crn.
„Znaš da je Romanda već jednom pokušala da postane Amirlin’, rekla je u jednom trenu. „Čula sam da je to što je Tamra dobila ešarpu i štap nju nateralo da pobegne u penziju kao galeb podrezanog repa. Položiću srebrnu marku, koju nemam, na vagu, da je izbečena dvaput više od Lelejne."
I kasnije. „Volela bih da mogu da budem tamo pa da čujem kako će zavijati. Neko će morati, uskoro, a meni je draže da to budu one nego mi. Nikada nisam imala glas za pevanje.“ Čak je i zapevala pesmicu o merkanju dečaka preko reke kada si bez broda. Bila je u pravu; iako joj je glas bio prijatan na svoj način, nije mogla da iznese melodiju ni u vedru.
A još kasnije. „Baš je dobro što sad imam tako slatko lice. Ako stvari krenu naopako, nas dve će obući kao lutkice i postaviti nas na policu kako bi nam se divile. Naravno, umesto toga mogle bi da nam se dogode ’nesreće’.
Lutke se lome. Garet Brin će morati da nađe nekog drugog koga će da maltretira.“ Zaista se nasmejala na to.
Egvena oseti ogromno olakšanje kada se šatorsko krilo na trenutak ispupćilo, najavljujući nekoga ko je dovoljno znao da ne ulazi kada je postavljena prepreka. Zaista nije imala želju da čuje na koju će stranu Sijuanin humor dalje skrenuti!
Čim je Egvena uklonila prepreku, Šerijam stupi unutra, praćena naletom vazduha koji je delovao deset puta hladniji nego ranije. „Vreme je, majko. Sve je spremno.“ Njene iskošene oči behu razrogačene, a vrhom jezika je lickala usne.
Sijuan skoči na noge i dočepa svoj ogrtač sa Egveninog poljskog kreveta, ali zastade pre nego što ga je prebacila preko ramena. „Ja jesam jedrila Zmajevim prstima po mraku, znaš“, ozbiljno je saopštila. „I jednom sam uhvatila bodljiku, s mojim ocem. To može da se izvede.“