Mesec dana upisivanja, mesec dana kako je knjiga polaznica otvorena za sve, donelo je zapanjujući broj, reku onih koje su nestrpljivo želele da postanu Aes Sedai, žena svih godina, neke i iz mesta udaljenih stotinama milja. Sada je bilo dvostruko više polaznica u koloni nego ranije. Skoro hiljadu! Većina nikada neće nositi šal, a ipak je njihov broj terao sve da bulje. Neke mogu izazvati manje poteškoće, a jedna, baka po imenu Šarina, imala je sposobnosti koje su mogle biti veće čak i od Ninaevinih, i sigurno je izazivala sve da u nju bulje; ali to nije bio prizor majke i ćerke koje se prepiru zbog toga što će ćerka jednog dana biti mnogo jača a što ona pokušava izbeći ili plemkinje koja je počela da razmišlja je li napravila pogrešan izbor tražeći da je ispitaju, ili Šarinin uznemirujuće otvoren pogled. Seda žena poštovala je svako pravilo i ukazivala svako potrebno poštovanje, ali ona je upravljala svojom velikom porodicom čistom snagom svog prisustva, a čak su i neke od sestara u njenoj blizini koračale oprezno. Ono što Egvena nije htela da vidi bile su mlade žene koje su im se pridružile pre dva dana. Dve sestre koje su ih dovele bile su više nego iznenađene kada su zatekle Egvenu kao Amirlin, ali njihove podređene nisu mogle verovati, ne Egvena al’Ver, gradonačelnikova ćerka iz Emondovog Polja. Nije želela da naredi da ijedna više bude kažnjena, ali će morati bude li videla još neku kako joj se plazi.
Garet Brin je takođe vodio svoju vojsku u širokoj koloni: konjica i pešadija u borbenoj liniji koja se protezala van vidokruga, nestajući među drvećem. Bledo sunce svetlucalo je na oklopima, kalpacima i vrhovima kopalja. Konji su nestrpljivo udarali kopitima po snegu.
Brin je jahao svog ćvrstog dorata vodeći ga ka njoj da bi je susreo pre nego što stigne do Predstavnica što su je čekale na konjima, na velikoj čistini ispred obeju kolona. On joj se nasmešio kroz proreze na kalpaku. Umirujući osmeh, pomisli ona. „Divno jutro za to, Majko“, reče. „Ovde.“
Ona samo klimnu i on stade iza nje, pored Sijuan, koja nije odmah počela da pljuje po njemu. Egvena nije znala kakav je dogovor Sijuan postigla s tim čovekom, ali je sada u Egveninom prisustvu retko gunđala u vezi s njim, a nikada kada je on bio prisutan. Egveni je bilo drago što je on sada bio tu. Amirlin Tron nije mogla dozvoliti svome generalu da sazna kako joj treba njegova potpora, ali je ovog jutra osećala potrebu za njom.
Predstavnice su poređale konje uz sam obod šume, a još trinaest sestara sedelo je na brežuljku malo dalje, pažljivo posmatrajući Predstavnice. Romanda i Lelejna mamuznuše svoje životinje skoro istovremeno i Egvena nije mogla zaustaviti uzdah dok su prilazile, s plaštovima koji su lepršali za njima, dok su im konji razbacivali sneg kopitima kao da su u jurišu. Dvorana joj se povinovala jer nije imala izbora. U onome što se tiče rata sa Elaidom, one su to priznavale, ali Svetlosti, kako su se samo umele igrati rečima s tim šta se tiče rata, a šta ne. Kada se nije ticalo, izvući nešto od njih bilo je podjednako teško kao i izvaditi patki zub! Izuzev Šarine, one su možda našle kako da spreče da se primaju žene bez obzira na godine. Ali čak je i Romanda bila zadivljena Šarinom.
Njih dve se zaustaviše pred njom, ali pre nego što su mogle otvoriti usta, ona je progovorila. „Vreme je da završimo s time, kćeri, i nema vremena za traćenje na beskorisne razgovore. Nastavite.“ Romanda je šmrknula, istina mekano, a i Lelejna je izgledala kao da je želela da uradi to isto.
Obe su okrenule konje kao jedna, a onda su na trenutak zevale jedna u drugu. Događaji u ovih poslednjih nekoliko meseci samo su pojačali netrpeljivost među njima. Lelejna je besno zabacila glavu u znak popuštanja i Romanda se nasmešila, jedva primetno pomerivši usne. Gotovo da se i Egvena nasmejala. Ta međusobna netrpeljivost i dalje je bila njena najveća snaga u Dvorani.
„Amirlin Tron vam zapoveda da nastavite“, objavi Romanda, veličanstveno podižući ruku.
Sjaj saidara proširio se oko trinaest sestara najbližih Predstavnicama, oko svih njih zajedno, i tanak prorez od srebra pojavi se na sredini čistine, pretvarajući se u prolaz deset koraka visok i stotinu širok. S druge strane je kroz njega ulazio sneg. Naređenja su se uzvikivala i širila među vojnicima i prvi oklopni odred je projahao. Gust sneg s druge strane nije dozvoljavao da se vidi nadaleko, pa ipak je Egvena mislila da može videti sjajne zidove Tar Valona i samu Belu kulu.
„Počelo je, Majko“, reče Šerijam, skoro iznenađeno.
„Počelo je“, složi se Egvena. Ako Svetlost dozvoli, Elaida će uskoro pasti. Trebalo je da sačeka da Brin provede dovoljno vojnika, ali nije mogla da se obuzda. Zabadajući pete Daišaru u slabine, ona ujaha u vejavicu, tamo gde se jasno uzdizala Zmajeva planina, crna, pušeći se naspram belog neba.
31
Potom
Zimski vetrovi i snegovi usporili su trgovinu preko zemalja gde nisu prestajali pre proleća, i na svaka tri goluba koje bi poslali trgovci, dva su padala zbog sokolova ili vremena, ali tamo gde reke nije prekrivao led, brodovi su i dalje plovili, a glasine su letele brže od munja. Hiljadu glasina, svaka kao hiljadu semenki koje su puštale klice i izrastale iz snega kao iz plodnog zemljišta.
U Tar Valonu, govorile su neke glasine, velike vojske su se sudarile, i ulicama je tekla krv, a pobunjene Aes Sedai nabile su glavu Elaide a’Roihan na kolac. Ne, Elaida ih je pritisla, a preživele pobunjenice su puzale pred Elaidinim nogama. Nije bilo pobune; nije bilo podele Bele kule. Crna kula je slomljena pomoću zamisli i moći Aes Sedai, a Aša’mani su lovili Ašamane među raznim narodima. Bela kula je srušila Sunčevu palatu, i sam Ponovorođeni Zmaj je sada bio vezan za Amirlin Tron, njena lutka na koncu i njeno oruđe. Neke priče su govorile da su Aes Sedai vezane za njega, vezane za Aša’mane, ali je malo ko poverovao u njih, a i tih nekoliko su ismevali.
Vojske Artura Hokvinga vratile su se da zatraže njegovo davno nestalo carstvo, i Seanšani su čistili sve pred sobom, čak izgnavši poraženog Ponovorođenog Zmaja iz Altare. Seanšani su došli da mu služe. Ne; on je bacio Seanšane u more, sasvim im uništivši vojsku. Odveli su Ponovorođenog
Zmaja da kleči pred njihovom caricom. Ponovorođeni Zmaj je bio mrtav, i bilo je onoliko slavljenja koliko žaljenja, onoliko suza koliko i radosnih povika.
Priče su se širile među narodima poput paučine naslagane na paučinu, a muškarci i žene su planirali budućnost, verujući da znaju istinu. Planirali su, a Šara je upijala njihove namere, tkajući prema prorečenoj budućnosti.
REČNIK
Primedbe o datumima u ovom rečniku Tomanski kalendar (koji je sačinio Toma dur Ahmid) usvojen je otprilike dva veka posle smrti poslednjeg muškog Aes Sedai i beležio je godine posle Slamanja sveta (p.s.). U Troločkim ratovima uništeno je toliko zapisa da se po okončanju borbi razvila rasprava o tome koja je tačno godina po starom računanju. Novi kalendar, koji je predložio Tijam od Gazara, u slavu oslobađanja od troločke pretnje svaku godinu beležio je kao slobodnu godinu (s.g.). Gazarov kalendar bio je široko prihvaćen dvadeset godina po završetku ratova. Artur Hokving je pokušao da uspostavi novi kalendar, vezan za osnivanje niegovog carstva (o.o., od osnivanja), ali njega koriste samo istoričari. Posle smrti i uništenja u Stogodišnjem ratu, treći kalendar je predložio Uren din Džubai Visokoletni Galeb, naučnik Morskog naroda, i to je faredski kalendar prvi ga je usvojio tarabonski panarh Fared s početkom od dogovorom određenog svršetka Stogodišnjeg rata, koji beleži godine nove ere (n.e.).