Kao i uvek, Perin smrknuto zagunđa kada je ugledao šator. Berelajn je imala još veći, tamo u majenskom delu logora, a uz njega još jedan, za svoje dve sobarice, kao i drugi za dvojicu hvatača lopova koje je bila uporna da povede. Anura je imala sopstveni šator, kao i Galen, ali ovde su ga imali samo on i Faila. Što se njega ticalo, on bi spavao pod vedrim nebom, baš kao i ostali ljudi iz zavičaja. Oni noću nisu imali preko sebe ništa osim ćebeta. U svakom slučaju, nisu morali da se plaše kiše. Kairhijenske sluge zavlačile su se pod kola. Međutim, on nije mogao da traži od Faile da uradi nešto takvo. Ne kada je Berelajn imala šator. Da je samo mogao da ostavi Berelajn u Kairhijenu. Ali onda bi morao da pošalje Failu u Betal.
Dva barjaka na visokim, nedavno otesanim motkama, usred čistine pred šatorom, još više mu pogoršaše raspoloženje. Povetarac se malo podigao, iako je još uvek bilo pretoplo; učinilo mu se da je ponovo čuo onu grmljavinu na zapadu, slabu. Stegovi se razviše u sporim talasima, klonuše od sopstvene težine, pa se ponovo razviše. Njegova Vučja glava na grimizu i Crveni orao davno umrlog Maneterena ponovo su bili na vidiku, i pored njegovih naređenja. Možda je, reda radi, prestao da se krije, ali ovo što je sada bio Geldan nekada je bio deo Maneterena; Alijandra neće biti mirna ako čuje za taj barjak! On uspe da se prijatno nasmeši ženici koja se duboko naklonila pre nego što je odvela Koraka, ali mu je to jedva pošlo za rukom. Lordovi bi, valjda, trebalo da se slušaju, a ako je on trebalo da bude lord, izgleda da mu to nije uspevalo.
Majgdin je stajala, podbočena, proučavajući dva ustalasana barjaka, dok su njenog konja odvodili sa ostalima. Na njegovo iznenađenje, Breana je nosila oba njihova zavežljaja, nespretno ih držeći; ona se neprekidno mrštila na drugu ženu. „Čula sam za ovakve stegove“, Majgdin je progovorila iznenada. I ljutito; nije bilo ljutnje u njenom glasu, a lice joj je bilo glatko poput leda, ali njen bes je ispunjavao Perinove nozdrve. „Podigli su ih ljudi u Andoru, u Dvema Rekama, koji su se pobunili protiv svoje zakonite vladarke. Ajbara je ime iz Dve Reke, koliko mi se čini.“
„Mi ne znamo mnogo o zakonitim vladarima dole, u Dve Reke, gazdarice Majgdin“, zarežao je. Ovog puta odraće onog ko ih je postavio. Ako su se priče o pobuni proširile čak ovamo... I ovako je imao previše poteškoća pred sobom, nove mu nisu trebale. „Pretpostavljam da je Morgaza bila dobra kraljica, ali mi smo morali da se postaramo sami za sebe, i to smo i učinili.“ Odjednom je shvatio na koga ga je podsećala. Na Elejnu. Iako to nije ništa značilo; on je sretao ljude, hiljadama milja od Dve Reke, koji kao da su pripadali nekim porodicama koje je poznavao tamo, kod kuće. Mada, morala je da ima neki razlog za svoju ljutnju. Njen naglasak je mogao da bude andorski. „U Andoru stvari ne stoje tako loše kao što ste možda čuli“, rekao joj je. „Kaemlin je bio miran, poslednji put kad sam bio tamo, a Rand Ponovorođeni Zmaj namerava da postavi Morgazinu kćerku, Elejnu, na Lavlji presto.“
Ne samo što se Majgdin nije primirila, već se okrenula ka njemu, a plave oči su joj sevale. „On namerava da je postavi na taj presto? Nijedan muškarac ne postavlja kraljicu na Lavlji presto! Elejna će tražiti presto Andora po sopstvenom pravu!“
Češkajući se po glavi, Perin je poželeo da Faila prekine da tako smireno posmatra tu ženu i da kaže nešto. Ali ona je samo zatakla svoje jahaće rukavice u pojas. Pre nego što je uspeo da smisli šta da joj kaže, Lini je uletela, dohvatila Morgazu za ruku i protresla je da joj zubi zazvečaše.
„Izvini se!“, zapenušala je starica. „Ovaj ti je čovek spasao život, Majgdin, a ti se zaboravljaš; prosta seljanka se usudila da se tako obraća jednom lordu!
Seti se ko si, i ne dozvoli svome jeziku da te izbaci iz tiganja u vatru! Ako je ovaj mladi lord imao nekih nesporazuma s Morgazom, pa, svima je poznato da je ona mrtva, a i to se tebe ne tiče, u svakom slučaju! A sada se izvini, pre nego što ga razljutiš!“
Majgdin je piljila u Lini, dok su joj se usne pomerale, iznenađenija i od samog Perina. Međutim, ponovo ga je zaprepastila. Umesto da se istrese na sedokosu ženu, ona se polako uspravila, zabačenih ramena, pa ga je pogledala u oči. „Lini je potpuno u pravu. Nisam imala nikakva prava da tako razgovaram s tobom, lorde Ajbara. Izvinjavam se. Ponizno. I molim za tvoj oproštaj.“ Ponizno? Vilica joj jebila tvrdoglavo izbačena, a glas ponosan kao u neke Aes Sedai, a ako je suditi po mirisu, upravo se spremala da progrize rupu u bilo čemu.
„Imaš ga“, brzo joj odvrati Perin. Što je ni najmanje nije umirilo. Osmehnula se, a možda je i nameravala da bude zahvalna, ali on je mogao da čuje kako škrguće zubima. Jesu li sve žene bile šašave?
„Vruće im je i prljavi su, mužu moj“, Faila je rekla, konačno spuštajući ruku na njegovu, „a znam i da je poslednjih nekoliko sati sigurno bilo naporno za njih. Aram može da pokaže muškarcima gde će da se očiste. Ja ću povesti žene sa sobom. Srediću da vam donesu vlažne krpe da biste oprale ruke i lica“, saopštila je Majgdin i Lini. Mahnuvši Breani da im se pridruži, poterala ih je prema šatoru. Pošto je Perin klimnuo glavom, Aram je rukom pokazao muškarcima da krenu za njim.
„Kada završiš sa umivanjem, gazda Gile, voleo bih da porazgovaram s tobom“, rekao je Perin.
To je bilo kao da je ponovo napravio i zavrteo onaj vatreni točak. Majgdin se brzo okrenula i blenula u njega, a druge dve žene su se ukočile na mestu. Talanvor je odjednom ponovo posezao za balčakom svoga mača, a Balver se digao na prste, vireći preko svog zavežljaja, dok mu se glava krivila na jednu, pa na drugu stranu. Možda to i nije vuk; pre neka vrsta ptice koja pazi da ne naiđu mačke. Punački čovek, Bazel Gil, ispustio je svoje stvari i poskočio celu stopu u vazduh.
„Vidi, Perine“, zamucao je, brzo skinuvši šešir od slame. Znoj je ostavljao tragove u prašini na njegovom licu. On se sagnuo da podigne zavežljaj, pa se predomislio, te se užurbano ponovo uspravio. „Htedoh da kažem, lorde Perine. Ja... pa... pomislio sam da si to ti, ali... ali oni su te zvali lorde, pa nisam bio siguran želiš li da prepoznaš starog krčmara i tako to.“ Prelazeći maramicom preko gotovo potpuno ćelave glave, nasmejao se na silu. „Naravno, razgovaraću s tobom. Pranje može još malo da pričeka.“
„Zdravo, Perine“, reče gromada od čoveka. Sa svojim očima teških kapaka, Lemgvin Dorn delovao je lenjo, i pored svojih mišića i ožiljaka po licu i rukama. „Gazda Gil i ja smo čuli da je mladi Rand Ponovorođeni Zmaj. Trebalo je da ukačimo i da si ti napredovao u svetu, isto tako. Perin Ajbara je dobar čovek, gazdarice Majgdin. Mislim da mu možete verovati u bilo čemu što bi vam palo na pamet.“ On nije bio lenj, a nije bio ni glup.
Aram nestrpljivo mahnu glavom, a Lemgvin i druga dvojica pođoše za njim, međutim, Talanvor i Balver su vukli noge i bacali zabrinute poglede unazad ka Perinu i gazda Gilu. Zainteresovane poglede. A onda i prema ženama. Faila ih je poterala dalje, mada je i tu bilo mnogo pogleda bačenih na gazda Gila i Perina, kao i na muškarce iza Arama. Odjednom im se nimalo nije sviđalo što su razdvojeni.
Gazda Gil je brisao čelo i nesigurno se smeškao. Svetlosti, zbog čega li je mirisao uplašeno?, pitao se Perin. Od njega? Od čoveka povezanog s Ponovorođenim Zmajem? Od onog koji sebe naziva lordom i predvodi vojsku, koliko god da je bila mala, da bi pripretio Proroku. Mogao je u to da ubaci i trpanje marama u usta Aes Sedai; biće okrivljen i zbog toga, ovako ili onako. Ne, ogorčeno pomisli Perin; nema tu ničega od čega bi čovek trebalo da se plaši. Svi su oni, verovatno, bili uplašeni da će ih pobiti do poslednjeg.