Faila prisloni vrhove prstiju obe šake zajedno, pa se iznad njih zagleda u prazno. „To bi moglo biti to“, mumlala je. „Većina slugu je daleko bolja ako je u braku nego ako nije. Možda bi trebalo da to sredim. A i za Breanu, isto tako. Po tome kako je odjurila da proveri onog grmalja čim se umila, pomislila sam da su to već uradili. Imala je taj sjaj u očima. Neću da dopustim takvo ponašanje među svojom poslugom, Perine. To samo vodi do suza i do uzajamnog optuživanja i durenja. A Breana će biti gora od njega.“
Perin je zapanjeno piljio u nju. „Jesi li me ti uopšte čula?“, polako je upitao. „Seanšani su zauzeli Amador! Seanšani, Faila!"
Ona se trgla zaista je razmišljala kako da uda sve te žene! a onda mu se osmehnula, kao da se zabavlja. „Još je daleko do Amadora, a ako ćemo se sresti s tim Seanšanima, sigurna sam da ćeš se ti postarati i za njih. Na kraju krajeva, nisi li ti onaj koji me je naučio da mu stojim na ruci?“ To je neprestano tvrdila, iako on još uvek nije video ni naznaku nečeg takvog.
„Oni bi mogli da ispadnu malo zahtevniji od tebe“, suvo joj je rekao, a ona se ponovo osmehnula. Zbog nečega je mirisala veoma zadovoljno. „Razmišljam da pošaljem Grejdija ili Niejlda da upozore Randa, šta god on mislio.“ Ona grozničavo odmahnu glavom, a osmeh joj nestade, međutim, on nastavi: „Kada bih znao kako da ga pronađem, uradio bih to. Mora da postoji neki način da mu se dostavi poruka a da niko ne zna za to.“ Rand je u tome bio odlučniji negoli u tajnovitosti za Masemu. Perina je Rand isterao i niko nije smeo da zna da je među njima preostalo bilo šta osim neprijateljstva.
„On već zna, Perine, sigurna sam u to. Majgdin je videla golubove svuda po Amadoru, a izgleda da Senašani na njih uopšte nisu obraćali pažnju. Do sada je za to čuo svaki trgovac koji posluje sa Amadorom, a sigurno i Bela kula. Veruj mi, Perine, mora da je čuo i Rand. Moraš mu verovati da on zna šta je najbolje. Ovog puta zna.“ Nije uvek bila baš toliko ubeđena u to.
„Možda“, napeto je mrmljao Perin. Pokušavao je da se ne brine o Randovoj prisebnosti, ali zbog Randa je Perin, i kada je bio najsumnjičaviji, delovao naspram njega kao bezbrižno detence koje skakuće po livadi. Koliko je Rand imao poverenja, čaki u njega? Rand je neke stvari prećutkivao, imao je zamisli koje nikada nije pominjao.
Uzdahnuvši, Perin se ponovo zavali u stolicu, progutavši gutljaj čaja. Istina je bila, da je, lud ili normalan, Rand bio u pravu. Ako bi Izgubljeni samo posumnjali u ono što je nameravao, ili ako bi to učinila Bela kula, pronašli bi neki način da mu preture nakovanj na noge. „Pa, bar ću doušnicima Kule ostaviti manje materijala za pričanje. Ovog puta ima da spalim taj prokleti barjakf A i Vučju glavu. Možda je morao da se pretvara da je lord, ali to je mogao i bez te krvave zastave!
Failine punačke usnice se napućiše, kao da rasuđuje, a onda lagano odmahnu glavom. Iskliznuvši iz svojc stolice, ona kleče pored njega, uzimajući njegovu šaku među svoje. Perin se zabrinuto suočio s njenim smirenim pogledom. Kada ga je gledala ovako uporno, ovako ozbiljno, nameravala je da mu kaže nešto veoma važno. Ili to, ili da ga zamaje nečim i tako ga zavrti da više neće znati šta je napred a šta nazad. Njen miris mu ništa nije odavao. Pokušavao je da prestane da je njuška; bilo bi tako lako izgubiti se u tome, a onda će ga sigurno zamajati. Jedno je naučio otkada se oženio: čoveku su potrebne sve njegove vijuge kad ima posla sa ženom. A prečesto ni to nije bilo dovoljno; žene, izvesno, rade šta im se hoće, baš kao i Aes Sedai.
„Možda bi trebalo da razmisliš o tome, mužu moj“, promrmljala je. Na usnama joj se pojavio majušan osmeh, kao da je znala o čemu on razmišlja. „Cisto sumnjam da je iko, ko nas je video od kada smo ušli u Geladan, znao šta znači Crveni orao. Međutim, oko ovako velikog grada, kao što je Betal, biće ih koji će to znati. A što duže budemo morali da lovimo Masemu, veća je verovatnoća za to.“
Nije ni pokušao da joj kaže da su to samo dodatni razlozi da se oslobodi tih barjaka. Faila nije bila budala, a razmišljala je mnogo brže nego on. „Pa zašto onda da ih zadržim", polako je pitao, „kada će samo privlačiti pažnju na idiota za koga će svi misliti kako pokušava da izvuče Maneteren iz groba?“ U prošlosti je bilo ljudi koji su to već pokušavali, pa i žena, isto tako; ime Maneterena nosilo je moćne uspomene, pa je bilo zgodno za svakoga ko je hteo da diže neku bunu.
„Baš zato što hoće da privuku pažnju.“ Ona se napeto nagnu ka njemu. .„Na čoveka koji pokušava da ponovo uzdigne Maneteren. Niži ljudi će ti se smeškati u lice, nadajući se da ćeš uskoro odjahati, i pokušaće da te zaborave čim prođeš. Što se tiče viših, oni trenutno imaju toliko toga na svojim tacnama da se neće ni okrenuti, osim ako nekog ne uštineš za nos. U poređenju sa Seanšanima i s Prorokom, ili Belim plaštovima, čovek koji pokušava da ponovo uzdigne Maneteren predstavlja malu nevolju. A čini mi se da možeš da budeš siguran da ni Kula neće dva puta pogledati, ne u ovom trenutku.“ Osmeh joj se proširio, a po svetlucanju očiju znao je kako se sprema da iznese glavni razlog. „Ali najbitnije od svega je da niko od njih neće pomisliti kako taj čovek radi nešto drugo.“ Odjednom, njenog osmeha nestade; uprla mu je prstom u nos, oštro. „I nemoj sebe da nazivaš idiotom, Perine t’Bašer Ajbara. Čak ni tako, uvijeno. Ti to nisi, i meni se to ni najmanje ne dopada.“ U njenom mirisu bilo je sitnih bodlji, nije bila zaista ljuta, ali sasvim sigurno je bila nezadovoljna.
Prava živa. Vodomar koji proleće brže od misli. U svakom slučaju, brže od njegovog razmišljanja. Njemu nikada ne bi palo na pamet da se sakrije tako... upadljivo. Ali shvatao je zašto je to razumno. To je bilo kao da prikrivaš da si ubica tako što se hvališ kako si lopov. Još je moglo i da upali.
Kikoćući se, on joj poljubi prste. „Stegovi ostaju“, rekao je. Pretpostavljao je da to uključuje i Vučju glavu. Krvi mu i krvavog mu pepela! „Međutim, Alijandra mora da zna istinu. Ako pomisli kako Rand namerava da me postavi za kralja Maneterena i da joj otme zemlju....“
Faila se tako iznenadno podigla, okrenuvši se od njega, da se uplašio kako je, možda, pogrešio kada je pomenuo kraljicu. Alijandra je mogla suviše lako da dovede do Berelajn, a Faila je mirisala... bockavo. Uznemireno. Međutim, samo mu je dobacila, preko ramena. „Alijandra neće predstavljati nikakvu teškoću za Perina Zlatookog. Ta je ptica već u šaci, mužu moj, tako da je vreme da se posvetimo pronalaženju Maseme.“ Skladno kleknuvši uz šatorski zid pored malog kovčega, jedinog koji nije bio ničim pokriven, ona podiže poklopac pa poče da vadi uvijene karte.
Perin se nadao da je u pravu u vezi s Alijandrom, pošto nije znao šta će uraditi ako greši. Kad bi on bio i upola od onog za šta ga je ona smatrala. Alijandra je bila ptica u šaci, Seanšani će popadati poput krpenih lutaka pred Perinom Zlatookim, a on će dočepati Proroka i odneće ga Randu čak iako Masema bude imao oko sebe deset hiljada ljudi. Ne prvi put, shvatao je bez obzira koliko ga njen gnev povređuje i zbunjuje najviše se bojao njenog razočaranja. Ako ga ikada bude ugledao u njenim očima, to će mu iščupati srce iz grudi.
On kleknu pored nje da bi joj pomogao u širenju najveće karte, koja je predstavljala južni Geldin i severnu Amadiciju, pa ju je proučavao kao da će Masemino ime iskočiti pred njega odnekud s pergamenta. On je imao više razloga od Randa da uspe u ovome. Šta god bilo, nije smeo izneveriti Failu.
Faila je ležala u tami, osluškujući, dok nije bila sigurna da je Perinovo ritmično disanje dubok san, a onda se izvukla iz ćebadi koju su delili. Obešenjački se nasmejala dok je preko glave navlačila lanenu spavaćicu. Je li on zaista mislio da ona neće provaliti kako je sakrio onaj krevet duboko u šumarku jednog jutra, dok su tovarili kola? Mada joj to nije smetalo; bar ne mnogo. Bila je sigurna da je spavala na zemlji često koliko i on. Naravno, morala je da se pravi da je iznenađena, i da ne diže mnogo prašine zbog toga. U suprotnom, još bi počeo i da joj se izvinjava, ili bi čak otišao nazad da ga lično donese. Upravljanje mužem bila je umetnost, tako je govorila njena majka. Je li Deira ni Galine ikada imala ovoliko poteškoća?