„Da, mogu. U svakom slučaju, najverovatnije da je tako. Možda je ona šesta. Možda. Samo me saslušaj. Kod većine žena, ti podigneš glas a one ili razrogače oči ili se pretvore u led, i sledeće što znaš jeste da se raspravljaš tome što si uopšte i bio ljut i nema veze ko ti je, pre svega, bacio žar niz leđa. Međutim, zauzdaš li svoj jezik pred Saladejkom, za nju to znači da si joj rekao kako nije dovoljno jaka da ti se suprotstavi. Ako je tako uvrediš, onda si stvarno srećković ako ti sutradan za doručak ne posluži tvoj sopstveni želudac. Ona nije neka drolja iz Far Madinga koja očekuje da čovek sedi tamo gde je ona pokazala i da skače kada ona pucne prstima. Ona je leopard i očekuje i od svog muža da bude leopard. Svetlosti! Nemam pojma šta radim! Davati čoveku savete o njegovoj sopstvenoj ženi najbolji je način da ti ovaj prospe utrobu.“
Sad je bio Elijasov red da zareži. Bespotrebno je cimnuo šešir da ga ispravi, pa je namršteno odmerio padinu, kao da se premišlja treba li ponovo da nestane u šumi, a onda ga je kucnuo prstom u grudi. „Pazi, ja sam znao od početka kako si ti nešto više od lutalice, a povezavši ono što ste mi ti i vukovi rekli, kako se, eto, dogodilo da si na putu da se sretneš s tim tipom, Prorokom, pomislio sam kako bi ti možda dobro došao prijatelj koji će ti čuvati leđa. Naravno, vukovi nisu ni pomenuli da ti u stvari predvodiš ona lepa majenska koplja. Kao ni Gaul, sve dok ih nismo videli. Ako želiš da ostanem, učiniću to. Ako ne, ima još dosta od sveta koji nisam video.“
„Uvek bi mi dobro došao još jedan prijatelj, Elijase.“ Je li bilo moguće da Faila zbilja želi da on viče na nju? On je oduvek znao kako mora da bude pažljiv, jer bi inače mogao nekoga da povredi, pa se zato oduvek trudio da se obuzdava. Reči su mogle da povrede isto kao i pesnice, pogrešne reči, reči koje niste ni mislili da izgovorite, ispuštene u napadu besa. To nije moglo biti moguće. Samo to je imalo smisla. Nema žene koja bi to podnela. Ni od svog muža niti od bilo kog drugog čoveka.
Zov zimovke natera Perina da naglo podigne glavu, čuljeći uši. Bio je jedva čujan, čak i za njega, ali trenutak kasnije ponovio se još bliže, a onda ponovo, još bliže. Elijas ga pogleda, uzdignute obrve; on je poznavao taj zov ptičice iz Krajina. Perin ga je naučio od nekih Šijenaraca, među kojima je bio i Masema, pa je tome podučio ljude iz Dve Reke.
„Stižu nam posetioci“, rekao je Elijasu.
Brzo su bili tu, četvoro jahača u trku su stigli još pre nego što su on i Elijas doprli do podnožja tog brda. Predvodila ih je Berelajn, pljuskajući pregazivši potok, dok su je Anura i Galen pratili u stopu, a jedna žena u bledom ogrtaču protiv prašine, s kapuljačom, jahala je pored nje. Proleteli su kroz logor Majenaca a da se nisu ni osvrnuli, ne zatežući uzde sve dok se nisu našli pred crvenim i belim prugastim šatorom. Neki od kairhijenskih slugu požuriše da im uzmu uzde i pomognu im da siđu iz sedla, pa su Berelajn i njena pratnja ušli u šator i pre nego što je prašina, koju su podigli svojim dolaskom, stigla da se slegne.
Sve u svemu, izazvali su priličnu gužvu. Žamor među Dvorečanima Perin je jedino mogao da nazove punim slutnje. Nezibežna družina Failinih mladih budala češkala se po glavi i piljila u šator, međusobno uzbuđeno ćaskajući. Grejdi i Niejld takođe su iza drveća posmatrali šator, a onda su se nagnuli jedan ka drugom da porazgovaraju iako u blizini nije bilo nikoga ko bi ih mogao čuti.
„Čini se da ovi tvoji posetioci nisu sasvim slučajni“, tiho reče Elijas. „Pazi na Galena; on može da izazove nevolje.“
„Poznaješ li ga, Elijase? Voleo bih da ostaneš, ali ako misliš da bi mogao nekoj od sestara reći ko si...“ Perin ogorčeno slegnu ramenima. „Možda mogu da zaustavim Seonid i Masuri“ bar se nadao da bi mogao „ali mislim da će Anura uraditi šta god bude htela.“ A šta li je tek ona stvarno mislila o Masemi?
„O, Bertajn Galen ne poznaje ovakve kao što je Elijas Mačera“, odvrati mu Elijas obešenjački se osmehujući. „Više budala zna seosku ludu nego što ih seoska luda poznaje. Međutim, ja njega znam. On neće raditi protiv tebe, niti će ti delati iza leđa, ali ako imaš posla s njih dvoje Berelajn je ta koja ima mozga. Ona je uspela da zadrži Tir van Majena tako što je okretala Tairence na Ilijance od svoje šesnaeste. Berelajn zna kako da manevriše; Galen zna samo da napada. Dobar je u tome, ali nikada ne vidi drugu mogućnost a ponekad ne zastane ni da porazmisli.“
„To sam primetio kod njih“, promrmlja Perin. Bar je Berelajn dovela glasnika od Alijandre. Ne bi se ovako sjurila da je dovela novu sobaricu. Jedino preostalo pitanje bilo je zbog čega je potreban glasnik za Alijandrin odgovor? „Biće najbolje da proverim kakve mi novosti donose, Elijase. Malo kasnije porazgovaraćemo o onome što leži na jugu. A moći ćeš i da se upoznaš sa Failom" dodao je pre nego što se okrenuo da ode.
„Na jugu leži Jama usuda“, drugi čovek povika za njim. „Ili bar onoliko blizu njega koliko se može očekivati, ispod Pustoši.“ Perinu se učini da ponovo čuje onu slabašnu grmljavinu na zapadu. Pa, to bi mogla biti prijatna promena.
U šatoru je Breana nosila srebrni poslužavnik s činijom ružine vodice i krpicama za pranje lica i ruku, izvodeči ukočen kniks dok ih je nudila. Uz još ukočeniji naklon, Majgdin je nudila poslužavnik na kome su stajale kupe vinskog punča napravljenog od poslednjih sušenih kupina, ako je suditi po mirisu dok je Lini slagala ogrtače pridošlica. Bilo je nečeg čudnog u tome kako su Berelajn i Faila stajale, jedna s jedne, a druga s druge strane ove nove žene, a Anura se nadnosila iza njih. Sve tri usredsređene na nju. Otprilike srednjih godina, sa zelenom mrežicom koja joj je pridržavala tamnu kosu, dugu gotovo do struka, možda bi bila i lepuškasta da nije imala toliko dugačak nos. I da ga nije držala toliko uzdignutog. Iako je bila niža i od Faile i od Berelajn i od svih ostalih, ipak je, nekako, uspevala da posmatram Perina s visine, niz taj nos, hladno ga odmeravajući od kose do čizama. Nije ni trepnula kada mu je ugledala oči, iako su svi ostali to, najčešće, radili.
„Veličanstvo“, Berelajn je objavila zvaničnim glasom čim je Perin ušao, „smem li da predstavim lorda Perina Ajbaru od Dve Reke, u Andoru, ličnog prijatelja i izaslanika Ponovorođenog Zmaja.“ Dugonosa žena pažljivo, hladno klimnu glavom, a Berelajn nastavi, gotovo bez stanke. „Lorde Ajbare, pozdravi je i poželi dobrodošlicu Alijandri Mariti Kigarin, Svetlošću blagoslovenoj kraljici Geldana, braniteljki Garenovog zida, koja te je milostivo udostojila ličnog prijema.“ Galen, koji je stajao blizu šatorskog krila, namesti povez preko oka, pa uz slavodobitan osmeh podiže svoju kupu ka Perinu.
Faila je, zbog nečega, čvrsto pogledala Berelajn. Perin zamalo nije razjapio usta. Alijandra lično? Zapitao se ne bi li trebalo da klekne, a onda se odlučio, posle prevelikog odugovlačenja, da se ipak pokloni. Svetlosti! Nije imao blagog pojma o ponašanju pred jednom kraljicom! Naročito nekom koja se pojavila niotkuda i bez ikakve pratnje ili bilo kakvih vidljivih dragulja. Njena tamnozelena jahaća haljina bila je od obične vune, bez i trunke veza.
„Posle nedavnih novosti“, reče Alijandra, „pomislila sam kako bi trebalo da dođem do tebe, lorde Ajbara.“ Glas joj je bio smiren, lice glatko, oči bez topline. I pronicljive, ili je on bio iz Tarenske Skele. Najbolje će biti da pažljivo stupa dok ne bude siguran kuda vodi ovaj put. „Možda nisi čuo“, nastavila je, „ali pre četiri dana Ilijan je pao pred Ponovorođenim Zmajem, blagosloveno mu ime pod Svetlošću. On je preuzeo Lovorovu krunu, mada se, koliko mi je poznato, ona sada naziva Krunom mačeva.“
Faila, koja je upravo uzimala jednu kupu s Majgdininog poslužavnika, prošaputa ispod glasa: „A pre sedam dana Seanšani su osvojili Ebou Dar.“ Čak ni Majgdin to nije primetila.