Ljudi naglo podigoše glave kada zagrme dovoljno čujno da su svi to primetili, a onda još bliže, a potom još bliže. Vetar se uskovitla, pa stade, pa se opet razmaha, cimajući Perinov kaputić dok je šibao na sve strane. Munja zapara nebo bez oblačka. U logoru Majenaca uznemireni konji su njištali i udarali kopitima. Grmljavina je odjekivala, a srebrnoplave zmijolike munje šibale su preko neba; onda je, pod usijanim suncem, pala kiša, krupnim, rasutim kapima koje su podizale oblačiće prašine na mestima gde bi se sudarile s tlom. Perin obrisa jednu sa obraza, a potom iznenađeno osmotri svoj vlažni prst.
Oluja je prošla za čas, gromovi i munje otkotrljali su se nekuda ka istoku. Žedna zemlja smesta je upila kapi koje su pale, a sunce je pržilo jako kao i do tada, te su samo odblesci svetlosti na nebu i udaljeno bubnjanje nagoveštavali šta se upravo dogodilo. Vojnici su nesigurno piljili jedan u drugog. Galen je, s očitim naporom, otpustio balčak mača.
„Ovo... ovo ne može biti delo Mračnoga“, stresavši se, izusti Aram. Niko nikada nije video ovakvu oluju u prirodi. „To znači da se vremenske prilike menjaju, je li tako, lorde Perine? Vreme će ponovo biti kako treba?“
Perin je zaustio da kaže da ga tako ne zove, međutim, onda je, uz uzdah, ponovo zatvorio usta. „Ne znam“, rekao je. Šta je ono Gaul bio kazao? „Sve se menja, Arame.“ Samo mu nikada nije bilo palo na pamet kako će i sam morati da se promeni.
11
Pitanja i zakletva
Vazduh u ogromnoj štali mirisao je na staro seno i konjski izmet. I na krv, i na sagorelo meso. Pošto su sva vrata bila zatvorena, vazduh je bio nekako gust. Dva fenjera nisu davala mnogo svetla, tako da je veći deo unutrašnjosti bio u senkama. U dugim redovima pregrada konji su uznemireno njištali. Čovek koji je s krovne grede visio o zglobovima na rukama tiho zastenja, a onda se hrapavo nakašlja. Glava mu pade na grudi. Bio je visok, lepo razvijen, iako prilično bedan.
Sevana je iznenada shvatila da mu se grudi više ne dižu. Draguljima ukrašeno prstenje svetlucalo je crveno i zeleno dok je rukom pokazivala ka Rijli.
Žena plamene kose podiže čoveku glavu pa mu povuče jedan kapak, a onda mu prisloni uvo na grudi, ne obraćajući pažnju na još uvek užarene cepke kojima je bio načičkan. Ispustivši zvuk gađenja, uspravila se. „Mrtav je. Trebalo je da ovo prepustimo Devicama, Sevana, ili Crnim Očima. Ne sumnjam da smo ga ubile neznanjem.“
Sevana skupi usne, pa uz čangrljanje narukvica namesti šal. Ruke su joj bile prekrivene pozamašnom količinom zlata, slonovače i dragulja skoro do lakata, međutim, ona bi nosila svaku narukvicu koju je posedovala, samo da je mogla. Nijedna od drugih žena nije progovorila. Ispitivanje zarobljenika ije bio posao za Mudre, no Rijle je znala zbog čega su ovo morale same da obave. Jedini preživeli od desetorice konjanika koji su pomislili kako mogu, samo zato što su na konjima, pobediti dvadeset Devica, taj je čovek isto tako bio i jedini Seanšanin koga su uhvatile za deset dana otkako su stigle u ovu zemlju.
„Preživeo bi da se nije tako jako odupirao bolu, Rijle“, konačno je, odmahujući glavom, progovorila Somerin. „Jakčovek, za jednog mokrozemca, ali nije umeo da prihvati bol. Ipak nam je rekao poprilično."
Sevana je odmeri iskosa, pokušavajući da utvrdi ima li tu nekog skrivenog podsmevanja. Visoka kao većina muškaraca, Somerin je bila okićena s više narukvica i ogrlica negoli ijedna druga žena osim Sevane, a slojevi plamkapi i smaragda, rubina i safira gotovo da su skrivali suviše napadno poprsje koje bi, inače, bilo napola ogoljeno jer joj je bluza bila otvorena gotovo do suknje. Šal, koji je nosila vezan oko struka, ništa nije skrivao. Sevana je ponekad teško uspevala da razluči da li je Somerin oponaša ili pokušava da se s njom takmiči.
„Poprilično!“, uzviknu Meira. Pod svetlošću fenjera koji je držala, njeno duguljasto lice činilo se smrknutije nego inače, mada je to delovalo gotovo nemoguće. Meira bi našla tamnu tačku i na podnevnom suncu. „To da su njegovi ljudi na dva dana ka zapadu u gradu po imenu Amador? To smo već znale. Ispričao nam je samo neke lude priče. Artur Hokving! Pih! Trebalo je da ga Device zadrže i da obave što je bilo neophodno."
„Da li biste se vi... izložile opasnosti da svi saznaju previše pre vremena?“ Sevana se od ljutnje ugrizla za usnu. Umalo da ih je nazvala „vi budale“. Njeno mišljenje je bilo da i ovako ima već previše onih koji isuviše znaju, ukljućujući i Mudre, međutim, nije smela da dopusti da se ove uvrede. A to saznanje ju je izjedalo! „Ljudi su uplašeni.“ Makar nije morala da krije tu zabrinutost. Nije je užasavala činjenica da se boje, ali ju je dovodilo do usijanja što uopšte nisu ni pokušavali to da prikriju. „Crne Oči, ili Kameni Psi, pa čak i Device, pričali bi o onome što je on rekao. Znate da bi to bilo tako! Njegove bi laži samo još više raspirile strah.“ To mora da su bile laži. Za Sevanin um, more je bilo poput jezera koje je videla u mokrozemljama, samo što mu se drugi kraj nije mogao videti. Ako dolazi još stotine hiljada ovih ljudi, čak i s drugog kraja tako velike vode, ostali zarobljenici koje su ispitivale znali bi za njih. A nijedan zarobljenik nije ispitivan ako ona lično nije bila prisutna.
Tion podiže drugi fenjer, pa je netremice odmeri sivim očima. Gotovo za glavu niža od Somerin, Tion je još uvek bila viša od Sevane. I dvaput šira. Njeno okruglo lice delovalo je blaženo, no grdno bi se prevario onaj ko bi je po tome prosuđivao. „Imaju pravo da se plaše“, izrekla je okamenjenim glasom. „/fl se plašim, i ne stidim se toga. Seanšana ima mnogo, čak i da ih nema više od onih što su zauzeli Amador, a nas je premalo. Ti imaš svoju septu uza se, Sevana, no gde je moja septa? Tvoj mokrozemni prijatelj Kadar i njegova pripitomljena Aes Sedai poslali su nas kroz one rupe u vazduhu da umremo. Gde je ostatak Šaidoa?“
Rijle se pomače da izazivački stane pored Tion, a ubrzo im se pridružila i Alaris, čak i sada se poigravajući crnom kosom kako bi je istakla. Ili je, možda, to činila kako bi izbegla Sevanin pogled. Trenutak kasnije, pridružila im se i smrknuta Meira, a za njom i Modara. Modara bi možda mogla da se nazove vitkom da nije bila viša čak i od Somerin; ovako, njen izgled najbolje je opisivala reč „mršava“. Sevana je smatrala da Modaru drži u šaci, jednako sigurno kao i prstenje koje je nosila. Držala ju je čvrsto kao i... Somerin je pogleda, pa uzdahnu posmatrajući ostale. Polako je prešla preko i stala pored njih.
Sevana je ostala na samom rubu svetlosti fenjera. Od svih žena koje su za nju bile vezane ubistvom Desaine, ovima je najviše verovala. Naravno, ona i inače nikome nije previše verovala. Međutim, Somerin i Modara bile su čvrsto vezane za nju, kao da su položile vodenu zakletvu da će je pratiti tamo kuda ona vodi. A sada su se usuđivale da se suoče s njom optužujuće je posmatrajući. Čak je i Alaris prestala da se igra kosom i podigla je pogled.
Sevana je dočekala njihove poglede s hladnim osmehom, gotovo im pokazujući zube. Odlučila je kako sada nije trenutak da ih podseti na zločin koji ih je sudbinski spojio. Ovog puta neće upotrebiti toljagu. Umesto toga ona reče: „Sumnjala sam da bi Kadar mogao pokušati da nas izda.“ Rijline plave oči raširiše se kad je čula priznanje, a Tion razjapi usta. Sevana nastavi, ne ostavljajući im vremena da joj odgovore. „Da li biste radije ostale na Rodoubičinom bodežu da vas unište? Da vas, poput životinja, love četiri klana čije Mudre znaju kako da naprave one rupe bez putokutija? Umesto toga, našle smo se u srcu bogate, meke zemlje. Bogatije i od zemlje drvoubica. Pogledajte šta smo osvojili za samo deset dana. Koliko ćemo tek naći u gradu mokrozemaca? Bojite se tih Seanšana jer su mnogobrojni? Pamtite da sam dovela sa sobom svaku Šaido Mudru koja može da usmerava.“ To što ona sama nije mogla da usmerava retko joj je ovih dana padalo na pamet. Uskoro će i taj nedostatak biti otklonjen. „Snažne smo kao bilo koja sila koju ovi mokrozemci mogu poslati na nas. Pa čak i da imaju te leteće guštere.“ Glasno je šmrknula da pokaže šta misli o tome! Nijedna od njih nije videla nekog, kao ni bilo ko od izviđača, međutim, gotovo svaki od zarobljenika bio je pun tih neverovatnih priča. „Kada budemo pronašli ostale septe, zauzećemo ovu zemlju da bude naša. Cela! Izvući ćemo desetostruki plen od Aes Sedai. A naći ćemo i Kadara i nateraćemo ga da umire preklinjući za milost."