Prikupljajući ogrtač jednom rukom što je bolje mogla, Egvena se usredsredila na zanemarivanje ledene hladnoće dok su ona i Sijuan odlazile u suprotnom pravcu od Leane. Zanemarivati hladnoću i paziti na svakoga ko bi se zatekao napolju. Mada je bilo malo verovatno da bi se iko sada slučajno našao napolju.
„Lord Brin je bio u pravu“, razgovarala je sa Sijuan, „za ono kako je bolje ako Pelivar i Aratela poveruju onim pričama. Ili ako su makar neodlučni. Suviše neodlučni da bi se borili, ili učinili išta osim da razgovaraju. Misliš li da bi s dobrodošlicom dočekali posetu Aes Sedai? Sijuan, slušaš li me?“
Sijuan se trže i prestade da pilji u daljinu pred njima. Grabila je napred ne gubeći korak ni za tren, no sada se okfiznula i gotovo sela na zaleđenu stazu, jedva na vreme uhvativši ravnotežu da ne povuče i Egvenu. „Da, majko. Naravno da slušam. Možda neće biti baš puni dobrodošlice, ali sumnjam da će odbiti sestre.“
„Ako je tako, hoću da probudiš Beonin, Anaiju i Mirelu. Za sat moraju da pojašu na sever. Ako lord Brin očekuje odgovor već sutra uveče, ostalo je malo vremena.“ Šteta što nije saznala gde je tačno smeštena ona druga vojska, ali ispitivanje Brina moglo bi da izazove sumnju. Zaštitnicima ne bi trebalo da bude teško da ih pronađu, a ove tri zajedno imale su petoricu.
Sijuan je u tišini saslušala uputstva. Nije trebalo probuditi samo one tri. Kad svane zora, Šerijam i Karlinja, Morvrin i Nisao znaće šta treba da kažu za doručkom. Seme je moralo da bude posejano, seme koje nije moglo da se zaseje ranije iz straha da ne proklija prerano, a sada je imalo užasno malo vremena da poraste.
„Biće mi zadovoljstvo da ih istresem iz ćebadi“, reče Sijuan kada joj je sve izložila. „Ako ja moram da gacam uokolo po ovome...“ Pustivši Egveninu ruku, pođe da se okrene, a onda zastade, ozbiljnog, čak smrknutog lica. „Znam da želiš da budeš druga Gera Kišar ili možda Sirijla Begend. Po onome što nosiš u sebi, možeš da se meriš sa obe. Samo pripazi da ne postaneš nova Šejin Čunla. Laku noć, majko. Lepo spavaj.“
Egvena je stajala posmatrajući je dok je odlazila plaštom obavijen obris se povremeno klizao po stazi ljutito mrmljajući toliko glasno da je gotovo mogla da razbere reči. Gera i Sirijla ostale su upamćene među najvećim Amirlin. Obe su uticaj i ugled Bele kule izdigle na nivo koji se retko dostizao i u vremenima pre Artura Hokvinga. Obe su isto tako čvrsto držale u šaci i samu Kulu, Gera vešto okrećući jednu struju u Dvorani protiv druge, Sirijla čistom snagom svoje volje. Šejin Čunla bila je druga priča: ta žena je straćila moć Amirlin Trona, navukavši omrazu većine sestara u Kuli. Svet je verovao kako je Šejin umrla držeći svoje zvanje, pre skoro četiri stotine godina, međutim, duboko skrivena istina jeste da je bila svrgnuta i poslata u doživotno izgnanstvo. Čak su i skrivene istorije pažljivo stupale po nekim oblastima, no ipak je bilo prilično očigledno kako su pošto je otkrivena i četvrta zavera da je povrate na mesto Amirlin Tron sestre koje su je čuvale i ugušile Šejin u snu, jastukom. Egvena oseti jezu, ali reče sebi da je to zbog hladnoće.
Okrenuvši se, polako je pošla prema svom šatoru. Lepo da spava? Krupni mesec stajao je nisko na nebu, i ostalo je još tri sata do izlaska sunca, samo što ona nije bila sigurna hoće li uopšte moći da spava.
16
Neočekivano odsustvo
Pre nego što je sunce sledećeg jutra zarudelo na obzorju, Egvena je sazvala Dvoranu Kule. U Tar Valonu, to bi bilo praćeno s puno obreda, a ćak i otkad su napustile Salidar, nekih su se držale i pored svih teškoća zbog putovanja. Ovog puta Šerijam je, jednostavno, dok je još bio mrak, išla od šatora jedne do šatora druge Predstavnice, objavljujući da je Amirlin Tron pozvala Dvoranu na zasedanje. U stvari, tu uopšte nije ni bilo sedenja. U sivilu koje prethodi samoj zori, osamnaest žena stajalo je u polukrugu na snegu da bi čule Egvenu, sve dobro ušuškane zbog hladnoće koja im je maglila dah.
Iza njih se počeše pojavljivati druge sestre da bi slušale, na početku samo nekoliko njih, međutim, pošto im niko nije rekao da se udalje, grupa je postajala sve gušća dok se uokolo širilo tiho mrmljanje. Malo koja sestra bi se usudila da gnjavi i usamljenu Predstavnicu, a nekmoli celu Dvoranu. Prihvaćene, koje su se u svojim obrubljenim haljinama i ogrtačima pojavile iza sestara, bile su nešto tiše, naravno, a još tiše su bile okupljene polaznice, koje nisu imale nikakve zadatke, mada ih je bilo mnogo više. U logoru je trenutno bilo polaznica koliko i sestara, tako mnogo da je tek poneka imala prikladan beli ogrtač, a većina se zadovoljila jednostavnom belom suknjom umesto prave haljine polaznica. Neke od sestara i dalje su verovale kako bi trebalo da se vrate starim običajima i puste devojčice da ih same potraže, no većina je žalila zbog izgubljenih godina kad se broj Aes Sedai osipao. Samu Egvenu podilazili su žmarci kada bi pomislila kakva je Kula mogla da bude. Ovo je bila jedna od promena kojoj čak ni Sijuan nije mogla da se usprotivi.
Usred okupljanja, Karlinja se pojavi iza jednog od šatora, pa se iznenada zaustavi ugledavši Egvenu i Predstavnice. Obično pribrana od glave do pete, Bela sestra zapanjeno zinu i pocrvene pre nego što se brzo udaljila. Egvena se jedva uzdržala da se ne namršti. Jutros su sve bile suviše usredsređene na ono što je ona sama imala da im saopšti, pa ništa nisu primećivale, ali pre ili kasnije, neko će primetiti i zamisliti se.
Zabacujući svoj umešno izvezen ogrtač, otkrivši plavu ešarpu Čuvarke, Šerijam se nakloni pred Egvenom, onoliko zvanično koliko je to uopšte bilo moguće u njenoj nezgrapnoj odeći, pa zauze mesto pored nje. Obavijena slojevima fine vune i svile, plamenokosa žena bila je slika i prilika staloženosti. Kada je Egvena klimnula glavom, ona istupi korak napred da bi jasnim visokim glasom uputila prastari zov.
„Ona dolazi; ona dolazi! Čuvarka Pečata, plamen Tar Valona, Amirlin Tron. Pristupite svi vi, jer ona dolazi!“ Ovde je to zvučalo pomalo neprikladno, a sem toga, ona je već bila tu, nije dolazila. Predstavnice su stajale u tišini, čekajući. Poneka se nestrpljivo mrštila ili nesvesno poigravala ogrtačem ili suknjama.
Egvena zabaci sopstveni ogrtač, otkrivajući ešarpu sa sedam boja omotanu oko vrata. Ovim ženama je bilo potrebno svako podsećanje koje je mogla da im pruži kako je ona zbilja Amirlin Tron. „Svi su izmučeni od putovanja po ovakvom vremenu", objavila je, ne baš glasno koliko Šerijam, ali dovoljno glasno da su svi mogli da je čuju. Osetila je peckanje iščekivanja, gotovo vrtoglavicu od uzbuđenja. Nije se mnogo razlikovalo od mučnine. „Odlučila sam da se zaustavimo ovde na dva dana, možda i tri.“ Na te reči glave se podigoše i oseti se pobuđeno zanimanje. Nadala se da je Sijuan među onima koje je slušaju. Zaista je pokušavala da se drži Zakletvi. „Konjima je isto tako potreban odmor, a mnoga kola vape za popravkama. Čuvarka će se postarati za ono što je potrebno.“ Zaista je počinjalo, sada.
Nije očekivala ni protivljenje ni raspravu, i nije ih ni bilo. Nije preterivala u onome što je rekla Sijuan. Previše se sestara nadalo nekom čudu, tako da ne bi morale da marširaju na Tar Valon dok ih svet posmatra. Čak i među onima koje su u duši bile ubeđene kako Elaida mora biti odstranjena, zarad dobrobiti Kule, bez obzira na sve što su učinile, previše bi ih zgrabilo bilo kakvu priliku za odugovlačenje, bilo kakvu mogućnost da se to čudo i pojavi.
Jedna od potonjih, Romanda, nije ni sačekala da Šerijam izgovori završne reči. Čim je Egvena prestala da govori, Romanda, koja je delovala prilično mladoliko dok joj je čvrsto vezana proseda punđa bila skrivena pod kapuljačom, jednostavno je odšetala. Dok su im ogrtači lepršali, Mahla, Saroja i Varilina požuriše za njom. Ako je ijedna mogla stvarno da se žuri kada joj se svaki drugi korak završavao u snegu do članaka. Pa, trudile su se, u svakom slučaju; Predstavnice ili ne, činilo se kako se ne usuđuju ni da dišu bez Romandinog odobrenja. Kada je Lelejna videla da Romanda odlazi, ona znakom pozva Fejzilu, Takimu i Lirilu iz polukruga i udalji se bez osvrtanja, poput labudice praćene trima uznemirenim guščicama. Mada ih Lelejna nije držala u šaci tako čvrsto kao što je Romanda držala druge tri, ipak tu nije bilo velike razlike. Što se toga ticalo, ostale Predstavnice jedva su dočekale da konačno „Raziđite se sada u Svetlosti“, sklizne s Šerijaminih usana. Kada se Egvena okrenula da pođe, Dvorana Kule već se rasula na sve strane. Peckanje postade jače. I veoma nalik mučnini.