Misli o tome da se okrene i vrati u palatu minule su mu kroz glavu za tren oka. Ostavio je on zlata na stranu; mogao bi podmititi stražare na kapijama i proći kroz njih kao i svi ostali, ili samo narediti da se jedna otvori dok on ne prođe. Ali to bi značilo da će ostatak života provesti neprestano se osvrćući, a svako ko mu priđe nadohvat ruke mogao bi biti poslat da ga ubije. Doduše, ni sada on ne živi nešto drugačije, sem što bi onako bilo sasvim sigurno da bi mu pre ili posle neko sipao otrov u supu ili zario nož među rebra. Sem toga, iza tog ubice verovatno stoji ona drolja kamenog pogleda, Birgita. Ili neka Aes Sedai. A možda je nekako uvredio one Srodnice. Svejedno, uvek se isplati biti oprezan. Prsti mu zaigraše na dršci bodeža. Život mu je trenutno baš dobar - veoma mu je udobno i okružen je gomilom žena koje su pod utiskom toga što je on kapetan Garde, ili koje može da time zastraši, ali život u bekstvu uvek je bolji nego smrt na licu mesta.
Naći tačnu ulicu, a kamoli tačnu kuću, nije bilo lako - jedna uzana bočna uličica ne razlikuje se mnogo od druge kada ih obe sakrije tama - ali on je pomno pazio i s vremenom se zatekao kako lupa na ulazna vrata jedne visoke zgrade u senkama, koja bi lako mogla biti u vlasništvu nekog bogatog ali nerazmetljivog trgovca. Samo što je on znao da nije tako. Avarini su sićušna kuća, po nekima izumrla, ali jedna njihova kćer je preostala i Šiejn ima novca.
Jedno krilo se otvori i da bi zaklonio oči od iznenadnog bleska svetlosti, on diže ruku. Levu ruku; bodež u desnoj mu je bio skriven i spreman. Čkiljeći kroz raširene prste, prepozna ženu u dovratku, odevenu u jednostavnu tamnu haljinu jedne služavke. Mada ga to ni za dlaku nije razvedrilo.
„Falion, hajde daj poljubac“, kaza ulazeći, pa se pohotljivo isceri i posegnu za njom. Levom rukom, naravno.
Žena izduženog lica odgurnu mu ruku i čvrsto zatvori vrata za njim. „Šiejn je s jednim posetiocem u prednjoj primaćoj sobi na spratu“, spokojno kaza, „a kuvarica je u svojoj spavaćoj sobi. U kući nema nikog drugog. Okači plašt na vešalicu. Obavestiću je da si stigao, ali možda ćeš morati da sačekaš."
Henlon pusti da mu kez iščili s lica i spusti ruku. Premda joj je lice izgledalo bezvremeno, Falion bi se u najboljem slučaju mogla nazvati zgodnom ženom, a i to bi već bilo natezanje istine, ako se u obzir uzme njen hladan pogled i još hladnije ophođenje. Teško da je ona vrsta žene kakvu bi on svojevoljno mazio, ali činilo se da ju je neko od Izabranih kaznio i da bi on trebalo da je deo te kazne, što menja stvari. U izvesnoj meri. Nikada mu nije smetalo da prevrne ženu koja nema izbora, a Falion ga svakako nema. To što je bila odevena kao služavka bilo je odraz jednostavne istine - sama je radila posao koji bi trebalo da obavlja četiri ili pet žena, služavki, pralja i pekarki, spavala je kad stigne i trčala kad god se Šiejn namršti. Šake su joj bile grube i crvene od pranja rublja i ribanja podova. Ali verovatno će preživeti svoju kaznu, a poslednje što mu je u životu potrebno jeste Aes Sedai koja ima nešto lično protiv Devida Henlona. Svakako ne kada je lako moguće da se okolnosti promene pre nego što mu se ukaže prilika da je probode nožem kroz srce. Ali bilo je lako da se dogovori s njom. Izgleda da je na sve to gledala svrsishodno. Kada drugi gledaju šta se dešava, on ju je džapao i gnjavio kada bi mu se primakla nadohvat ruke, a kada je bilo vremena - vodio ju je u njenu sićušnu sobu za služinčad u potkrovlju. Tamo bi njih dvoje izgužvali čaršave, a onda seli na uzani krevet i u hladnoći razmenjivali novosti. Mada joj je on, na njeno uporno traženje, napravio nekoliko modrica, čisto za slučaj da Šiejn sine da proveri. Iskreno se nadao da ona neće zaboraviti kako je to bila njena ideja.
„Gde su ostali?" upita on pa skide plašt i okači ga o vešalicu sa izrezbarenim leopardima. Bat njegovih čizama po popločanom podu odjekivao je ispod visoke tavanice predvorja. Bio je to lep prostor, sa oslikanim gipsanim ukrasima po zidnim uglovima neposredno ispod tavanice i nekoliko bogato izatkanih tapiserija na izrezbarenim pločama, koje su bile tako uglačane da su se tek malčice presijavale, lepo obasjane podnim svetiljkama sa ogledalima pozlaćenim kao da su iz Kraljevske palate, ali plamen ga spalio ako je tu toplije nego napolju. Falion izvi obrvu kada vide da drži bodež, a on se nategnuto nasmeši i vrati ga u korice. Svejedno ga može opet izvaditi brže nego što iko živi može da poveruje, a s mačem je skoro jednako brz. „Ulice su noću pune lopova." Uprkos studeni, skinuo je verižne rukavice i zadenuo ih za opasač s mačem. Da ih je ostavio na šakama, izgledalo bi kao da misli da je u opasnosti. A u svakom slučaju, ako dođe do najgoreg, oklopni prsten bi trebalo da mu bude dovoljan.
„Ne znam gde je Marilin“, kaza mu ona osvrćući se preko ramena, već se okrećući i zadižući suknje kako bi se popela uz stepenište. „Izašla je pre sumraka. Murelin je u konjušarnici sa svojom lulom. Možemo da pričamo pošto obavestim Šiejn da si stigao."
On zastenja gledajući je kako se penje uz stepenište. Murelin, grdosija od čoveka - Henlon nimalo nije voleo kada mu je za leđima - bio je prognan u konjušnicu iza kuće kada hoće da puši lulu, zato što Šiejn ne voli miris oštrog duvana koji on koristi, a budući da on sa sobom obično ponese vrč piva, a ponekad čak i krčag, ne bi trebalo da se vrati u skorije vreme. Više ga je brinula Marilin. I ona je Aes Sedai, a izgleda i da je i ona pod Šiejninim zapovedništvom koliko i Falion ili on, ali s njom nije imao nikakvih dogovora. Nije imao ni razmirica, ali on u načelu nema poverenja ni u jednu Aes Sedai, bila ona u Crnom ađahu ili ne. Kuda li je otišla? Šta da radi? Ono što čovek ne zna može da ga ubije, a Marilin Gemalfin previse vremena provodi radeći nešto o čemu on ne zna ništa. Lagano je dolazio do zaključka da se u Kaemlinu odigrava baš previše toga u šta on nije upućen. Krajnje je vreme da se obavesti, ako ima namere da sačuva živu glavu.
Kada je Falion otišla, on je iz ledenog predvorja ušao pravo u kuhinju u zadnjem delu kuće. Prostorija sa zidovima od cigala bila je, naravno, prazna kuvarica zna da joj nije pametno da izlazi iz svoje sobe u podrumu kada je pošalju na spavanje - pa su crn gvozdeni štednjak i pećnice bili hladni, ali je zbog vatrice u dugom kamenom kaminu kuhinja bila jedna od nekoliko prostorija u kući koje su tople. To jest, u poređenju sa ostalima. Šiejn je škrta žena, sem kada je reč o njenoj sopstvenoj udobnosti. Jedini razlog zašto tu gori vatra jeste za slučaj da joj se noću pripije kuvano vino ili vrelo mleko sa umućenim jajima.
Otkad je stigao u Kaemlin u tu je kuću svraćao već jedno pet ili šest puta, pa je znao u kojim su kredencima začini i gde se u kuhinji uvek nalazi burence vina. I to uvek dobrog vina. Šiejn na tome nikada nije škrtarila. Bar ne sa onim što je ona nameravala da pije. Dok se Falion vratila, on je već spremio zdelu s medom i posudu s đumbirom i karanfilićem i stavio je na široki kuhinjski sto pored ibrika punog vina, pa je žaračem džarao vatru. Šiejn može da kaže „smesta dolazi" i da pri tom zaista misli „smesta“, ali kada hoće da ga tera da je čeka, lako je moguće i da zora grane pre nego što ga primi. Ti njeni pozivi uvek su ga koštali sna, spaljena da je ta žena!