Egvena razdraženo frknu. Na tih sedam lađa mora da je sveukupno dvestotinak putnika, ako ne i više. Možda su nekoliko njih trgovci ili nekakvi drugi nevini putnici, ali zalazeće sunce belasalo se po kalpacima, oklopnim prsnicima i tokama ušivenim na kožusima. Koliko lađa svakoga dana stiže? Bez obzira na tačan broj, ljudi svakoga dana stižu u grad da stupe pod zapovedništvo visokog zapovednika Čubajna. „Zašto li muškarci uvek toliko jure da ubiju ili budu ubijeni?" razdraženo progunđa.
Lord Garet je smireno pogleda. Sedeo je kao kip na krupnom uškopljenom doratu s belom prugom preko njuške. Ponekad bi joj se činilo da nekim malim delom shvata šta Sijuan oseća prema tom čoveku. Ponekad joj se čini da bi vredelo svakog truda da ga iznenadi, samo da bi ga videla iznenađenog.
Nažalost, znala je odgovor na svoje pitanje baš kao i on. Bar kada se to primenjuje na ljude koji idu u vojnike. O, ima i više nego dovoljno muškaraca spremnih da pohrle kako bi podržali neki cilj ili odbranili ono što smatraju pravednim, a ima i onih koji jednostavno tragaju za pustolovinama - šta god mislili da pustolovine zapravo jesu - ali jednostavna je činjenica da noseći dugo ili kratko koplje čovek za dan može zaraditi dvostruko više nego da hoda za nečijim plugom, a ako ume da jaše dovoljno dobro da stupi u konjicu, onda još pola od toga. Samostrelci i lukonoše negde su između. Čovek koji radi za nekog drugog može da sanja da jednog dana ima svoj posed ili radnju, ili da stvori nekakav zametak koji će njegovi sinovi proširiti, ali začelo se naslušao hiljadu priča o ljudima koji pet ili deset godina provedu kao vojnici, pa se vrate kući sa dovoljno zlata za lagodan život, priča o običnim ljudima koji su postali vojskovođe ili velmože. Siromašnom čoveku, jednom je Garet grubo i otvoreno rekao, piljenje u vrh koplja može biti lepše nego zurenje u zadnjicu nečijeg konja za oranje. Čak i ako je daleko verovatnije da če od koplja umreti, nego da će postati slavan ili bogat. Prilično je gorko to gledište, ali pretpostavljala je da i većina onih ljudi na brodovima isto tako sagledava stvari. Mada, tako je ona došla i do svoje vojske. Za svakog ko hoće ila Elaida bude zbačena s položaja koji je nepravično preotela, za svakoga ko se uverio u to ko je i staje Elaida, njih desetorica ako ne i stotinu pridružilo se samo zbog para. Neki od ljudi na brodovima upravo su dizali ruke kako bi stražarima na lučkim bedemima pokazali da nemaju oružje.
„Ne“, reče ona, a lord Garet uzdahnu. Glas mu je i dalje bio miran, ali kada je progovorio - reči mu nisu bile utešne.
„Majko, sve dok luke ostanu otvorene, Tar Valon će jesti bolje nego mi, a garda Kule će bivati sve brojnija i snažnija mesto da slabi od gladi. Čisto sumnjam da će Elaida dozvoliti Čubajnu da izleti da nas napadne, koliko god ja to priželjkivao. Svaki dan koji provedeš čekajući samo će uvećati broj ljudi koji će pre ili posle izginuti. Otpočetka sam govorio da će se na kraju sve svesti na napad, i to se nije promenilo, ali sve ostalo jeste. Naredi da sestre mene i moje ljude sada prebace iza zidina i osvojiću Tar Valon. To neće biti čisto. Nikada nije. Ali mogu da zauzmem taj grad za tebe. A manje će ljudi poginuti tako nego ako odlažeš.“
U utrobi joj se nešto steglo i okrenulo tako da je jedva mogla da diše. Pažljivo, korak po korak, uradila je polazničke vežbe kako bi razlabavila taj čvor. Obala drži reku, vodi njen tok a da je pri tom ne obuzdava. Spokoj zavlada na njoj i u njoj.
Previše ljudi je počelo da uviđa na koje sve načine kapije mogu da se koriste, a Garet je na neki način najgori među njima. Njegov zanat je rat - i on ga poznaje veoma dobro. Čim je saznao da kroz kapiju može da prođe veći broj ljudi odjednom, smesta je uvideo šta to znači. Čak i velike zidine Tar Valona, van dometa svakog opsadnog katapulta koji nije na nekoj barci i osnažene pomoću Moći tako da ni najveći katapult svejedno ne može ni da ih ogrebe, kao da su od hartije naspram vojske koja može da Putuje. Ali bez obzira na to je li Garet Brin za to saznao ili nije - i drugi će ljudi doći do te zamisli. Izgleda da to već važi za Aša’mane. Rat je oduvek bio ružan, ali sada će postati još ružniji.
„Ne“, ponovi ona. „Znam da će ljudi izginuti pre nego ovome dođe kraj.“ Svetlost joj pomogla, vidi ih kako umiru čim sklopi oči. Ali još više će ih izginuti ako ona donese pogrešne odluke, i to ne samo ovde. „Ali moram da održim Belu kulu u životu - zbog Tarmon Gai’dona - da stoji između sveta i Aša’mana - a Kula će nestati ako se ovo svede na to da sestre ubijaju jedne druge na ulicama Tar Valona.“ To se već jednom dogodilo. Ne sme se dogoditi ponovo. „Ako Bela kula umre, umreće i nada. Ne bi trebalo da to moram da ti ponavljam."
Daišar frknu i zabaci glavu, kao da je osetio njenu razdraženost, ali ona ga čvrsto zauzda i vrati durbin u kožnu navlaku koja joj je visila sa sedla. Ptice su odustale od hvatanja riba i poletele u trenutku kada je debeli lanac koji je prečio ulaz u Severnu luku počeo da pada. Spustiće se dobrano pod površinu vode pre nego što prva lađa stigne do ulaza u luku. Koliko li je vremena prošlo otkad je ona istim tim putem stigla u Tar Valon? Činilo joj se kao da toga i ne može da se seti. Kao da je čitavo Doba prošlo. Beše to druga žena koja se iskrcala iz broda i koju je sačekala nadzornica polaznica.
Garet odmahnu glavom, kratko se namrštivši. Mada, on nikada ne odustaje, zar ne? „Majko, tvoje je da sačuvaš Belu kulu, ali moj posao je da ti je predam. Jedino ako se nešto nije promenilo, a da ja to ne znam. Vidim ja kako se sestre došaptavaju i osvrću, premda ne znam šta to znači. Ako i dalje hoćeš Kulu - to će se završiti napadom. A bolje je da do toga dođe pre.“
Jutro odjednom kao da se smračilo, kao da je suce zašlo za oblake. Šta god da učini, mrtvi će se nagomilati kao snoplje, ali mora da sačuva Belu kulu. Mora. Kada nema dobrih izbora, čovek mora da se odluči za onaj koji se čini najmanje pogrešnim.
„Videla sam šta sam htela“, tiho kaza. Bacivši poslednji pogled na onaj uzani stub dima iza grada, okrenu Daišara i potera ga prema drveću, jedno stotinak koraka dalje od reke, gde ju je pratnja čekala među zimzelenim kožolistom i ogoljenim bukvama i brezama.
Dve stotine pripadnika lake konjice, u prsnicima od kuvane kože ili kožusima s metalnim tokama, svakako bi privuklo pažnju da su se pojavili na obali, ali Garet ju je ubedio kako su joj neophodni ti ljudi s vitkim kopljima i kratkim konjaničkim lukovima. Bez ikakve sumnje, onaj dim na suprotnoj obali dizao se od kola s potrepštinama u plamenu. Možda to jesu puka bockanja, ali ta se bockanja javljaju ama baš svake noći, ponekad jednom, a ponekad dva ili tri puta, tako da su svi počeli da pogledom traže dim čim se ujutro probude. Za sada se pokazalo nemogućim uhvatiti palitelje. Mećave bi iznenada zaduvale oko progonitelja, ili okrutni noćni vetrovi, a dešavalo se i da tragovi odjednom nestanu i da nakon poslednjeg otiska kopita sneg koji se prostire bude netaknut kao da je tog trena pao. Ostaci tkanja jasno su govorili da im Aes Sedai pružaju pomoć, pa nema svrhe kockati se s mogućnošću da je Elaida i na ovu stranu reke poslala naoružane ljude, a možda i sestre. Malo toga bi Elaidi bilo draže nego da se dočepa Egvene al’Ver.
Naravno, njena pratnja se ne sastoji samo od tih konjanika. Sem Šerijam, njena Čuvarka, toga jutra je pošla na jahanje s još šest Aes Sedai, a one koje su imale Zaštitnike povele su i njih, tako da je iza sestara čekalo osam ljudi ogrnutih plaštovima koji su neprestano menjali boje i kada bi ih povetarac uhvatio mreškali se tako da posmatrača muka hvata, ali su u njima delovi konjanika i konja izgledali kao da se stapaju sa stablima i nestaju. Dobro znajući da postoji opasnost - bar od iznenadnih napadača - dobro znajući da su njihove Aes Sedai tako napete da su na ivici pucanja, osmatrali su šumarak oko njih kao da onih konjanika i nema. Bezbednost njihovih Aes Sedai njima je od presudne važnosti i kada je o tome reč ni u koga nemaju poverenja. Sarin, crnobradi panj od čoveka, ne baš toliko nizak ali veoma širok, držao se toliko blizu Nisao da se činilo kao da se nadvija nad majušnom Žutom, a i Džoriju je polazilo za rukom da se nadnosi nad Morvrin, mada je zapravo bio niži od nje, širok koliko i Sarin, ali veoma nizak, čak i za jednog Kairhijenjanina. Mirelina tri Zaštitnika, bar koliko je smela priznati da ima, naguralo se uz nju tako da njen konj nije mogao ni da mrdne a da ne naleti na nekog od njihovih. Anaijin Setagana, vitak, crmpurast i prelep koliko je ona neugledna i jednostavna, skoro da je uspeo da je potpuno sam okruži, a Tervejl, istaknutog nosa i lica pokrivenog ožiljcima, činio je to isto s Beonin. Karlinja nije imala Zaštitnika, što za jednu Belu nije neobično, ali gledala ih je iz dubina svoje krznom postavljene kapuljače kao da razmišlja da nabavi jednog. Ne tako davno, Egvena bi oklevala da dozvoli da je vide u javnosti s tih šest žena. One i Šerijam zaklele su joj se na odanost - iz raznoraznih razloga - a ni one ni ona nisu želele da se za tu činjenicu pročuje, pa čak ni da se posumnja u to. Preko njih je ona uticala na razvoj događaja, koliko je mogla, i to kada su svi mislili da je ona samo marioneta, mala Amirlin koju Dvorana Kule koristi kako hoće i koju niko ne sluša. Taj privid se u Dvorani raspršio kada ih je navela da objave rat Elaidi, napokon priznajući šta zaista rade od onog dana kada su pobegle iz Kule, ali to je u Dvorani i ađasima samo pobudilo zabrinutost u vezi s njenim sledečim postupkom i nateralo ih da pokušaju da smisle kako da se postaraju da šta god taj postupak bude - bude uz njihovo odobrenje. Predstavnice su se veoma iznenadile kada je prihvatila njihov predlog o savetu, po jednu sestru iz svakog ađaha, da joj daju savete na osnovu svoje mudrosti i iskustva. Ili su možda mislile da joj je uspeh koji je postigla sa objavom rata udario u glavu. Naravno, ona je samo kazala Morvrin, Anaiji i ostalima da se postaraju da one budu sestre koje će se izabrati - a one su u okviru svojih ađaha zadržale taman dovoljno uticaja i ugleda da to izvedu, mada je bilo za dlaku. Tada je ona već sedmicama slušala njihove savete, mada ih nije uvek i prihvatala, ali sada više nema nikakve potrebe za ugovaranjem tajnih sastanaka ili razmenjivanjem potajnih poruka.