Egvena nije obraćala pažnju na dreku i mlataranje. Razmatrala je sve mogućnosti kojih je mogla da se seti da se ova borba okonča tako što će Bela kula ostati cela i ujedinjena. Provela je sate i sate pričajući sa Sijuan, koja ima najviše razloga da želi da se Elaida svrgne. Kad bi to pomoglo da se Kula spase, Egvena bi se predala Elaidi, zaboravljajući na to je li ta žena postala Amirlin Tron zakonito ili ne. Sijuan je skoro dobila srčani udar na taj predlog, ali naposletku se ipak nevoljno saglasila da je očuvanje Kule važnije od svega ostalog. Beonin se smešila tako prelepo da se činilo zločinom da joj smakne taj osmeh s lica.
Egvena diže glas taman toliko da je ostale čuju od svoje dreke. „Prići ćeš Varilin i ostalima koje je Delana nabrojala i dogovoriti stupanje u dodir s Belom kulom. Ovo su uslovi koje ću prihvatiti: Elaida će se odreći svog položaja i otići u izgnanstvo." Zato što Elaida nikada neće prihvatiti povratak sestara koje su se pobunile protiv nje. Amirlin nema uticaja na unutrašnje ustrojstvo i uređenje nekog ađaha, ali Elaida je obznanila da sestre koje su pobegle iz Kule više ne pripadaju nijednom ađahu. Prema njoj, moraće da mole za ponovni prijem u svoje ađahe, nakon što odsluže pokajništvo pod njenom neposrednom vlašću. Elaida neće ujediniti Kulu, već će je smrskati gore nego što već jeste skršena. „Beonin, to su jedini uslovi koje ću prihvatiti. Jedini uslovi. Razumeš li me?“
Beonin zakoluta očima i pala bi iz sedla da je Morvrin nije uhvatila, mrmljajući nešto sebi u bradu dok je čvrsto držala Sivu da ne padne i šamarala je - i to ne blago. Sve ostale su zgranuto gledale Egvenu kao da je nikada u životu nisu videle. Čak i Delana, koja mora da je smerala da se tako nešto dogodi već od prve reči koju je izgovorila. Morale su da zauzdaju konje kada je Beonin uhvatila nesvestica, a prsten vojnika oko njih zaustavio se na glasnu naredbu lorda Gareta. Neki su krenuli prema Aes Sedai, očigledno bojažljivi i uznemireni iako su im lica bila skrivena iza prečaga na čelenkama.
„Vreme je da se vratimo u logor'“, spokojno kaza Egvena. Ono što se mora - mora se. Možda bi predaja zacelila Kulu, ali nije joj pošlo za rukom ila ubedi sebe u to. A sada možda dođe do toga da se Aes Sedai sučeljavaju na ulicama Tar Valona, ako njoj ne uspe da iznađe nekakav način da svoje namere sprovede u delo. „Čeka nas posao“, reče i uze uzde, „a nije nam ostalo još mnogo vremena." Molila se da ga ima dovoljno.
17
Tajne
Čim se Delana uverila da je njeno zlobno seme pustilo koren, promrmljala je kako bi možda najbolje bilo da ne budu viđene da se zajedno vraćaju u logor, pa se kao potajnica udaljila i poterala kobilu u brz kas kroz sneg, ostavljajući druge da nastave jahanje u nelagodnoj tišini, koju je remetilo samo mrvljenje snežne pokorice pod konjskim kopitima. Zaštitnici iza Aes Sedai držali su rastojanje, a vojnici u pratnji oko njih ponovo su budno motrili na imanja i žbunje, i ne gledajući Aes Sedai, koliko je Egvena mogla da vidi. Ali muškarci ne znaju kada treba da drže jezik za zubima. Ako kažeš muškarcu da ćuti, on će se samo još više rastorokati - naravno, samo najbližim prijateljima, kojima može da veruje, kao da oni neće tu priču raširiti svima živima. Možda su Zaštitnici drugačiji - Aes Sedai uvek tvrde da je tako, bar one koje imaju Zaštitnike - ali nema nikakve sumnje da će vojnici raširiti priču o sestrama koje se svađaju, a takođe nema sumnje da će reći kako je Delana oterana. Ta žena je sve to veoma pažljivo pripremila. Ako se tom semenu dozvoli da iznikne, izrašće nešto mnogo gore od vatrokorova ili daviloze, ali Siva Predstavnica je sebe sasvim lepo zaštitila od krivice. Istina na kraju uvek ispliva na videlo, ali kada do toga naposletku dođe, istina počesto ume da bude tako umotana u glasine, nagađanja i potpune laži da većina ljudi u nju nikada ne poveruje.
„Verujem da ne moram da pitam je li neka od vas već čula išta o ovome." Egvena je to kazala sasvim opušteno, naizgled samo posmatrajući kraj kroz koji su jahale, ali bilo joj je drago kada su sve one to smesta porekle, i to s velikom uvređenošću, uključujući Beonin, koja je škrgutala zubima i pogledom streljala Morvrin. Egvena je u njih imala poverenja onoliko koliko je smela - one nisu mogle da joj se zavetuju na odanost a da ne misle da se drže svake reči; jedino ako nisu iz Crnog ađaha, što je malčice uznemiravajuća mogućnost koja je bila glavni uzrok njenog opreza - ali čak i zaveti na odanost ostavljaju prostora da većina odanih ljudi učini najgore moguće uverena da je to što radi najbolje za tebe. A ljudi koji su prisiljeni da daju zakletve umeju da budu vešti u uočavanju rupa kuda mogu da se provuku.
„Pravo pitanje“, nastavila je, „zapravo je - šta to Delana hoće?" Nije morala da objašnjava o čemu priča - svakako ne tim ženama, jer su sve do jedne bile veoma iskusne u Igri kuća. Da je Delana samo htela da zaustavi pregovore sa Elaidom a da se pri tom ne pročuje da je ona imala neke veze s lim, mogla je u ma kom trenutku jednostavno popričati nasamo sa Egvenom. Predstavnicama nije potreban nikakav izgovor da bi dolazile pred Amirlin. Ili je mogla da se posluži Halimom, koja uglavnom spava na ležaju u Egveninom šatoru, iako je Delanina pisarka. Egvenu muče glavobolje, a ponekad su upravo Halimine masaže jedino što može da ih smiri dovoljno da zaspi. Ma i nepotpisana poruka bila bi dovoljna da ona predstavi Dvorani ukaz kojim se pregovori zabranjuju. I najveća cepidlaka morala bi da prizna da su pregovori u vezi sa okončanjem rata svakako u vezi s ratom. Ali Delana je očigledno želela da Šerijam i ostale znaju za to. Njeno prenošenje glasina bilo je usmereno na drugu metu.
„Razdor između glava ađaha i Predstavnica“, kaza Karlinja, glasom hladnim kao sneg. „Možda i razdor između ađaha." Nameštala je svoj plašt, zamršeno izvezen belim koncem po beloj tkanini, ali postavljen gustim crnim krznom, i delovala nehajno kao da priča o ceni smotuljka vune. „Ne mogu ni da pretpostavim zašto bi ona to želela, ali ako ne budemo veoma oprezne do toga će doći, a ona nikako ne može znati da ćemo mi biti oprezne, ili tla imamo razloga to da budemo, pa logika nalaže kako njen cilj mora biti ili jedno ili drugo."
„Karlinja, prvi odgovor koji ti sine nije baš uvek tačan“, kaza joj Morvrin. „Ne možemo pretpostaviti da je Delana o svojim postupcima promislila pažljivo kao ti, ili da je došla do istih zaključaka." Dežmekasta Smeđa više je verovala u zdrav razum nego u logiku, ili je bar tako pričala, ali zapravo se činilo da ona te dve stvari stapa u mešavinu zbog koje ume da bude veoma tvrdoglava, ali i sumnjičava prema brzim ili lakim odgovorima. Što i nije tako loše. „Delana možda pokušava da neke Predstavnice privoli za neko pitanje koje je njoj važno. Možda se nada da će joj ipak poći za rukom da Elaida bude proglašena pripadnicom Crnog ađaha. Bez obzira na učinke, moguće je da je njen cilj nešto u šta mi čak i ne sumnjamo. Predstavnice umeju da budu sitne duše baš kao svi ostali. Otkud znamo da joj se neka od ovih koje je pomenula nije zamerila još dok je ona bila polaznica, a ove je podučavale? Bolje da se usredsredimo na ono što će iz toga proizići, nego da brinemo o tome zašto se sve to dešava, bar dok ne saznamo nešto više.“ Glas joj je bio spokojan baš kao i široko lice, ali Karlinjina hladna staloženost na tren se pretvori u ledeni prezir. Njena racionalnost nije uzimala u obzir ljudske mane niti im je činila ustupke. Niti prihvatala da neko nije saglasan s njom.
Anaija se zasmeja skoro majčinskim smehom, zbog čega njen dorat malo zaigra pre nego što ona stiže da ga zauzda. Baš kao neka seljanka majčinskog izgleda kojoj je smešno glupiranje drugih seljana. Čak su i neke sestre bile dovoljno budalaste da je vrlo lako potcene. „Karlinja, nemoj da se duriš. Vrlo verovatno da si u pravu. Ne, Morvrin, verovatno jeste. U svakom slučaju, verujem da joj možemo osujetiti sve nade koje gaji da će izazvati razdor.“ Sada nije zvučala ni najmanje nasmejano. Nijednoj Plavoj nije smešno ništa što bi moglo otežati da se Elaida svrgne.