Unutra je osam podnih svetiljki sa ogledalima stajalo uza zidove između niskih drvenih škrinja. Jedna beše malčice pozlaćena, premda izlizane pozlate, dok su ostale bile od obojenog gvožđa. Nijedna nije imala isti broj krakova, ali davale su dobro osvetljenje, mada nije bilo jarko kao spoljna svetlost. Sred tkaninom zastrtog tla pružalo se sedam stolova, različitih kao da su napabirčeni iz sedam različitih seljačkih kuhinja, a na klupama za tri najdalja stola sedelo je šest polaznica, plaštova presavijenih pored sebe, i sve su bile okružene blistanjem Moći. Tajana, nadzornica polaznica, zabrinuto je motrila na njih, šetajući se između stolova, a za divno čudo isto je činila i Šarina Meloj, jedna od polaznica iz Murandije.
Pa, Šarina nije baš bila zabrinuta, već je smireno gledala šta se dešava, a možda ne bi ni trebalo da je iznenađujuće ni to što ju je zatekla tu. Dostojanstvena sedokosa baka s čvrsto skupljenom punđom na potiljku, Šarina je veoma čvrstom rukom upravljala jednom velikom porodicom i izgleda da je sve ostale polaznice usvojila da joj budu unuke. Upravo ih je ona i uredila u one sićušne porodice, potpuno na svoju ruku i izgleda iz čistog gađenja zbog toga što je sve oko nje bilo u neredu. Većina Aes Sedai samo bi se ukočila i stisnula usne ako ih neko na to podseti, mada su veoma brzo prihvatile taj obrazac kada su shvatile koliko im olakšava vođenje i zakazivanje časova. Tajana je tako pomno zagledala šta polaznice rade da je delovalo očigledno kako pokušava da ne obraća pažnju na Šarinino prisustvo. Niska i vitka, krupnih smeđih očiju i s jamicama u obrazima, Tajana je nekako delovala mladoliko iako joj je lice izgledalo bezvremeno, što je naročito dolazilo do izražaja naspram naboranog lica i širokih kukova visoke polaznice.
Dve Aes Sedai koje su usmeravale za stolom najbližem ulazu, Kajren i Ašmanaila, takođe su imale dve posmatračice - Dženiju Frende, Predstavnicu Smeđih, i Salitu Toranes, Predstavnicu Žutih. I Aes Sedai i polaznice bile su na istom poslu. Ispred svake žene, gusto izatkanom mrežom Zemlje, Vatre i Vazduha bila je okružena zdelica, pehar ili već nešto tome slično, koje su iskovali logorski kovači, zbunjeni time što sestre traže da se takve stvari prave od gvožđa, pa još s takvom pažnjom i osetljivošću kao da ih kuju od srebra. Drugo tkanje - Zemlja i Vatra utkane na pravi način - prodiralo je kroz svaku mrežu i dodirivalo predmet u njoj, koji je lagano beleo. I to veoma polako, u svakom od tih slučajeva.
Umeće s tim tkanjem poboljšavalo se vežbanjem, ali od Pet moći za to je ključna bila snaga u Zemlji, a osim Egvene svega je devet sestara u logoru - skupa s dve Prihvaćene i više od dvadeset polaznica - bilo dovoljno snažno da uopšte natera tkanja da rade. Ali malo je sestara želelo da tome posveti makar trunčicu vremena. Ašmanaila, dovoljno vitka da izgleda viša nego što zaista jeste, lupkala je vrhovima prstiju po stolu s leve i desne strane jednostavnog metalnog pehara pred sobom i nestrpljivo se mrštila dok se rub beline lagano dizao preko polovine tog predmeta. Kajrenine plave oči bile su toliko ledene da se činilo kako će se visoki putir na kojem radi smrskati od njenog pogleda. Njen predmet tek je malčice pobeleo pri dnu. Egvena mora da je ono napolju videla Kajren kako ulazi.
Ali nisu baš sve bile tako mrzovoljne. Dženija, vitka i odevena u svilenu haljinu boje blede bronze i sa šalom sa smeđim resama prebačenim preko ruku, proučavala je šta Kajren i Ašmanaila rade tako željno da je bilo očigledno kako bi žarko želela da i sama može to da izvede. Dženija hoće da zna ama baš sve, da zna kako se sve radi i zašto se to tako dešava. Bila je izuzetno razočarana kada joj nije pošlo za rukom da nauči kako se pravi ter’angreal - to su za sada uspele svega tri sestre sem Elejne, ali s veoma nestalnim uspehom - a ona se usredsređeno trudila da savlada tu veštinu čak i pošto su ispitivanja pokazala da joj nedostaje potrebna snaga u koriščenju Zemlje.
Salita je prva primetila Egvenu. Okruglastog lica tamnoputog skoro kao ugalj, bezizrazno je pogledala Egvenu, a žuti rub njenog šala blago se zanjihao kada se spustila u veoma odmeren naklon, tačan u dlaku. Odrasla u Salidaru, Salita je bila deo jednog uznemirujućeg obrasca: prevelikog broja Predstavnica premladih za taj položaj. Salita je Aes Sedai svega trideset pet godina, a retko kada se dešava da nekoj ženi stolica bude poverena pre nego što napuni sto ili više godina otkako je stavila šal. Bilo kako bilo, Sijuan je uvidela taj obrazac i smatrala ga je uznemirujućim, mada nije umela da kaže zašto. Sijuan se uvek uznemiri zbog obrazaca koje ne može da razume. Svejedno, Salita se zalagala za rat protiv Elaide i često je podržavala Egvenu u Dvorani. Ali ne uvek i ne u ovome. „Majko“, hladno kaza.
Dženija trže glavu i lice joj se ozari blistavim osmehom. Ona se takođe zalagala za rat, jedina žena koja je bila Predstavnica pre nego što se Kula podelila da to učini, sa izuzetkom Lelejne i Lirele, dve Plave. Mada njena podrška Egveni nije baš uvek bila nepokolebljiva, u ovom slučaju jeste bila takva. Kao i obično, reči samo pokuljaše iz nje. „Majko, ovo mi nikada neće dosaditi. Jednostavno je zapanjujuće. Znam da više ne bi trebalo da se iznenađujemo kada ti dođeš do nečega što nijednoj drugoj nije sinulo - ponekad mi se čini da smo previše okoštale i postale presigurne u to šta se može a šta ne može uraditi - ali odgonetnuti kako se pravi kuendilar...“ Zastade da udahne vazduh, a Salita vešto uskoči u tu prazninu. I hladno.
„I dalje tvrdim da je to pogrešno“, odlučno reče. „Majko, priznajem da je to tvoje otkriće bilo izvanredno, ali Aes Sedai ne bi trebalo da prave stvari za... prodaju." Salita je tu reč ispunila svim prezirom žene koja prihvata prihod sa svojih imanja u Tiru i ne razmišljajući kako se do tog prihoda dolazi. Taj stav nije bio neuobičajen, mada je većina sestara živela od velikodušnih svota koje su jednom godišnje dobijale od Kule. Bar je tako nekada bilo, pre nego što se Kula podelila.
„A povrh toga“, nastavi ona, „bezmalo polovina sestara nateranih na ovo upravo su Žute. Svakoga dana slušam prigovore. Ako ništa drugo, bar mi imamo pametnija posla i šta da radimo sa svojim vremenom nego da pravimo... trice." Zbog toga je zaradila oštar pogled od Ašmanaile, koja je Siva, i leden pogled od Kajren, koja je Plava, ali Salita na njih nije obraćala pažnju. Ona je jedna od onih Žutih koje kao da misle da su drugi ađasi samo pripojeni njihovom, koji se jedini - naravno - među svima njima bavi korisnim ciljem.
„A polaznice ne bi trebalo da uopšte izvode ovako složena tkanja“, dodade Tajana, pridruživši im se. Nadzornica polaznica nikada se nije ustručavala da se obrati Predstavnicama, pa ni Amirlin, a po licu joj se videlo da nečim nije zadovoljna. Izgleda da nije shvatala da joj se jamice produbljuju kada se mršti, pa da izgleda kao da se duri. „Ovo jeste izvanredno otkriće, a ja nemam ništa protiv trgovine, ali neke od ovih devojaka jedva uspevaju da sa sigurnošću nateraju ognjenu kuglu da promeni boju. Dopuštanje da izvode ovakva tkanja samo će otežati da ih sprečimo da ne skoče u stvari s kojima ne mogu da izađu na kraj, a sama Svetlost zna da je to već dovoljno teško. Možda se i povrede."