„Besmislice, besmislice“, uzviknu Dženija, odmahujući tananom rukom kao da potpuno odbacuje tu zamisao. „Sve devojke odabrane za ovo već mogu da odjednom načine tri ognjene kugle, a za ovo je potrebno tek nešto malo više Moći. Nema nikakve opasnosti, sve dok su pod sestrinskim nadzorom, a uvek jesu. Videla sam raspored. Sem toga, ono što načinimo za jedan dan donosi dovoljno novca da se čitava vojska plati za nedelju ili više dana, ali same sestre ne mogu da proizvedu toliko." Malčice čkiljeći, odjednom kao da se zagledala kroz Tajanu. Bujica s njenih usana ni u jednom trenutku nije se usporila, ali sada se činilo kao da makar polovično priča sama sa sobom. „Moraćemo da dobro pazimo šta radimo kada je o prodaji reč. Morski narod neizmerno je gladan kuendilara, a po svemu sudeći još je mnogo njihovih brodova u Ilijanu i Tiru - a i velmože su ga željne - ali čak i ogromna glad ima svoje granice. I dalje ne mogu da odlučim je li najbolje da se sa čitavom količinom odjednom pojavimo na tržištu, ili da puštamo malo- pomalo. Pre ili posle, čak će i kuendilaru cena početi da pada." Odjednom trepnu i zagleda se najpre u Tajanu, pa u Salitu, naherivši glavu u jednu stranu. „Uviđate šta hoću da kažem, zar ne?“
Salita je mrko pogleda i ostrim pokretom diže šal na ramena. Tajana razdraženo diže ruke. Egvena je samo ćutala. Bilo je to prvi put da ne oseća stid kada je hvale zbog nekog od njenih navodnih otkrića. Za razliku od skoro svega ostalog, izuzev Putovanja, ovo otkriće je zaista njeno, mada ju je Mogedijen uputila u pravom smeru pre nego što je pobegla. Ta žena nije znala kako se išta pravi - ako ništa drugo, to znanje nije otkrila ni u jednom trenutku, ma koliko je Egvena pritiskala, a pritiskala ju je veoma snažno - ali Mogedijen je bila izuzetno pohlepna, a kuendilar je čak i u Dobu legendi bio cenjen i smatran skupocenim. Znala je dovoljno o tome kako se pravi da je Egvena mogla sama odgonetnuti ostatak. U svakom slučaju, bez obzira na to ko se bunio i koliko uporno, potreba za novcem značila je da će se proizvodnja kuendilara nastaviti. Mada, što se nje tiče, što duže vremena prođe pre nego što se neki komad proda, to bolje.
Sarina u zadnjem delu šatora pljesnu rukama tako glasno da se svi lecnuše i okrenuše glave da pogledaju o čemu je reč. Kajren i Ašmanaila se takođe okrenuše, a Plava čak ispusti tkanje tako da putir uz zveket odskoči po stolu. Bio je to znak dosade. Postupak se može početi iznova, mada je veoma teško naći tačnu tačku odakle valja nastaviti, a neke sestre koriste svaku priliku da za tih sat vremena koliko svakoga dana moraju provesti u tom šatoru rade bilo šta drugo. Sat vremena ili dok ne završe jedan predmet od početka do kraja, šta god se prvo navrši. To je trebalo da ih nakani da se više trude da uvećaju svoje umeće, ali malo ih je odmaklo daleko.
„Bodvin, Nikola, idite na sledeći čas“, obznani Šarina. Nije pričala glasno, ali glas joj je bio tako snažan da je lako prosecao i žamor, a kamoli tišinu koja vlada u tom šatoru. „Imate taman dovoljno vremena da operete ruke i da se umijete. Požurite. Nemojte da dobijete loše ocene.“
Bod - Bodvin - kretala se hitro i pustila saidar, pa svoju napola završenu narukvicu od kuendilara stavila u jednu od škrinja poredanih duž platnenog zida, kako bi je neko drugi završio, a onda uzela svoj plašt. Punačkih obraščića i lepa, tamnu kosu uplitala je u dugu pletenicu, mada Egvena baš i nije bila sigurna da je dobila dozvolu od Ženskog kruga. Mada, taj svet je sada ostao i za njom. Navukavši debele rukavice, požurila je iz šatora. Bod je pognula glavu i nije ni pogledala prema Egveni. Očigledno da joj još nije jasno zašto polaznica ne može da navrati na čašicu razgovora sa Amirlin Tron kad god joj se prohte, premda su odrasle zajedno.
Egvena bi veoma volela da popriča s Bod i još nekima, ali Amirlin takođe tnora nešto da nauči. Jedna Amirlin ima mnogo dužnosti, malo prijatelja - a nema miljenika. Sem toga, ako makar samo izgleda da im je naklonjenija nego drugima, ostale polaznice zagorčaće život devojkama iz Dve Reke. A ni meni neće doneti dobra u Dvorani, pomislila je kiselo. Ali žarko je želela da devojke iz Dve Reke to mogu da shvate.
Druga polaznica koju je Šarina prozvala niti je ustala s klupe niti je prestala da usmerava. Nikoline crne oči blesnuše na Šarinu. „Mogla bih da budem najbolja u ovome, samo da mi je dozvoljeno da vežbam" nadureno progunđa. „Znam da postajem sve bolja. Znaš, mogu da Proričem." Kao da je to u nekakvoj vezi jedno s drugim. „Tajana Sedai, reci joj da mogu da ostanem duže. Mogu da završim ovu zdelu pre narednog časa, a sigurna sam da Adini Sedai neće smetati ako samo malčice zakasnim." Ako njen naredni čas počinje u neko skorije vreme, poprilično će zakasniti ako se zadrži da završi zdelu; nakon sat vremena truda pobelela je samo do pola.
Tajana otvori usta, ali pre nego što stiže da makar reč progovori, Šarina diže jedan prst, a trenutak kasnije i drugi. To mora da je nešto značilo, jer Nikola smesta preblede i istog trena pusti tkanje, pa skoči tako brzo da se klupa zatrese, zbog čega se druge dve polaznice što su sedele na njoj namrštiše i pogledaše je ispod oka. Ali one se brzo vratiše svom poslu, a Nikola skoro potrča da tutne napola završenu zdelu u škrinju pre nego što zgrabi svoj plašt. Na Egvenino iznenađenje, jedna žena koju do tada nije primetila, odevena u kratak smeđi kaput i široke pantalone, skoči s mesta gde je sedela na platnom zastrtoj zemlji iza stolova. Sevajući plavim očima na sve oko sebe, Arejna istrča iz šatora za Nikolom. Njih dve su bile slika i prilika nezadovoljstva i namrgođenosti, kao odrazi u ogledalima. Kada ih je ugledala, Egvena se oseti nelagodno.
„Nisam znala da je prijateljicama dozvoljeno da budu ovde i posmatraju šta se dešava“, kaza. „Da li Nikola i dalje pravi nevolje?" Nikola i Arejna pokušale su da učene nju, Mirelu i Nisao, ali nije na to mislila. To je još jedna tajna.
„Bolje da se ta devojka prijateljski ponaša sa Arejnom nego s nekim konjušarom“, odgovori Tajana pa šmrknu. „Znaš, dve su ostale u drugom stanju, a još deset njih će verovatno ostati. Ali toj devojci je potrebno još prijateljica. Prijateljice će je smiriti."
Ućuta kada još dve u belo odevene polaznice žurno uđoše, pa ciknuše i ukopaše se u mestu kada zatekoše Aes Sedai kako stoje tačno ispred njih. Najpre se žurno spustiše u duboke naklone, pa na Tajanin znak odjuriše u zadnji deo šatora i prebaciše plaštove preko klupe pre nego što iz jedne škrinje uzeše delimično beo putir i skoro potpuno beo pehar.
Šarina ih je posmatrala sve dok nisu počele da rade, a onda uze svoj plašt i prebaci ga preko ramena, pa priđe izlazu. „Oprosti, Tajana Sedai“, kaza i pade u naklon koji samo što nije bio naklon kakav se upućuje sebi ravnoj. „Rečeno mi je da danas pomognem s pripremom ručka, a ne bih htela da se zamerim kuvaricama.“ Njene tamne oči na tren pogledaše Egvenu, pa ona klimnu sama za sebe.
„Onda idi“, odbrusi Tajana. „Ne bih volela da te išibaju zbog kašnjenja."
Ne uzbuđujući se, Šarina ponovo pade u naklon, niti žureći niti odugovlačeći, najpre Tajani, Predstavnicama, pa Egveni - sve to propraćeno još jednim pogledom, prodornim, ali ne toliko da bi bio uvredljiv - a kada se šatorsko krilo na ulazu spusti za njom, Tajana razdraženo frknu.
„Nikola pravi manje nevolja od nekih drugih“, smrknuto reče, a Dženija odmahnu glavom.
„Tajana, Šarina ne pravi nevolje." Govorila je brzo kao uvek, ali tiho, tako da se ne čuje u zadnjem delu šatora. Neslaganja između sestara nikada se ne iznose pred polaznice. Naročito ne kada se ta neslaganja upravo tiču neke polaznice. „Već poznaje pravila bolje nego svaka Prihvaćena i nikada ne prestupa. Niti izbegava čak i najprljavije poslove, a uvek je prva koja će priskočiti u pomoć ako je nekoj drugoj polaznici to potrebno. Šarina je jednostavno to što jeste. Svetlosti, ne možeš dopustiti da te jedna polaznica zastraši."