„Možda ima razloga za zvanično zasedanje“, posle Romande, Lelejna je zvučala tiho. Nameštajući šal kao da ima sve vreme ovoga sveta, skladno je ustala, namerno ne gledajući Egvenu. Prelepa žena, Lelejna je bila otelotvorenje dostojanstva. „Izgleda da su pregovori sa Elaidom zvanično dopušteni“, hladno kaza. „Razumem da po Zakonu o ratu za to ne moramo da budemo pitane, ali takođe smatram da bi o tome trebalo da raspravljamo na zasedanju, budući da se mnoge od nas suočavaju s mogućnošću da budu umirene ako Elaida zadrži makar malo moći.“
Ta reč, „umirene”, više nije onako jeziva kao pre nego što su Sijuan i Leana Izlečene od umirivanja, ali Aes Sedai koje sve to gledaju nagurane iza klupa zažamoriše. Izgleda da se vesti o pregovorima nisu raširile onako brzo kako je Egvena očekivala. Nije mogla oceniti jesu li sestre uzbuđene ili zatečene, ali očigledno je da su iznenađene. Uključujući i neke Predstavnice. Dženija, koja je ušla dok je Lelejna pričala, ukopa se u mestu, tako da druga skupina sestara koja je ulazila skoro nalete na nju. Pogledala je Plavu, a onda Egvenu, samo duže i hladnije. Očigledno da ni Romanda nije čula za to, sudeći po tome kako je stisla usne, a izrazi lica onih premladih Predstavnica kretali su se od Beraninog ledenog spokoja preko Samalininog zaprepašćenja do Salitinog otvorenog zgražavanja. Kad je već kod toga, Šerijam se na tren zaljuljala dok je stajala. Egvena se nadala da ženi neće pozliti ispred čitave Dvorane.
Ali zanimljivije je bilo kako su se ponele one za koje je Delana kazala da su razgovarale o pregovorima. Varilin je sedela gotovo nepomično, ali činilo se da se suzdržava da se ne nasmeši dok je tako sedela zagledana u svoje suknje, ali Mahla je kolebljivo oblizivala usne i krajičkom oka bacala poglede na Romandu. Saroija je sklopila oči, a usne su joj se micale kao da izgovara molitvu. Fejsela i Takima zurile su u Egvenu mršteći se skoro istovetno, premda neznatno. A onda obe primetiše onu drugu i lecnuše se, smesta poprimajući takvo kraljevsko dostojanstvo da je izgledalo kao da se jedna drugoj rugaju. Bilo je to veoma čudno. Valjda ih je Beonin do sada sve obavestila šta je Egvena kazala, ali sve su izgledale uznemireno, sem Varilin. Nemoguće da su mislile kako će zaista pregovorima postići okončanje neprijateljstava. Sve žene koje sede u ovoj Dvorani u opasnosti su da budu umirene i pogubljene samo zbog toga što su tu. Ako je ikada bilo nekog drugog izlaza sem uklanjanja Elaide, taj je zatvoren pre više meseci, kada je ova Dvorana izabrana. Više nema povratka.
Lelejna je delovala zadovoljno time kako su njene reči primljene - štaviše, samozadovoljno kao mačka u mlekari - ali i pre nego što je završila s meškoljenjem na klupi pošto je sela, Morija skoči na noge. To svima privuče pogled, a izazva i još žamora. Niko Moriju nije smatrao naročito skladnom u pokretima, ali Ilijanka ipak nije žena koja skače. „To da se raspravi treba“, kaza ona, „ali kasnije mora da usledi. Ovu Dvoranu su sazvale tri Predstavnice koje isto pitanje postavljaju. Tom pitanju da se posveti pažnja mora pre nego ma kojem drugome. Šta su Akarin i njena družina otkrile? Tražim zato da se ovamo dovedu da pred Dvoranom izveštaj podnesu."
Lelejna se namršti takođe na sestru iz redova Plavih, a ta vala ume da se mršti, pogleda oštrog kao šilo, ali zakon Kule potpuno je jasan s tim u vezi - za promenu - i svima dobro poznat. Često se dešava da nije ni jedno ni drugo. Drhtavim glasom, Šerijam zamoli Aledrinu, najmlađu posle Kvemse, da doprati Akarin i ostale pred Dvoranu. Egvena zaključi kako bi najbolje bilo da popriča s riđokosom ženom čim se ovo zasedanje završi. Ako Šerijam nastavi tako, ubrzo će postati i više nego beskorisna kao Čuvarka.
Delana ulete u paviljon usred jedne skupine sestara kao poslednja Predstavnica koja je stigla, i već se zaputila prema svojoj klupi prebacujući šal preko podlaktica dok se punačka Bela Predstavnica vratila sa šest sestara i dovela ih da stanu pred Egvenu. Plaštove mora da su ostavile pred ulazom, zato što ih sada nijedna ne nosi. Delana ih pogleda, nesigurno se namrštivši. Delovala je zadihano, kao da je morala da trči da bi tu stigla.
Aledrina je izgleda bila mišljenja da bez obzira na to je li zasedanje zvanično ili ne, ona valja da taj čin sprovede odgovarajuće svečano. „Pozvane ste pred Dvoranu Kule da prenesete ono što ste videle“, kaza s jakim tarabonskim naglaskom. Njena tamnozlatna kosa i smeđe oči nisu bile neuobičajene za Tarabonce, mada joj je kosa bila podšišana u visini ramena i skupljena u čipkastu belu mrežu mesto da je duga i upletena u mnoštvo tankih pletenica ukrašenih đinđuvama. „Nalažem vam da o tim stvarima govorite bez izvrdavanja ili suzdržavanja i da na sva pitanja odgovorite u potpunosti, ništa ne izostavljajući. Sada recite da ćete tako učiniti, pod Svetlošću i u nadu za ponovno rođenje i spas, ili trpite posledice." One drevne sestre koje su postigle da to bude deo obreda Dvorane dobro su bile svesne koliko slobodnog prostora Tri zakletve ostavljaju. Ako se ovde malčice izostavi, na drugom mestu se nešto kaže trunčicu nejasno, značenje onoga što se govori može se okrenuti naglavačke, a da se sve to vreme govori istina.
Akarin glasno i pomalo nestrpljivo potvrdi, a drugih pet manje-više svečano i nelagodno, kako koja. Mnoge sestre čitave živote prožive a da ne budu pozvane da svedoče pred Dvoranom. Aledrina je sačekala sve dok i poslednja nije ponovila zavet od reči do reči pre nego što se vratila na svoju klupu.
„Akarin, ispričaj nam šta si videla“, reče Morija čim se Bela Predstavnica okrenula. Aledrina se vidno ukoči, a kada opet sede, lice joj beše potpuno bezizrazno, no obrazi su joj se rumeneli. Morija je trebalo da sačeka. Mora da je bila veoma nestrpljiva.
Po običaju - običaja ima mnogo više nego zakona, a sama Svetlost zna da zakona ima daleko više nego što je ma kome zaista poznato, počesto međusobno suprotstavljenih u slojevima koji su se stolećima taložili, ako običaji vladaju nad Aes Sedai koliko i zakoni Kule, a možda i više - po običaju, Akarin se obratila Amirlin Tron.
„Ono što smo videli, majko, bila je rupa u zemlji, velika i oblika grubog kruga“, reče, skoro svaku drugu naglašavajući klimanjem. Činilo se kao da te reči veoma pažljivo bira, kao da želi da svima budu sasvim jasne. „Moguće da je to prvobitno bio savršen krug, polulopta, ali stranice su se na nekim mestima urušile. Rupa je približno tri milje široka i možda milju i po duboka." Neko glasno uzdahnu, a Akarin se namršti kao da je to bio pokušaj prekidanja. Ali nastavi ne zastajkujući. „Nismo mogle da se do kraja u verimo kolika je dubina. Dno je pokriveno vodom i ledom. Verujemo da će vremenom postati jezero. U svakom slučaju, pošlo nam je za rukom da bez previše teškoća utvrdimo gde se tačno nalazimo i spremne smo da izjavimo da se ta rupa nalazi na mestu gde je nekada bio podignut grad zvan Šadar Logot.“ Tada zaćuta, a u tom jednom dugom trenutku jedino se čulo šuštanje sukanja, kako su se Aes Sedai nelagodno meškoljile.
I Egvena htede da se promeškolji. Svetlosti, rupa te veličine pokrila bi pola Tar Valona! „Akarin, imaš li neku pretpostavku kako je ta... rupa... stvorena?“, naposletku upita. Baš se ponosila smirenošću svog glasa. Šerijam se čak tresla! Kg vena se nadala da to niko drugi nije primetio. Čuvarkini postupci uvek se odražavaju na Amirlin. Ako Čuvarka pokazuje strah, poprilično sestara će pomisliti da se Egvena plaši. Teško da bi želela da neko na to posumnja.
„Majko, sve smo odabrane zbog toga što imamo izvesnu sposobnost da čitamo ostatke. Zapravo, u tome smo bolje od većine." Znači, one nisu odabrane samo zato što nijednu jaču od njih to nije zanimalo. U tome se krije mudrost. Ono što Aes Sedai čine retko kada je jednostavno kako to možda na površini izgleda. Egvena je žarko želela da može prestati s ponovnim ličenjem onoga za šta je mislila da je već naučila. „Nisejn je u tome najbolja od svih“, nastavi Akarin. „Majko, uz tvoju dozvolu, pustiću nju da odgovori."