Zavlada tišina. To jest, sa izuzetkom Šerijam. Stojeći pogureno nekoliko stopa od Egvene, ramena su joj se tresla od plača koji još nije savladala.
A onda Romanda duboko uzdahnu. „Možda možemo proširiti krugove dovoljno da se suprotstavimo Izgubljenima“, tiho reče. Na neki način, to je njenim rečima davalo veću težinu nego da je vikala. „Možda možemo upravljati Aša’manima. To možda u oba slučaja je tanko."
„Kada se daviš“, odgovori Morija jednako tiho, „hvataš se za svaku slamku koju voda nanese pored tebe, makar i ne bila sigurna da će ti izdržati težinu sve dok se ne uhvatiš. Romanda, voda nam se još nije prelila preko glave, ali davimo se. Davimo."
Opet zavlada tišina, osim Šerijaminog cmizdrenja. Zar je u potpunosti izgubila vlast nad sobom i zaboravila da je povrati? Mada, ni među Predstavnicama nijedna nije imala prijatan izraz lica, čak ni Morija, Malinda ili Eskaralda. Nisu iznele prijatnu stvar na razmatranje. Delana je pozelenela u licu. Izgledalo je kao da će njoj pozliti, a ne Šerijam.
Egvena opet ustade, dovoljno dugo da postavi potrebno pitanje. Čak i kada je predloženo nezamislivo, obredi se moraju slediti. Možda više nego ikada. „Ko je protiv ovog predloga?"
Tu već nije bilo manjka govornica, mada su se sve prenule dovoljno da slede pravila. Nekoliko Predstavnica istovremeno se pokrenulo, ali Mahla je prva skočila na noge, a ostale su opet sele ne pokazujući nestrpljenje. Za Mahlom je usledila Fejsela, a za njom Varilin. Onda je usledila Saroija, pa naposletku Takima. Sve su dugo govorile, a Varilin i Saroija došle su na korak do toga da zapravo održe zabranjene govore, i sve su govorile rečito koliko su mogle. Nijedna ne sedne u predstavničku stolicu a da ne ume da bude rečita kada je to potrebno. Svejedno, ubrzo je postalo očigledno da samo ponavljaju ono što su i one i druge već rekle, samo služeći se drugim rečima.
Izgubljeni i njihovo oružje nisu ni pomenuti. Predstavnice su se bavile Crnom kulom - Crnom kulom i Aša’manima. Crna kula je pošast na licu zemaljskom, pretnja po svet velika kao Poslednja bitka. I to ime nagoveštava povezanost sa Senkom, a ne treba ni pominjati da predstavlja šamar Beloj kuli. Takozvani Aša’mani - nijedna nije izgovarala to ime a da ne doda „takozvani" ili da ga ne izgovori podrugljivo; to na Starom jeziku znači „čuvari“, a oni su sve samo ne čuvari - takozvani Aša’mani su muškarci koji mogu da usmeravaju! Muškarci prokleti da polude ako ih pre toga ne ubije muška polovina Moći. Luđaci koji koriste Jednu moć. Od Mahle do Takime, sve do jedne su to izgovarale sa svim užasom koji osećaju. Tri hiljade godina ispunjenih užasom, a pre toga Slamanje sveta. Takvi muškarci su uništili svet, doveli do kraja Doba legendi i opustošili zemni šar. Traži se da s njima sklope savezništvo. Ako tako učine, svi će ih se narodi odreći - i to s punim pravom. Prezreće ih sve Aes Sedai - i to s pravom. To je nemoguće. To je nemoguće.
Kada Takima naposletku sede, pažljivo nameštajući šal na rukama, smešila se gotovo neprimetno, ali sasvim samozadovoljno. Zajedno im je pošlo za rukom da učine da Aša’mani deluju stravičnije i opasnije nego Izgubljeni i Poslednja bitka zajedno. A možda čak i kao ravni samom Mračnom.
Budući da je Egvena počela sa obrednim pitanjima, na njoj je bilo da završi, pa je ustala samo da kaže: „Ko je za sporazum s Crnom kulom?" Pogrešila je kada je mislila da je pre toga vladala tišina. Šerijam je napokon obuzdala jecaje, mada su joj suze i dalje lile niz obraze, ali u tišini koja je zavladala nakon onog pitanja njeni grcaji zvučali su kao vika.
Takimi osmeh minu s lica kada Dženija ustade čim je pitanje skliznulo s Egveninih usana. „Kada se čovek davi, čak je i tanka grana bolja nego nikakva“, reče Dženija. „Radije bih pokušala da nešto uradim nego da se samo nadam da će biti bolje sve dok se ne utopim." Ona ima naviku da priča kada ne bi trebalo.
Samalina ustade i stade pored Malinde, a onda odjednom i Salita, Berana i Aledrina, skupa, a Kvemsa svega tren za njima. Devet Predstavnica na nogama - i tako je i ostalo dok su trenuci otkucavali. Egvena shvati da grize usne i smesta prestade, nadajući se da niko to nije primetio. I dalje je osećala otiske zuba. Nadala se da nije rasekla kožu. Mada, nju niko i ne gleda. Sve sestre kao da su ostale bez daha.
Romanda je sedela mršteći se na Salitu, koja je zurila pravo preda se, lica posivelog i usana uzdrhtalih. Tairenska sestra možda nije bila u stanju da sakrije strah, ali nije uzmicala. Romanda lagano klimnu glavom a onda, zaprepašćujuće, ustade. I ona odluči da prekrši običaj. „Ponekad“, reče gledajući pravo u Lelejnu, „moramo učiniti nešto što radije ne bismo."
Lelejna netremice pogleda sedokosu Žutu u oči. Lice kao da joj beše od porcelana. Glava joj se postepeno diže - i ona odjednom ustade, nestrpljivo gledajući Lirelu, koja se na tren zabezeknuto zablenu u nju pre nego što skoči na noge.
Sve behu zgranute. Ni glas se nije čuo. Gotovo je.
To jest, bezmalo gotovo. Egvena se nakašlja, pokušavajući da privuče Šerijaminu pažnju. Sledeće je na Čuvarki, ali Šerijam je samo stajala i brisala suze sa obraza, lutajući pogledom po klupama kao da broji koliko je Predstavnica ustalo i nada se da je prvi put pogrešno prebrajala. Egvena se glasnije nakašlja, a zelenooka žena se trže i okrenu se da je pogleda. Ali i tada se činilo kao da joj je čitava večnost potrebna da bi se setila šta joj je dužnost.
„Manjinska saglasnost je postignuta“, drhtavo obznani, „i stremiće se sporazumu sa... sa Crnom kulom.“ Duboko uzdahnuvši, potpuno se ispravi a glas joj osnaži. Sada se vratila na poznato tlo. „Zarad zajedništva, tražim da se postigne većinska saglasnost."
Bio je to moćan poziv. Čak i kada je reč o pitanjima koja se mogu razrešiti manjinskom saglasnošću, uvek se teži jednoglasnosti, uvek se stremi ka njoj. Možda se sati i dani rasprave utroše da bi se postigla, ali pokušaji neće prestati dok se sve Predstavnice ne saglase ili dok ne bude sasvim jasno da lakvog saglasja neće biti. Moćan poziv, koji privlači sve sestre. Nesigurno se osvrćući oko sebe, Delana ustade kao marioneta koju konci povlače protiv sopstvene volje.
„Ne mogu da prihvatim ovo“, reče Takima, protiv svih pravila pristojnosti. „Ma šta koja rekla, ma koliko dugo sedele, ne mogu i neću! Ja - neću!“
Nijedna druga nije ustala. O, Fejsela se promeškoljila na klupi, napola kao da će ustati, namestila šal, opet se trznula kao da će se dići na noge. To je bilo najbliže što je ma koja došla tome da ustane. Saroija se grizla za šaku sa izrazom užasa na licu, a Varilin je izgledala kao žena udarena maljem među oči. Mahla se držala za klupu, kao da ne padne, i sumorno zurila u tepihe pred sobom. Očigledno je bila svesna Romande koja se na nju mrštila s leđa, ali njen jedini odgovor bio je da se poguri.
Takima bi trebalo da je sve dovela do kraja. Nema svrhe tražiti većinsku saglasnost kada je neka jasno stavila do znanja da je neće podržati. Ali Egvena odluči da i sama prekrši pravila lepog ponašanja i običaje. „Da li neka smatra da zbog ovoga mora da napusti svoju stolicu?“, upita glasno i jasno.
Paviljon se ispuni uzdasima, ali ona zadrža dah. Ovo bi moglo da ih smrska, ali bolje da se sada iznese na videlo, ako je to suđeno. Saroija je sumanuto pogleda, ali nijedna se nije ni mrdnula.
„Onda ćemo nastaviti sa ovim“, kaza. „Pažljivo. Biće potrebno vreme da se odluči ko će prići Crnoj kuli i šta će im reći." Bar se nada da će imati vremena da pripremi nekoliko bezbednosnih kočnica. Svetlosti, moraće da strmoglavo pojuri kako bi se s time izborila. „Najpre, ima li predloga za naše... izaslanstvo?"
20
U noć
Dobrano pre nego što se zasedanje završilo, iako je sedela na presavijenom plaštu, Egvenina zadnjica je utrnula od tvrde drvene klupe. Nakon beskrajnih rasprava, žarko je želela da su joj i uši utrnule. Šerijam, koja je morala da stoji, počela je da se premešta s noge na nogu kao da priželjkuje stolicu. Ili makar samo da sedne na tepih. Egvena je mogla da ode i tako oslobodi i sebe i Šerijam. Amirlin ništa ne obavezuje da ostane, a njene primedbe se u najboljem slučaju samo učtivo saslušaju - nakon čega Dvorana strmoglavo odjuri u svom pravcu. To nikakve veze nema s ratom, a pošto je zagrizla đem, Dvorana nije imala namere da joj prepusti uzde. Može ona da ode kad god hoće - uz kratak prekid rasprava da bi se obavili potrebni obredi - ali ako to učini, hvata je bojazan, lako je moguće da će joj ujutro čim otvori oči predstaviti potpuno skovan plan, koji Predstavnice već sprovode, a da ona neće imati predstave šta čini sve dok ga ne pročita. To jest, ta ju je bojazan mučila na početku.