Halima zastade, odmeravajući i Nisao i Egvenu, pre nego što uze plašt, neuredno bačen i zgužvan u podnožju svog kreveta. „Pretpostavljam da Delana ima posla za mene“, razdraženo kaza.
Nisao se namršti i pogleda je s leđa dok je odlazila, ali ništa ne govoreći prigrli saidar i izatka štit protiv prisluškivanja oko sebe i Egvene. Nije pitala za dozvolu. „ Anaija i njen Zaštitnik su mrtvi“, reče. „Sinoć su težaci koji su donosili vreće sa ugljem čuli neku buku, kao da se neko bacaka i - za divno čudo - svi su potrčali da vide o čemu je reč. Našli su Anaiju i Setaganu mrtve u snegu.“
Egvena se lagano spusti u svoju stolicu, koja joj tog trenutka nije delovala ni najmanje udobno. Anaija - mrtva. Na njoj ništa nije bilo lepo izuzev osmeha - ali kada bi se nasmešila, oblila bi toplinom sve oko sebe. Neugledna žena, koja je volela čipkane odore. Egvena je znala da bi trebalo da bude tužna i zbog Setagane, ali on je bio Zaštitnik. Sve i da je preživeo Anaijinu smrt, malo je verovatno da bi živeo dugo nakon toga. „Kako?“, upita. Nisao ne bi izatkala taj štit samo da bi joj saopštila da je Anaija mrtva.
Nisao se osvrnu, okamenjenog lica, kao da se boji da neko ne prisluškuje na ulazu iako je izatkala štit. „Težaci misle da su pojeli loše čuvane pečurke. Neki seljaci ne paze šta skupljaju za prodaju, a pogrešna vrsta gljiva može da ti ukoči pluća ili ti od njih grlo otekne, pa da umreš boreći se za vazduh.“ Egvena nestrpljivo klimnu glavom. Naposletku, odrasla je u selu. „Svi su izgleda bili voljni da to prihvate zdravo za gotovo“, nastavi Nisao, ali nije žurila. Šake su joj se stiskale i rastvarale na rubovima njenog plašta i delovala je nevoljno da stigne do zaključka. „Nije bilo nikakvih rana, niti kakvih povreda. Nikakvog povoda da se pomisli da se desilo nešto drugo sem da je neki pohlepni seljak prodao otrovne pečurke. Ali...“ Uzdahnu i opet se osvrnu, pa spusti glas. „Valjda je to bilo zbog sve one priče u Dvorani o Crnoj kuli. Ispitala sam ima li odjeka. Ubijeni su saidinom." Zgađeno se namršti na trenutak. „Mislim da im je oko glava neko jednostavno izatkao nepropusne tokove Vazduha i pustio ih da se uguše." Ona zadrhta i još više se umota u plašt.
I Egveni dođe da se strese. Iznenadila se što ipak nije zadrhtala. Anaija - mrtva. Ugušena. Okrutan način da se neko ubije, a primenio ga je neko ko ne želi da ostavi tragove za sobom. „Jesi li rekla još nekome?"
„Naravno da ne“, uvređeno odgovori Nisao. „Došla sam pravo tebi. To jest, čim sam čula da si se probudila."
„Šteta. Moraćeš da objasniš zašto si to odlagala. Ovo ne možemo da držimo u tajnosti." Pa, Amirlin su čuvale i crnje tajne zarad dobra Kule, kako su ga one doživljavale. „Ako je među nama muškarac koji može da usmerava, onda sestre moraju da se paze." Činilo se neverovatno da se muškarac koji može da usmerava krije među težacima i vojnicima, ali daleko manje od toga da je neki došao samo da bi ubio jednu sestru i njenog Zaštitnika. A to vodi do pitanja: „Zašto Anaija? Nisao, da se nije samo našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme? Gde su umrli?"
„Blizu kola na južnoj strani logora. Ne znam zašto su bili tamo u to doba noći. Sem ako Anaija nije išla u nužnik, a Setagana mislio kako mora čak i tamo da je čuva."
„Onda ćeš mi to saznati, Nisao. Šta su Anaija i Setagana radili tamo dok svi spavaju? Zašto su ubijeni? To ćeš držati u tajnosti. Dok mi ne saopštiš razloge i odgovore na ova pitanja, niko sem nas dve ne sme znati da tragaš za njima."
Nisao otvori usta, pa ih zatvori. „Ako moram, onda moram“, progunđa, ali tek napola sebi u bradu. Ona baš i nije najbolji izbor za čuvanje ozbiljnih tajni i toga je svesna. Kada je poslednji put pokušala da nešto drži u tajnosti, završila je tako što je morala da se zavetuje na odanost Egveni. „Hoće li ovo obustaviti priče o sporazumu s Crnom kulom?"
„Čisto sumnjam“, umorno odgovori Egvena. Svetlosti, kad se brže umorila? Sunce još nije izašlo kako treba. „Bilo kako bilo, mislim da će ovo biti još jedan dug dan.“ A najbolje čemu može da se nada jeste da izdrži bez glavobolje do još jedne noći.
21
Beleg
Alvijarin iskorači kroz kapiju, puštajući je da se za njom zatvori u blistavo plavo-belu rasekotinu, a onda skoro smesta kinu od prašine što se od njenih koraka digla. Smesta je potrese novo kijanje, pa onda još jedno, od čega joj na oči grunuše suze. Obasjana samo blistavom kuglom koja je lebdela pred njom, ostava grubih zidova uklesana u živoj steni tri nivoa ispod biblioteke Kule bila je potpuno prazna, osim prašine koja se tu vekovima taložila. Daleko bi više volela da se vratila pravo u svoje odaje u Kuli, ali uvek postoji mogućnost da naleti na nekog slugu kako čisti, pa da se mora posle otarasiti tela i nadati se kako se niko neće setiti da je taj sluga poslednji put viđen kako ide u njene odaje. Mesana je naredila da ostane skrivena i ne budi ni trunčicu sumnje. To joj se činilo preterano krotko, naročito kada se u obzir uzme činjenica da se Crni ađah nekažnjeno šeta Kulom još od njenog osnivanja, ali kada Izabrana nešto zapovedi, samo glupača može da ne posluša. Bar ako postoji i najmanja mogućnost da se za to sazna.
Alvijarin razdraženo usmeravanjem potisnu prašinu iz vazduha i pritisnu je s takvom silom da je kameni pod trebalo da se zatrese. Ne bi morala kroz sve to svaki put iznova prolaziti da je jednostavno svu prašinu saterala u neki ugao, mesto što ju je ostavila tako raširenu po čitavoj prostoriji. Već godinama niko ne zalazi tako duboko u podrume biblioteke; niko neće primetiti da je prostorija čista. Ali neko stalno radi nešto što niko drugi nikada nije. I sama često to čini, pa nema nameru da bude uhvaćena zbog glupe greške. Svejedno, gunđala je sebi u bradu dok je usmeravajući čistila crvenkasto blato s cipela i rubova suknje i plašta. Činilo se malo verovatnim da će iko prepoznati da je to blato poreklom s Tremalkinga, najvećeg od ostrva Morskog naroda, ali možda se neko zapita gde je ona to bila, pa se ukaljala. Dvorište Kule sada je već sigurno zatrpano snegom, izuzev tamo gde su snežni nanosi raščišćeni, a zemlja se od mraza stegla u kamen. I dalje gunđajući sebi u bradu, opet je usmerila kako bi prigušila škripu zarđalih šarki dok je otvarala gruba drvena vrata. Postoji način da se tkanje načini i sakrije, tako da ne mora svaki put iznova utišavati to škripanje - sigurna je u to - ali Mesana neće da joj ga pokaže.
Zapravo, Mesana je pravi razlog zbog kojeg je razdražena. Izabrana podučava samo ono što ona želi i ništa više, sve vreme nagoveštavajući čudesa, a onda ih ne otkrivajući. I Mesana je koristi kao potrčka. Ona je na čelu Najvišeg saveta i zna imena svih Crnih sestara, čime Mesana ne može da se pohvali. Tu ženu ne zanima ko će izvršiti njena naređenja, samo da se izvrše - i to doslovce. Prečesto traži da ih Alvijarin lično izvrši, prisiljavajući je da dolazi u dodir sa ženama i muškarcima koji sebe vide kao njoj ravnopravne, samo zbog toga što takođe služe Velikom gospodaru. Previše Prijatelja sebe smatra ravnim Aes Sedai, pa čak i nadmoćnim. Da stvari budu još gore, Mesana joj je zabranila da jednog od njih udesi za primer. Ogavni mali glodari, od kojih niko nije u stanju da usmerava, a Alvijarin mora da bude ljubazna prema njima samo zato što bi se moglo ispostaviti da neko od njih služi nekom drugom Izabranom! Bilo je krajnje očigledno da Mesana to ne zna sa sigurnošću. Ona je Izabrana, a toliko je nesigurna da se Alvijarin zbog toga nasmešila prašini.
Kugla blede svetlosti lebdela je ispred nje i osvetljavala joj put dok je Alvijarin kao što labud klizi površinom jezera skladno koračala niz grubi kameni hodnik, laganim dodirima Vazduha poravnavajući prašinu za sobom tako da izgleda kao da tu niko nije prošao, i isprobavajući nekoliko probranih stvarčica koje bi volela da saspe Mesani u lice. Naravno, neće reći ništa od svega toga, što ju je samo još više podbadalo. Prekoravanje jednog od Izabranih čak i najblažim rečima brz je put do bola, a možda čak i do smrti. Zapravo, skoro sasvim sigurno i do jednog i do drugog. Jedini način da se preživi sa Izabranima jeste da se čovek ulizuje i pokorava, a ono prvo jednako je važno kao ono drugo. Besmrtnost je vredna malčice ulizivanja. S njom bi mogla steći svu moć koju je ikada želela - daleko više nego što je ijedna Amirlin ikada imala. Ali najpre mora da preživi.