Još se više naježila kada je videla da nema bibliotekarki na glavnom ulazu. Bibliotekarke uvek stoje na svim ulazima, kako bi bile sigurne da ni parčence hartije neće izaći iz biblioteke bez njihovog znanja. Alvijarin usmeri i otvori jedno krilo visokih izrezbarenih dveri pre nego što stiže do njega i ostavi ga tako razjapljenog na bronzanim šarkama dok je žurila niz široko mermerno stepenište. Prostrana kamena staza između drvoreda hrastova prema visokom belom tornju koji je zapravo Kula, beše očišćena od snega, ali sve i da nije bilo tako, ona bi upotrebila Moć da rastopi sneg pred sobom, pa neka misli ko šta hoće. Mesana joj je kristalno jasno stavila do znanja cenu koju će platiti ako se bude kockala s mogućnošću da iko nauči tkanje za Putovanje, pa čak i da otkrije da ga ona zna, jer bi ona Doputovala na lice mesta. Pošto joj je Kula bila pred očima, nadnoseći se nad drveće i blistajući na bledom jutarnjem svetlu, mogla bi se tamo naći za tren oka. Mesto toga, borila se s porivom da potrči.
Nije bilo iznenađujuće što su široki i visoki hodnici Kule bili prazni. Nešto malo užurbanih slugu s belim plamenom Tar Valona na prsima klanjalo se ili padalo u naklone kako je prolazila, ali oni nisu ništa korisniji niti bitniji od promaje zbog koje su pozlaćene podne svetiljke treperile a jarke se tapiserije po snežnobelim zidovima mreškale. Naravno, u današnje vreme sestre se drže odaja svojih ađaha što je više moguće, a ako sama ne susretne članicu Srca Crnog ađaha, bilo bi joj beskorisno sve i da naleti na Aes Sedai za koju zna da pripada Crnima. Ona zna za njih, ali one ne znaju za nju. Sem toga, nema namere da se otkrije nikome kome ne mora. Možda će joj jednoga dana neke od onih čudesnih naprava iz Doba legendi koje Mesana pominje omogućiti da postavlja pitanja kojoj god sestri hoće - ako ih ta žena ikada zaista napravi - ali za sada i dalje mora da se služi šifrovanim naređenjima ostavljenim na jastucima ili na tajnim mestima. Ono što se nekada činilo da su skoro trenutni odgovori, sada je delovalo kao neverovatno odugovlačenje. Jedan zdepasti ćelavi sluga glasno se zagrcnuo klanjajući se, a ona prestade da se mršti. Ponosila se svojom ledenom suzdržanošću i time što je na površini uvek hladna i smirena. U svakom slučaju, ništa neće postići ako ide kroz Kulu mršteći se.
U Kuli je samo jedna za koju sigurno zna gde će je naći, neko od koga može da zatraži odgovore bez bojazni šta će ta žena pomisliti. Naravno, čak je i tu potrebno malo opreza - nemarno propitivanje otkriva daleko više nego što odgovori vrede - ali Elaida će njoj reći bilo šta. Ona uzdahnu i poče da se penje.
Mesana joj je ispričala za još jedno čudo iz Doba legendi koje bi žarko želela da vidi, nešto što se zvalo „lift“. Naravno, mašine koje lete zvuče daleko veličanstvenije, ali mnogo je lakše zamisliti mehaničku napravu koja te nosi od sprata do sprata. Doduše, nije u potpunosti bila sigurna da su zgrade nekoliko puta više od Bele kule zaista mogle postojati - na čitavom svetu čak ni Kamen Tira po visini nije ravan Kuli - ali samim tim što zna za te „liftove" penjanje uz kružne hodnike i mnogobrojne stepenice delovalo joj je kao kuluk.
Zastala je kod Amirlinine radne sobe, samo tri sprata više, ali obe sobe bile su prazne, baš kao što je očekivala, a pisaći stolovi uglačani tako da su se sijali. Te dve sobe delovale su ogoljeno - nije bilo tapiserija na zidovima, nije bilo ukrasa, nije bilo ničega sem stolova, stolica i ugašenih podnih svetiljki. Elaida sada retko silazi iz svojih odaja blizu vrha Kule. To se svojevremeno činilo prihvatljivim, budući da je tako ta žena bila još izdvojenija od ostatka Kule. Malo se sestara voljno toliko pelo. Ali danas, kada se Alvijarin popela skoro osamdeset hvatova, počela je ozbiljno da se nosi mišlju da natera Elaidu da se vrati na niže spratove.
Naravno, Elaidina čekaonica bila je prazna, mada je na pisaćem stolu bila hrpa hartija koja je govorila da je neko tu bio. Ali može sačekati da vidi šta je u tim spisima i odlučiti je li Elaidu potrebno kazniti zbog njih. Alvijarin baci plašt na pisaći sto i otvori vrata, na kojima je tek izrezbaren plamen Tar Valona čekao majstora da ga pozlati; odatle se išlo dalje u odaje.
Iznenadila se zbog talasa olakšanja koji je osetila kada je videla Elaidu kako sedi iza strogo izrezbarenog i pozlaćenog pisaćeg stola, sa sedmobojnom - ne, sada je šestobojna - ešarpom oko vrata i plamenom Tar Valona izrađenim od poludragog kamenja i utisnutim u pozlatu na visokom naslonu stolice iznad njene glave. Sve do sada nije dozvoljavala da na površinu ispliva crv brige zbog mogućnosti da je ta žena nastradala u nekoj glupoj nesreći. To bi objasnilo Zemailinu primedbu. Biranje nove Amirlin moglo bi potrajati mesecima, bez obzira na to što su suočene s pobunjenicama i svime ostalim, ali njeni dani u ulozi Čuvarke bili bi odbrojani. Ali više od tog olakšanja iznenadilo ju je prisustvo preko polovine Predstavnica u Dvorani koje su ispred pisaćeg stola stajale sa sve svojim šalovima s resama. Elaida dobro zna da ne sme primiti takvo izaslanstvo a da ona nije prisutna. Ogroman pozlaćeni sat prislonjen uza zid, prostački kitnjast, dvaput je odzvonio, a emajlirane figurice Aes Sedai iskočiše iz sićušnih vratanaca na njegovom prednjem delu taman kada je zaustila da kaže Predstavnicama kako se mora nasamo posavetovati sa Amirlin. Otići će one uz tek nešto malo protivljenja ili odugovlačenja. Čuvarka nema vlast da im naredi da izađu, ali one su svesne da je njena vlast veća od one koju joj njena ešarpa pruža, bez obzira na to što nisu ni na tragu toga kako joj to polazi za rukom.
„Alvijarin“, kaza Elaida pre nego što je Alvijarin stigla išta da kaže; zvučala je iznenađeno. Kameni izraz Elaidinog lica rastopi se u nešto bezmalo nalik zadovoljstvu. Usne joj se skoro pa izviše u osmeh. Elaida već duže vreme nema razloga da se smeši. „Stani tamo i ćuti dok ne budem imala vremena da se pozabavim tobom“, reče i zapovednički mahnu rukom prema uglu prostorije. Predstavnice se premestiše s noge na nogu i namestiše šalove. Suejna, jedna gojazna žena, pogleda Alvijarin ispod oka, a Šiven, visoka kao muškarac i sva štrkljasta, bezizrazno je pogleda, ali ostale su izbegavale njen pogled.
Zabezeknuta, ukopala se u mestu, na svilenom tepihu jarkih šara, i zgranuto blenula. Nemoguće da je ovo pobuna - ta žena bi morala da poludi pa da to učini! Ali šta se, za ime Velikog gospodara, desilo pa da dobije hrabrost? Šta?
Elaida lupi o sto glasno i tako snažno da jedna od kutijica na njemu odskoči i zazveča. „Kćeri, kada ti kažem da staneš u ćošak“, kaza tiho i zlokobno, „očekujem da me poslušaš." Oči joj zablistaše. „Ili da pozovem nadzornicu polaznica kako bi ove sestre mogle da posvedoče tvojoj privatnoj pokori?"
Alvijarin pocrvene u licu kao bulka, delimično od poniženja a delimično od besa. Da se čuje kako se njoj govori tako nešto - i to u lice! Ali prože je i strah, a žuč joj se pope u grlo. Samo da kaže nekoliko reči i Elaida će biti optužena zbog toga što je poslala sestre u propast i zatočeništvo, i to ne jednom već dvaput. Već su počele da kruže glasine o događajima u Kairhijenu; neodređene glasine, ali svakim danom sve čvršće. A kada se povrh toga otkrije da je Elaida poslala pedeset sestara da pokušaju da poraze na stotine muškaraca koji mogu da usmeravaju, čak ni postojanje pobunjenih sestara koje sa svojom vojskom zimuju u Murandiji neće joj sačuvati ešarpu oko vrata, niti glavu na ramenima. Ona se ne može usuditi da to radi. Sem... Sem ako ne može da prokaže samu Alvijarin kao pripadnicu Crnog ađaha. Tako bi možda dobila na vremenu. Mada začelo samo malo, nakon što se pročuje za činjenice u vezi s Dumajskim kladencima i Crnom kulom - ali Elaida je možda spremna da se hvata za slamke. Ne, nije moguće - ne može biti moguće. Beg je svakako nemoguć. Kao prvo, ako je Elaida spremna da je optuži, beg bi te optužbe samo potvrdio. Kao drugo, Mesana će je pronaći i ubiti ako pobegne. Sve joj je to sinulo kroz glavu dok se kao da su joj noge od olova vukla da stane u ćošak kao pokajna polaznica. Šta god da se desilo, mora da postoji neki način da se od toga oporavi. Uvek postoji nekakav način za oporavak. Možda ga i pronađe ako sluša. Da Mračni gospodar uslišava molitve - molila bi se.