Elaida ju je na trenutak gledala, a onda zadovoljno klimnula glavom. Ali oči su joj i dalje blistale od nekog osećanja. Odigavši poklopac s jedne od tri lakirane kutije na stolu, uze kornjačicu izrezbarenu od belokosti, potamnele od zuba vremena, pa je protrlja između prstiju. Igranje rezbarijama u toj kutiji prešlo joj je u naviku kada hoće da smiri živce. „Sad“, reče. „Objašnjavale ste mi zašto bi trebalo da stupim u pregovore."
„Majko, nismo ti tražile dozvolu“, oštro odvrati Suejna, isturivši bradu. Ta ima previše brade, četvrtaste kao nekakav kamen, i bahatosti da je istura na svakog. „Ovakva odluka je na Dvorani. U Žutom ađahu vlada snažno opredeljenje za nju." Što znači da je ona snažno opredeljena. Ona je glava Žutog ađaha, Prvi tkač, a Alvijarin to zna zato što Crni ađah zna sve tajne svih ađaha, ili skoro sve, a po Sujeninom viđenju, njeni stavovi jesu stavovi njenog ađaha.
Dosina, druga prisutna Žuta, pogleda Suejnu ispod oka, ali ništa ne reče. Bledunjava i dečačke građe, Dosina je izgledala kao da baš i ne želi da bude prisutna, kao lepuškasti i nadureni dečak kojeg je tu neko dovukao za uvo. Predstavnice se počesto suprotstavljaju pritiscima glava svojih ađaha, ali nije nemoguče da je Suejna našla neki način.
„Mnoge Bele takođe podržavaju pregovore“, kaza Firejna, rasejano se mršteći na mrlju od mastila na jednom dežmekastom prstu. „U trenutnim okolnostima, to je logično preduzeti." Ona je Prvi razbirač, glava Belog ađaha, ali manje od Suejne sklona da svoje stavove smatra stavovima čitavog ađaha. Malo manje. Firejna često deluje rasejano kao najgore Smeđe - dugu crnu kosu koja joj uokviruje okruglo lice potrebno je očešljati, a deo resa na njenom šalu izgleda kao da ih je nemarno umočila u čaj za doručkom - ali ta ume da uoči najsitniju pukotinu u logici nekog stava. Lako je moguće da je tu došla lično jednostavno zato što je smatrala kako joj nije potrebna pomoć drugih Belih Predstavnica.
Zavalivši se u svoju visoku stolicu, Elaida poče da se mršti, prstima se sve brže igrajući s kornjačom, a Andaja brzo progovori, gledajući Elaidu krišom dok se pretvarala da namešta šal sa sivim resama da joj lepo pada preko ruku.
„Majko, stvar je u tome da moramo naći neki način da ovo okončamo mirnim putem“, kaza s jakim tarabonskim naglaskom, kao što je uvek slučaj kada se oseća nelagodno. Često krotka u Elaidinoj blizini, pogleda Jukiri kao da se nada da će dobiti pomoć, ali vitka ženica neznatno okrenu glavu. Za tako sitnu ženu, Jukiri je izuzetno tvrdoglava; za razliku od Dosine, ona ne popušta pred pritiscima. Zašto je onda tu, ako ne želi da bude? Shvativši da je prepuštena sama sebi, Andaja zbrza; „Ne sme se dozvoliti da dođe do borbi na ulicama Tar Valona. Ili u Kuli; naročito ne to; ne ponovo. Pobunjenice se za sada izgleda zadovoljavaju time da sede i posmatraju grad, ali to neće doveka trajati. Majko, ponovo su otkrile kako se Putuje i to su iskoristile da svoju vojsku prenesu preko stotina liga. Moramo otpočeti pregovore pre nego što reše da Putovanjem uvedu tu vojsku u Tar Valon, inače je sve izgubljeno čak i da pobedimo."
Alvijarin se uhvati za suknju i skoro se zagrcnu. Mislila je da će joj oči iskočiti iz glave. Pobunjenice umeju da Putuju? Već su pred Tar Valonom? A ove glupače hoće da pričaju? Pažljivo skovani planovi, pažljivo pripremljene šeme pretvarale su se u paru pred njenim očima kao magla na letnjem suncu. Možda će je Mračni gospodar uslišiti ako se bude veoma jako molila.
Elaida nije prestala da se mršti, ali spustila je kornjaču od belokosti veoma pažljivo na sto, a glas joj je bio skoro smiren. Ali bila je to ona stara smirenost, pre nego što ju je Alvijarin zauzdala, sa čeličim jezgrom ispod mekih reči. „Jesu li Smeđe i Zelene takođe za pregovore?"
„Smeđe“, poče Siven, a onda zamišljeno napući usne i očigledno promeni ono što je htela da kaže. Na površini je izgledala potpuno staloženo, ali i ne shvatajući šta radi, trljala je koščate prste jedan o drugi. „Smeđi ađah zauzima potpuno jasno stanovište o istorijskim presedanima. Sve ste čitale tajne istorije, ili bi trebalo da jeste. Kad god je Kula bila podeljena, svet je zadesila nedaća. Poslednja bitka nam preti, i to u svetu u kom postoji Crna kula, tako da više ne možemo priuštiti sebi da budemo podeljeni ni dana duže nego što je to neophodno."
Izgledalo je da Elaidino lice ne može biti tmurnije, ali ipak se još više smračilo na pomen Crne kule. „ A Zelene?" Glas joj je i dalje bio spregnut.
Sve tri Zelene Predstavnice bile su tu, što je stavljalo do znanja da u njihovom ađahu vlada veoma snažna podrška tom predlogu, ili snažan pritisak poglavarke Zelenih. Kao starija, Tejlin je trebalo da odgovori Elaidi - Zelene se u svemu drže svoje hijerarhije - ali visoka zlatokosa žena iz nekog razloga baci pogled na Jukiri, a onda - što je bilo jednako čudno - pogleda Dosinu, pa se zagleda u tepih i poče da čupka svoju zelenu svilenu suknju. Rina se slabašno namršti, zbunjeno nabravši prćasti nos, ali ona nosi šal manje od pedeset godina, tako da je ostalo na Rubindi da odgovori. Stamena žena, Rubinda je pored Tejlin delovala nisko i zdepasto, i skoro neugledno premda su joj oči imale boju safira.
„Izdato mi je uputstvo da navedem iste stavove kao Šiven“, kaza, ne obraćajući pažnju na Rinin iznenađeni pogled. Očigledno da je bilo pritiska od Ejdlorne „kapetan-generala" Zelenih i Rubinda se očigledno nije slagala s tim, kad je voljna da to iznese u javnost. „Tarmon Gai'don se bliži, Crna kula je skoro jednako velika pretnja, a Ponovorođeni Zmaj je nestao, ako nije mrtav. Više ne možemo da budemo podeljene. Ako Andaja može pregovorima vratiti pobunjenice u Kulu, onda je moramo pustiti da pokuša."
„Shvatam“, ravno odvrati Elaida. Ali, za divno čudo, boja joj se vratila u obraze a čak joj je usne pomilovao i nagoveštaj smeška. „Onda ih svakako vratite pregovorima, ako možete. Ali moj proglas i dalje je na snazi. Plavi ađah više ne postoji, a sve sestre koje su sledbenice onog deteta Egvene al’Ver moraju odslužiti pokoru pod mojim nadzorom pre nego što budu ponovo primljene u bilo koji ađah. Nameravam da prekujem Belu kulu u oružje koje če se koristiti u Tarmon Gai’donu."
Firejna i Suejna otvoriše usta, a po izrazu njihovih lica jasno se videlo da hoće da se bune, ali Elaida diže ruku i preseče ih. „Kćeri, rekla sam svoje. Sada me ostavite. I postarajte se za svoje... pregovore."
Predstavnicama nije preostalo ništa sem otvorenog prkosa. Dobile su ono što po pravu pripada Dvorani, ali Dvorana se retko kada usuđuje da se previše suprotstavi vlasti Amirlin Tron. Ne ako Dvorana nije ujedinjena protiv Amirlin, a ova Dvorana je sve samo ne ujedinjena - ni oko čega. Alvijarin im je lično pomogla da tako bude. I tako su Firejna i Suejna otišle ukočene i stisnutih usana, a Andaja je skoro pobegla iz odaje. Nijedna od njih nije ni pogledala Alvijarin.
Jedva je smogla snage da sačeka dok se vrata najzad ne zatvore. „Elaida, ovo ništa ne menja, začelo to uviđaš. Moraš jasno razmišljati, a ne da se spotakneš o trenutnu zabludu." Bila je svesna toga da brblja, ali nije mogla da se zaustavi. „Ona propast kod Dumajskih kladenaca, sigurna propast kod Crne kule - zbog to dvoje i dalje bi mogla da budeš svrgnuta. Potrebna sam ti da bi zadržala štap i ešarpu. Potrebna sam ti, Elaida. Ti..." Stisnu zube da joj jezik sve ne istrtlja. Mora da još ima nekog načina.