Dnevna soba bila je velika ali ne kitnjasta, baš kao čitavo vlastelinsko zdanje. Ukrasni venci ispod tavanice u uglovima sobe bili su izrezbareni od drveta i obojeni u crveno. Namešaj je bio jarko obojen, ali bez tračka pozlate, a dva duga kamina bila su valjano ali jednostavno sazdana, od običnog kamena. Podupirači za drva na ognjištu bili su izdržljivi i očigledno iskovani tako da dugo služe, a ne da lepo izgledaju. Na njenu želju, vatra u ognjištima bila je mala - plamen je tiho tinjao na napola sagorelim cepanicama - ali obe su bile dovoljne da ona ugreje ruke, što joj je jedino bilo potrebno. Prepušten samome sebi, Algarin bi je okružio pravim lomačama i preplavio slugama - sa ono malo njih što i dalje radi za njega. Budući vlastelinčić, daleko od toga da je bogat, ali on svoje dugove plaća poštujući i slovo i duh, čak i kada bi većina drugih postupila suprotno.
Neizrezbarena vrata koja vode ka hodniku otvoriše se uz škripu - većina Algarinovih slugu bila je stara skoro koliko i on, i mada su sve držali uredno i prebrisano, svetiljke pune ulja i potkresanih fitilja, šarke u vlastelinskoj kući izgleda da su nekako izmicale redovnom podmazivanju - vrata se uz škripu otvoriše i ude Verin, i dalje u odeći za put, jednostavnoj haljini od smeđe vune s razdeljenom suknjom, i s plastom prebačenim preko ruke, još nameštajući prosedu kosu. Četvrtasto lice zdepaste male sestre imalo je uzburkan izraz i odmahivala je glavom. „Pa, Kecuejn, Morski narod je odveden u Tir. Nisam se približavala Kamenu, ali čula sam da je visoki lord Astoril prestao da se žali na bolne zglobove i da se pridružio Darlinu unutra. Ko bi pomislio da će se Astoril pokrenuti - pa da će još stati uz Darlina? Ulice su pune oružnika, koji uglavnom pijanče i tuku se međusobno kada se ne tuku sa Ata'an Mijerama. U gradu ima Morskog naroda koliko svih ostalih zajedno. Harina je bila zgrožena. Pojurila je ka brodovima čim je uspela da unajmi čamac, očekujući da bude proglašena gospom od brodovlja i da sve ispravi. Izgleda da više nema sumnje da je Nesta din Res mrtva.“
Kecuejn pusti dežmekastu ženicu da trtlja. Verin nije ni izbliza tako rasejana koliko se pretvara. Neke Smeđe u stanju su da se sapletu o sopstvene noge zato što ih ne primećuju, ali Verin je jedna od onih koje se samo pretvaraju da ne znaju kako se šta radi u stvarnom svetu. Izgleda da je poverovala da je Kecuejn tu njenu opsenu prihvatila za stvarnost, ali ako ima šta da se naglasi - ona će to naglasiti. A i ono što reši da izostavi može mnogo toga da otkrije. Kecuejn je u nju mnogo manje sigurna nego što bi volela. Nesigurnost je jedna od životnih istina, ali nikako joj nije po volji u koliko toga nije sigurna.
Nažalost, Min mora da je prisluškivala na vratima, a ta mlada žena ama l»aš nema strpljenja. „Kazala sam Harini da neće biti tako“, ulete u sobu i pobuni se. „Kazala sam joj da će biti kažnjena zbog pogodbe koju je sklopila s Random. Tek će nakon toga postati gospa od brodovlja, a ja ne mogu da ocenim hoće li se to desiti za deset dana ili za deset godina.“ Vitka i lepuškasta, visoka u tim svojim čizmama crvenih potpetica, s tamnim kovrdžama koje joj padaju do ramena, Minin glas je bio baršunast i ženstven, ali nosila je momački crveni kaput i plave čakšire. Kaput je po reverima i niz rukave bio izvezen raznobojnim cvećem, a čakšire su takođe bile izvezene cvećem niz spoljni deo nogavica - ali to su i dalje kaput i čakšire.
„Min, slobodno uđi“, tiho reče Kecuejn. I to glasom koji ljudi obično primete. Bar oni koji je poznaju. Min blago pocrvene. „Bojim se da je gospa od talasa već saznala što je mogla iz tvog čitanja. Ali sudeći po tvojoj užurbanosti, možda si pročitala još nečiju auru, pa želiš da mi kažeš šta si videla?" Devojčina čudna sposobnost u prošlosti se pokazala korisnom i nesumnjivo da će tako ponovo biti. Možda. Koliko Kecuejn može da vidi, ona ne laže o onome što vidi u slikama i aurama koje u njenim očima lebde oko ljudi, ali nije ni uvek predusretljiva. Naročito ne kada je reč o onome o kome bi Kecuejn najviše volela da zna neke stvari.
Bez obzira na to što joj se obrazi crvene, Min tvrdoglavo isturi bradu. Promenila se od Šadar Logota, ili je možda to počelo još ranije - ali bilo kako bilo - ta promena nije išla nabolje. „Rand hoće da dođeš kod njega. Rekao je da te zamolim, pa ne moraš da dižeš nos zbog toga.“
Kecuejn je samo pogleda i pusti da se tišina rastegne. Diže nos? Svakako ne nabolje. „Reci mu da ću doći kada budem mogla“, reče naposletku. „I lepo zatvori vrata za sobom, Min.“ Mlada žena zausti kao da bi htela da joj nešto kaže, ali ostalo joj je bar toliko pameti u glavi da to zadrži za sebe. Čak je i izvela pristojan naklon, uprkos tome što nosi te besmislene čizme, i čvrsto zatvorila vrata za sobom. Štaviše, skoro da ih je zalupila.
Verin opet odmahnu glavom, pa se nasmeja, ali taj njen smeh vrlo je malo zvučao kao da joj je to zaista smešno. „Kecuejn, zaljubljena je u onog mladića i sakrila je svoje srce u njegov džep. Šta god ti kažeš ili učiniš, ona će pre slediti srce nego glavu. Mislim da se ona boji da ga je umalo izgubila, a znaš koliko to može da učini ženu rešenom da istraje.“
Kecuejn stisnu usne. Verin se u takve odnose s muškarcima razume bolje od nje - ona nikada nije verovala u zadovoljavanje sa svojim Zaštitnicima, kao što to neke Zelene rade, a drugi muškarci nikada nisu dolazili u obzir - ali Smeđa je prišla nadomak istine a da toga i nije svesna. Bar Kecuejn misli da druga sestra ne zna da je Min vezana za malog Al’Tora. I ona je to otkrila samo zbog toga što se devojka izlanula u trenutku nepažnje. Čak i najtvrđa školjka vremenom prepusti svoje meso pošto čovek dođe do te prve tanane pukotine u ljušturi. A ponekad preda i nenadani biser. Da, Min će hteti da sačuva momka u životu, volela ga ili ne, ali ništa više nego Kecuejn.
Prebacivši plašt preko naslona jedne stolice, Verin priđe najbližem kaminu i pruži ruke da ih ogreje na niskom plamenu. Ne bi se moglo reći da Verin klizi kao labud, ali ipak se kreće skladnije nego što bi se to dalo zaključiti po njenom telu. Koliki se deo njene ličnosti sastoji od obmane? Vremenom se sve Aes Sedai sakriju iza raznih maski. Nakon nekog vremena, to prelazi u naviku. „Verujem da će se na kraju stanje u Tiru razrešiti mirnim putem“, reče zureći u vatru. Kao da je pričala sebi u bradu. Ili želela da Kecuejn to pomisli. „Hern i Simaan postaju prilično očajni, jer se boje da će se ostali visoki lordovi vratiti iz Ilijana i zarobiti ih u gradu. Uzevši u obzir druge izbore koji su im na raspolaganju, možda budu spremni da prihvate Darlina. Estanda je čvršća, ali ako bude mogla da se ubedi da iz toga može da izvuče neku prednost za sebe..."