Pogledavši još jednom Ninaevu, ostavi višu ženu da palcem gladi pribadaču i namršteno zuri u dvorište. Lan je upravo ponovo porazio Džahara, ali mladić se već nameštao i opet tražio da se bore. Šta god da Merisa odluči, ona je već saznala jedno što joj se nikako ne dopada. Granice između Aes Sedai i Zaštitnika uvek su bile jasne; Aes Sedai zapoveda a Zaštitnici se pokoravaju. Ali ako se niko drugi nego Merisa koleba zbog pribadače za okovratnik - Merisa koja čvrstom rukom upravlja svojim Zaštitnicima - onda će morati da se iscrtaju nove granice, bar kada je reč o Zaštitnicima koji mogu da usmeravaju. Sada se čini neverovatno da će Aes Sedai prestati da ih vezuju; Beldejn je dokaz koji ide u prilog tome. Ljudi se zapravo nikada ne menjaju, ali svet se menja oko njih - i to često onespokojavajuće. Moraš da živiš s time, ili makar da to preživiš. Povremeno, uz malo sreće, čovek može da utiče na smer tih promena, ali sve i da sprečiš jednu, samo pokreneš neku drugu.
Kao što je i očekivala, vrata Al’Torove sobe nije zatekla nečuvana. Naravno, tamo je bila Alivija. Sedela je na klupi pored vrata strpljivo držeći šake u krilu. Bledokosa Seanšanka postavila je sebe za svojevrsnu mladićevu braniteljku. Alivija mu je bila zahvalna što ju je oslobodio s povoca, ali ima tu još nečega. Kao prvo, Min je ne voli, a tu nije reč o uobičajenoj ljubomori. Alivija izgleda i da ne zna šta to muškarci i žene rade zajedno. Ali između nje i momka na delu je neka povezanost, koja se otkriva u potajnim pogledima: njenim prepunim rešenosti, a njegovim punim nade, ma koliko teško bilo poverovati u to. Dok Kecuejn ne otkrije o čemu se tu radi, nema namere da učini ama baš ništa kako bi ih razdvojila. Alivijine oštre plave oči posmatrale su Kecuejn sa oprezom punim poštovanja, ali je nije smatrala neprijateljem. Alivija brzo završava sa onima za koje pomisli da su neprijatelji malog Al’Tora.
Druga žena na straži bila je po građi slična Aliviji, ali njih dve nisu mogle da budu različitije, i to ne samo stoga što su Elzine oči smeđe a lice glatko i bezvremeno, dok Alivija ima sitne bore u uglovima očiju i sede vlasi skoro skrivene u kosi. Elza skoči na noge čim ugleda Kecuejn i stade ispred vrata čvrsto se obmotavajući šalom. „Nije sam“, ledeno reče.
„Misliš li ti to da mi staneš na put?“, upita Kecuejn jednako ledenim glasom. Andorska Zelena trebalo je da se samo skloni. Elza je po snazi u Moći toliko ispod nje da nije trebalo ni da okleva, a kamoli da čeka naređenje, ali ta žena se ukopala i čak ju je ošinula pogledom.
To je neprilika. Još pet sestara u vlastelinskoj kući bilo je zavetovano na odanost dečaku, a sve koje su ranije bile odane Elaidi zure u Kecuejn kao da sumnjaju u njene namere prema njemu. Što, naravno, dovodi do pitanja zašto Verin to ne čini. Ali samo Elza pokušava da je drži podalje od njega. Ta žena bazdi na ljubomoru, što nema nikakvog smisla. Nemoguće je da je zaista ubeđena da bi ga sama bolje savetovala, a da je bilo makar i nagoveštaja da Elza želi dečaka bilo kao muškarca ili Zaštitnika, Min bi već režala. Što se toga tiče, ta devojka je izoštrila nagone. Da je od onih žena koje škrguću zubima, Kecuejn bi ih već stiskala.
Taman kada pomisli da će morati da naredi Elzi da joj se skloni s puta, Alivija se nagnu napred. „Elza, on jeste poslao po nju“, otegnuto izjavi. „Naljutiće se ako joj ne damo da prođe. Na nas, a ne na nju. Pusti je da uđe.“
Elza krajičkom oka baci pogled na Seanšanku, a usne joj se izviše u osmeh pun prezira. Alivija je u Moći daleko iznad Elze - a kad je već kod toga, Alivija je i iznad nje - ali ipak je divljakuša, a u Elzinim očima i lažljivica. Tamnokosa žena nije prihvatala da je Alivija bila damane, a kamoli ostatak njene priče. Svejedno, Elza pogleda Kecuejn, pa se osvrnu i pogleda vrata iza sebe, a onda cimnu šal. Očigledno da nije želela da se momak naljuti. Ne na nju.
„Videću je li spreman za tebe“, kaza, skoro nadureno. „Zadrži je ovde“, oštrije dodade Aliviji, pa se okrenu i lagano pokuca na vrata. S druge strane odgovori joj muški glas, a ona otvori vrata taman toliko da se provuče unutra, pa ih zatvori za sobom.
„Moraćeš da joj oprostiš“, javi se Alivija onim izluđujuće sporim i tihim seanšanskim naglaskom. „Mislim da je samo reč o tome da ona veoma ozbiljno uzima svoju zakletvu. Nije navikla da ikome služi."
„Aes Sedai drže svoju reč“, suvo odvrati Kecuejn. Naspram te žene osećala se kao da priča odsečno i brzo kao neka Kairhijenjanka! „Moramo."
„Mislim da morate. Samo da znaš, i ja držim svoju reč. Dugujem mu sve što zatraži od mene.“
Opčinjavajuća primedba, a i otvaranje, ali pre nego što ona stiže da ga iskoristi, Elza izađe. Za njom i Algarin, sede brade uredno potkresane u šiljak. Pokloni se Kecuejn i nasmeši tako da mu se bore produbiše na licu. Jednostavan kaput od tamne vune bio mu je širok jer je bio skrojen u vreme kada je on bio mlađi; kosa mu je bila retka. Nije bilo nikakvih izgleda da otkrije zašto je bio u poseti malom Al’Toru.
„Primiče te“, oštro reče Elza.
Kecuejn samo što ne zaškrguta zubima. Alivija će morati da sačeka, a isto važi i za Algarina.
Kada je Kecuejn ušla, zatekla je mladića na nogama. Visok i plećat skoro kao Lan, bio je odeven u crni kaput izvezen zlatom po rukavima i visokom okovratniku. Previše je podsećao na aša’manski kaput, samo dodatno izvezen da bi se njoj udovoljilo, ali ništa nije rekla. Učtivo joj se pokloni i povede je do stolice s jastučićem s resama postavljene ispred kamina i zapita je hoće li malo vina. Ovo u ibriku što s dva pehara stoji na stočiću već se ohladilo, ali može on da pošalje nekog da donese sveže. Naporno je radila na tome da ga natera da se ponaša uljudno; može da nosi kakav god kaput želi. Ima daleko važnijih stvari u kojima mora da prihvati da ga ona vodi. Ili gura, ili vuče - šta god bude potrebno. Nema namere da traći vreme na priču o njegovom odevanju.
Ljubazno odmahnuvši glavom, ona odbi vino. Pehar s vinom pruža mnogo mogućnosti - da srkneš kada ti je potreban trenutak da razmisliš, da se zagledaš u njega kada želiš da sakriješ oči - ali tog mladića potrebno je netremice posmatrati i ne skidati pogled s njega ni za tren. S lica mu se malo toga može pročitati, skoro kao da je sestra. S tom tamnoriđom kosom i tim plavosivim očima mogao bi da prođe kao Aijel, ali malo Aijela ima tako hladan pogled. Naspram tih njegovih očiju jutarnje nebo u koje je ranije zurila delovalo je toplo. Hladnije su nego pre Šadar Logota. I nažalost - tvrđe. Takođe su delovale... iznureno.
„Algarin je imao brata koji je mogao da usmerava“, reče on, okrećući se prema stolici naspram njene. Ali na pola puta se zatetura i uhvati za doručje kratko se nasmejavši, pretvarajući se da se sapleo o sopstvene noge, ali nikakvog saplitanja zapravo nije bilo. A nije ni zgrabio saidin - imala je prilike da ga gleda kako se na tren tetura dok to čini - ili bi je njeni ukrasi upozorili na to. Korela joj je kazala da mu je potrebno samo malo više sna da bi se oporavio od Šadar Logota. Svetlosti, mora ga sačuvati u životu, ili će ispasti da je sve bilo ni za šta!
„Znam“, odgovori mu. A budući da izgleda da mu je Algarin sve ispričao, dodade: „Ja sam zarobila Emarina i odvela ga u Tar Valon." Nekima bi verovatno bilo čudno to što joj je Algarin zahvalan na tome, ali njegov mlađi brat preživeo je smirivanje duže od deset godina nakon što mu je pomogla da se pomiri s tim. Braća su bila privržena jedan drugome.
Mladićeve obrve se trznuše dok je sedao. Nije znao. „Algarin hoće da bude iskušan“, kaza.
Ona ga pogleda pravo u oči, spokojno, i očuta. Algarinova deca - ona koja su i dalje u životu - sklopila su brakove. Možda je spreman da ovo parče zemlje preda svojim naslednicima. U svakom slučaju, u ovom trenutku jedan muškarac koji usmerava manje ili više ne menja ništa. Sem ako se ne radi o mladiću koji trenutno zuri u nju.