Loijalova stolica opasno škripnu kada se on uspravi kao strela. A i uši mu se uplašeno uspraviše. „Rande, moja majka će biti tamo. Ona je čuvena govornica. Ona nikada ne bi propustila Veliki panj.“
„Nemoguće da se već vratila iz Dve Reke“, odgovori mu Rand. Loijalova majka je navodno i čuvena hodačica, ali ima granica čak i za Ogijere.
„Ne znaš ti moju majku“, promrmlja Loijal kao nekakav doboš usuda. „Erit je sigurno i dalje s njom. Da znaš da jeste."
Min se nagnu prema Ogijeru, a u očima joj zaiskri nekakva opasna varnica. „Po tome kako pričaš o Erit, znam da je želiš za ženu; pa zašto onda stalno bežiš od nje?"
Rand ju je posmatrao stojeći pored kamina. Brak. Avijenda je pretpostavljala da će se on oženiti njome, ali i Elejnom i Min, po aijelskom običaju. Ma koliko to čudno zvučalo, izgleda da je i Elejna tako mislila. Bar mu se to činilo. A šta li Min misli? Nikada nije kazala. Nije trebalo da im dozvoli da ga vežu. Kada umre, ta će ih veza ugušiti žalošću.
Loijalove uši sada zadrhtaše od opreza. Te uši su jedan od razloga zašto su Ogijeri loši lažovi. Krenu da tapše rukama po vazduhu da bi je smirio, kao da je Min veća od njega. „Pa, Min, želim ja to. Naravno da želim. Erit je prelepa i veoma pažljiva. Jesam li ti ikada pričao kako me je pomno slušala dok sam objašnjavao... Naravno da jesam. To pričam svima živima. Želim da je uzmem za ženu. Ali ne još. Min, kod nas nije kao kod vas ljudi. Ti radiš sve što Rand kaže, a Erit će od mene tražiti da se skrasim i ostanem kući. Supruge nikada ne dozvoljavaju muževima da bilo kuda idu ili bilo šta da rade ako to znači da će morati da izađu iz stedinga na duže od nekoliko dana. Moram da završim svoju knjigu, a kako to da izvedem ako ne ispratim sve što Rand radi? Siguran sam da je on svašta uradio otkad sam ja otišao iz Kairhijena, i znam da to nikada neću pohvatati kako treba. Erit to jednostavno ne bi razumela. Min? Min, ljutiš li se na mene?“
„Zašto misliš da sam ljuta?“, odgovori ona hladno.
Loijal duboko uzdahnu, s tako očiglednim olakšanjem da Rand samo Što se ne zablenu u njega. Svetlosti, Ogijer je zaista mislio kako ona hoće da kaže kako nije ljuta! Rand je svestan toga da pipa u mraku kada je o ženama reč, čak i o Min - možda naročito o Min - ali Loijalu bi bolje bilo da nauči mnogo više nego što već zna pre nego što se oženi svojom Erit. Inače, odraće ga kao bolesnog jarca. Bolje da ga makne iz sobe pre nego što Min reši da preduhitri Erit. Rand pročisti grlo.
„Loijale, razmisli o tome“, reče. „Možda ćeš se ujutro predomisliti." Jednim delom nadao se da će se Loijal zaista predomisliti. Ogijer je predugo van kuće. Ali drugim delom... Mogao bi da ga iskoristi, ako je ono što mu je Alivija ispričala o Seanšanima tačno. Ponekad se gadi samome sebi. „U svakom slučaju, sada moram da popričam s Bašerom. I Loganom." Usne mu sc stisnuše na to ime. Šta Logan traži u aša’manskoj crnini?
Ali Loijal nije ustao. Štaviše, lice mu poprimi izraz još veće uznemirenosti, u uši mu se zakosiše i obrve klonuše. „Rande, moram da ti nešto kažem - o Aes Sedai koje su došle s nama."
Munje opet blesnuše ispred prozora kada on nastavi, a grmljavina zatutnja jače nego ikada. U slučaju nekih oluja, zatišje znači samo da najgore tek dolazi.
Kazao sam ti da ih sve pobiješ kada ti se ukazala prilika, zasmeja se Lijus Terin. Kazao sam ti.
„Samicu, jesi li sasvim sigurna da su vezane?“, odlučno upita Kecuejn. I dovoljno glasno da se njene reči čuju od grmljavine koja je odzvanjala krovovima vlastelinskog zdanja. Munje i gromovi savršeno su u skladu s njenim raspoloženjem. Došlo joj je da sikće. Samo je zahvaljujući svojoj obuci i iskustvu sedela naizgled spokojno i srkutala vreli čaj od đumbira. Mnogo je vremena prošlo otkad je poslednji put dozvolila da je osećanja savladaju, ali žarko je želela da nešto ugrize. Ili nekoga.
I Samicu je držala porcelansku šolju s čajem, ali ona još ni kap nije otpila, niti je prihvatila stolicu koju joj je Kecuejn ponudila. Vitka sestra prestade da zuri u plamen u levom kaminu, pa se okrenu i odmahnu glavom, a zvonca u njenoj tamnoj kosi zazveckaše. Nije se potrudila da osuši kosu kako treba, tako da joj je padala niz leđa mokra i umršena. U njenim zelenkastosmeđim očima videlo se da se oseća nelagodno. „Ne mogu tako nešto da pitam jednu sestru, zar ne, Kecuejn, a one mi svakako nisu same kazale. Zar bi neka to učinila da je na njihovom mestu? Isprva sam mislila da su možda uradile isto što i Merisa i Korela. I jadna Dejđin." Licem joj na tren prelete ubod saosećanja. Ona u potpunosti zna kakav je bol koji Dejđin trenutno nagriza zbog njenog gubitka. To predobro znaju sve sestre sem onih koje su još na prvom Zaštitniku. „Ali očigledno je da su i Tovejn i Gejbrila s Loganom. Mislim da Gejbrila spava s njim. Ako je neko nekoga vezao, to su učinili muškarci."
„Preokret“, promrmlja Kecuejn prinoseći čaj usnama. Neki tvrde da je preokret prirodna stvar u poštenoj igri, ali ona nikada nije verovala u poštenu igru. Ili se boriš, ili se ne boriš, a to nikada nije igra. Poštenje je za ljude koji stoje bezbedno po strani i pričaju dok drugi krvare. Nažalost, ona malo toga može da uradi sem da pokuša da nađe neki način kako da razvoj događaja dovede u ravnotežu. Ravnoteža nije isto što i poštenje. Sve se ovo pretvara u gadno zamešateljstvo. „Drago mi je što si me upozorila pre nego što sam se videla s Tovejn i ostalima, ali hoću da se odmah ujutro vratiš u Kairhijen."
„Kecuejn, ništa nisam mogla da uradim“, ogorčeno joj reče Samicu. „Pola ljudi kojima sam izdavala naređenja trčalo je do Sašale da vide je li u redu da ih poslušaju, a druga polovina mi je u lice sasula da već imaju drugačija rešenja. Lord Bašer ju je nagovorio da pusti Zaštitnike - nemam predstave kako je uopšte saznao za njih - a ona je na to nagovorila Sorileu, pri čemu ja ama baš ništa nisam mogla da uradim. Sorilea se ponašala kao da sam upravo abdicirala! Ona ne razume i jasno je stavila do znanja kako misli da sam budala. Nema nikakve svrhe da se vraćam tamo, jedino ako nećeš da Sašali pridržavam rukavice."
„Samicu, očekujem da motriš na nju. Samo to. Hoću da znam šta te Zmajuzaklete sestre rade kada ni ja ni Mudre ne gledamo šta se dešava, držeći prut u rukama. Ti si oduvek sve veoma pomno posmatrala." Strpljenje nije njena najsnažnija vrlina, ali ponekad sa Samicu mora da bude strpljiva. Žuta jeste pronicljiva, pametna i uglavnom jake volje, a to da je najbolja živa Lečiteljka - bar dok se Damer Flin nije pojavio - ne treba posebno ni spominjati, ali ponekad ume da pretrpi potpuno zaprepašćujući krah samopouzdanja.
Štap nikada ne radi na Samicu, ali tapšanje po leđima za promenu radi, a besmisleno je ne koristiti ono što je delotvorno. Dok ju je Kecuejn podsećala na to koliko je pametna, koliko je dobra u Lečenju - to je sa Samicu uvek neophodno; ta ume da se duboko potrese i postane utučena zato što nije mogla da Izleči mrtvog čoveka - arafelska sestra poče da se pribira i da vraća samopouzdanje.
„Možeš biti uverena da Sašala neće ni čarape promeniti a da ja ne znam za to“, odsečno kaza. Zapravo, Kecuejn ništa manje od toga nije ni očekivala. „Ali ako nemaš ništa protiv da pitam“, pošto joj se samopouzdanje vratilo, Samicu je činila tek najmanji ustupak ljubaznosti. Ona nije neka nežna cvećka, sem kada joj samopouzdanje oslabi, „šta ti tražiš u ovoj bestragiji? Šta će učiniti mladi Al’Tor? Ili, možda bi bolje bilo da pitam - šta ćeš ga nagovoriti da učini?"
„On namerava da izvede nešto veoma opasno“, odgovori Kecuejn. Munje blesnuše kroz prozore, oštre srebrne rašlje na nebu mračnom skoro kao da je noć. Ona tačno zna šta on namerava - samo ne zna da li to da spreči.