„Evo“, razdraženo odgovori Egvena i tutnu joj hartiju. Ovo nije vreme da skače i da se trza! „Znaš li za Kajren?“ Naravno, mora biti da zna, ali Egvena svejedno kaza: „Jesi li izvršila neophodne izmene?“ Neophodne izmene. Svetlosti, zvuči bahato kao Romanda. Izgleda da jeste na rubu živaca. Tek joj je na kraju sinulo da prigrli saidar i izatka štit protiv prisluškivanja; ali kada je štit postavila, shvatila je da taj dan možda i nije najbolje vreme da neko pomisli kako ima o nečemu da nasamo razgovara sa Sijuan.
Sijuan nije bila na rubu živaca. Pregrmela je oluje, a neki bi možda rekli da joj je pošlo za rukom i da se oporavi od davljenja. To što se danas dešava njoj je tek malo vetrovito. „Nema potrebe dok ne budemo sa sigurnošću znale šta je s brodovima, majko“, smireno odgovori, pa spusti torbice na sto i uredno ih postavi tačno na sredinu između mastionice i zdele s peskom. „Što Bod manje vremena ima da o tome razmišlja, to će se manje plašiti." Spokojna kao pećinsko jezero. Sijuan se ne uzbuđuje čak ni zbog dve ubijene sestre. Niti zbog toga što jednu od njih mora zameniti polaznicom od svega nekoliko meseci.
Ali kada pročita šta piše na hartiji, namršti se. „Najpre se Faolajn sakrila“, zasikta na hartiju, „a sada je Teodrin ovo donela tebi a ne meni. Ta mala glupača ima manje pameti od ribarske ptice! Čovek bi pomislio da hoće da neko otkrije kako ona po tvom naređenju drži Romandu na oku.“ Držati na oku - učtiv način da se kaže kako je neko uhoda. Obe su se u tome izveštile. To je sastavni deo života Aes Sedai. Ali danas joj to ide na živce.
„Možda ne želi da bude otkrivena. Možda joj je dojadilo da joj Romanda naređuje šta da radi, šta da priča i šta da misli. Sijuan, ovde mi je bila Prihvaćena koja se rugala Teodrininom šalu.“ Druga žena odmahnu kao da to nije ništa. „Romanda pokušava da svima priča šta da rade. I šta da misle. Što se ostalog tiče, stvari će se promeniti kada Teodrin i Faolajn budu mogle da se zakunu na Štapu zakletvi. Pretpostavljam da niko neće tražiti da sada budu iskušane za šal. A do tada moraju da istrpe sve što se postavi pred njih."
„Sijuan, ne može tako." Egveni pođe za rukom da ne povisi glas, ali morala je da se potrudi. U najmanju ruku je pretpostavljala s kakvim će se poteškoćama te dve suočiti kada im je kazala da priđu Romandi i Lelejni. Bilo joj je potrebno da zna šta Predstavnice spletkare, što joj i dalje treba, ali ima dužnost prema njima. One su joj se prve zavetovale na odanost - i to svojevoljno. Sem toga... „Mnogo toga što se zamera Teodrin i Faolajn može se reći i za mene. Ako Prihvaćena može sebi da dozvoli da prema njima pokaže nepoštovanje..." Pa, ona toga ne mora da se boji. Ali sestre su nešto drugo. Naročito Predstavnice. „Sijuan, ako Aes Sedai nemaju vere u mene, nemam nikakve nade da ujedinim Kulu."
Sijuan snažno frknu. „Majko, sada već i Lelejna i Romanda znaju da si ti prava Amirlin Tron, želele one to da priznaju ili ne. Te dve ne bi pristale ni uz Deanu Ariman. Mislim da tebe počinju da gledaju kao novu Edarnu Noregovnu."
„Možda i jeste tako“, odgovori Egvena suvo. Deanu su smatrali spasiteljkom Bele kule, nakon Bonvinine propasti sa Arturom Hokvingom. Za Edarnu se smatralo da je bila najveštija žena koja je ikada držala štap i ešarpu kada je reč o politici. Obe su bile veoma snažne Amirlin. „Ali kao što si me podsetila, moram da pazim da ne završim kao Šejin Čunla.“ Šejin je počela kao snažna Amirlin, držeći u šaci i Kulu i Dvoranu, ali završila je kao marioneta koja je radila tačno šta joj se kaže.
Sijuan klimnu glavom u znak odobravanja i saglasja. Zaista je Egvenu učila istoriji Kule i često je kao primer navodila Amirlin koje su činile kobne greške. Uključujući i sebe. „Ali ovo je nešto drugo“, promrmlja, lupkajući onim listom hartije po prstima. „Kada se dočepam Teodrin, poželeće da je polaznica. I Faolajn! Ako misle da sada mogu da džabalebare, kunem se da ću ih rasporiti kao ribu na pristaništu!"
„Koga ćeš rasporiti?“, upita Šerijam ulazeći kroz štit i donoseći sa sobom talas hladnog vazduha.
Egvenu stolica opet umalo zbaci na tepihe. Moraće da nabavi stolicu koja ne pokušava da se sklopi svaki put kada se onaj ko sedi na njoj pomeri. Bila je spremna da se kladi da se Edarna nikada nije trzala kao da joj je svrbibršljan gurnut niz kičmu.
„Nikog ko se tebe tiče“, mirno odgovori Sijuan, pa prinese hartiju plamenu stone svetiljke. List brzo sagore, sve do njenih prstiju, a onda ga smrvi obema šakama i otrese pepeo. Samo Egvena, Sijuan i Leana znaju istinu o Faolajn i Teodrin. I te dve sestre, naravno. Mada ima mnogo toga što nijedna od njih ne zna.
Šerijam mirno prihvati Sijuanin odgovor. Ta žena plamene kose izgleda da se potpuno oporavila od svog sloma u Dvorani. Ako ništa drugo, bar je prividno povratila dostojanstvo. Gledajući kako Sijuan pali tu hartiju, njene kose zelene oči možda su se malčice skupile, a jeste dodirnula uzanu plavu ešarpu koja joj je visila s ramena, kao da hoće da samu sebe podseti da je tu. Ona ne mora da prihvata naređenja od Sijuan - Egveni se na kraju činilo previše strogim da svoju Čuvarku stavlja u taj položaj - ali Šerijam vrlo dobro zna da ni Sijuan ne mora da sluša njena naređenja, što mora da joj je smetalo pošto je Sijuan tako daleko ispod nje kada je o Moći reč. Mora da joj smeta i to što zna da postoje tajne u koje ona nije upućena. Ali Šerijam će morati da to preživi.
I ona je donela list hartije, koji je stavila na sto pred Egvenu. „Srela sam Tajanu dolazeći ovamo, majko, i kazala joj da ću ti dati ovo."
Beše to dnevni izveštaj o pobeguljama, mada otkad su polaznice raspoređene u porodice, te izveštaje više nije dobijala svakog dana, pa ni svake sedmice. Rođake pružaju podršku jedna drugoj dok prolaze kroz razočarenja i suze i uspevaju da jedna drugu odgovore od najvećih grešaka, kao što je bežanje. Na stranici je bilo samo jedno ime. Nikola Trihil.
Egvena uzdahnu i spusti hartiju. Mislila je da će Nikola ostati zbog svoje pohlepe za znanjem, ma koliko osećala sve veću sputanost. A opet, ne može reći da joj je žao što joj vidi leđa. Nikola je bezobzirno spletkarila i bila spremna na učene ili šta god što bi joj pomoglo da ostvari svoje ciljeve. Vrlo verovatno da je imala pomoć. Arejna se ne bi ustručavala da ukrade konje kako bi njih dve pobegle.
Odjednom primeti datum pored imena. Zapravo, dva datuma, označena znacima pitanja. Meseci se retko kada imenuju, a kamoli dani da se broje, izuzev u zvaničnim spisima i sporazumima. Potpisano, pečatirano i posvedočeno u gradu Ilijanu dvanaestog dana savena, ove godine... I u slučaju ovakvih izveštaja i kada se ime neke žene unosi u knjigu polaznica. Za običnu upotrebu dovoljno je da se kaže koliko ima dana do nekog praznika ili koliko je prošlo od njega. Tako napisani, datumi su joj delovali pomalo čudno. Morala je da prebroji služeći se prstima da bi se uverila u to što vidi.
„Šerijam, Nikola je pobegla pre tri ili četiri dana, a Tajana tek sada podnosi izveštaj o tome? Čak nije ni sigurna da li je prošlo tri ili četiri dana?“
„Majko, Nikoline rođake su je pokrivale." Šerijam žalosno odmahnu glavom. Mada, bilo je čudno to što se osmehnula kao da joj je sve to pomalo smešno. Ili čak zadivljujuće. „Ali izgleda ne iz ljubavi; izgleda da im je bilo drago što je to dete otišlo, pa su se bojale da će je neko vratiti. Bila je baš nepodnošljiva zbog svog Talenta u Proricanju. Bojim se da je Tajana veoma ljuta na njih. Danas nijedna neće lepo sedeti na svojim časovima, što će, plašim se, potrajati nekoliko dana. Tajana kaže kako namerava da svaku od njih svakoga dana mesto doručkom nahrani kaišem sve dok Nikola ne bude pronađena. Ali mislim da će možda popustiti u tome. Pošto je toliko vremena prošlo otkad je Nikola pobegla a da to nije otkriveno, možda će proći izvesno vreme pre nego što je pronađu."