Egvena se malčice lecnu. Pamtila je svoje posete radnoj sobi nadzornice polaznica, u kojoj je tada sedela upravo ova žena pred njom. Šerijam je imala jaku ruku. Svakodnevno šibanje biće gadno. Ali skrivanje bekstva daleko je ozbiljnije od iskradanja ili neslane šale. Gurnula je izveštaj u stranu.
„Tajana će se za to postarati kako misli da je najbolje“, reče. „Šerijam, ima li nekih promena u tome kako sestre pričaju o mom snu?" Istog tog jutra nakon što ga je odsanjala, ispričala je svoj san o seanšanskom napadu, a žene kojima je to ispričala samo su zurile u nju, verovatno zbog Anaijine skorašnje smrti. To je sve zaprepastilo.
Mesto da joj odgovori, Šerijam se nakašlja i zagladi suknje s plavim prugama. „Majko, možda toga nisi svesna, ali jedna od Nikolinih rođaka je Larina Ajelin. Iz Emondovog Polja“, dodade kao da Egvena to ne zna. „Niko neće misliti da povlađuješ miljenici ako oprostiš čitavoj porodici. Popustila ona ili ne, Tajana namerava da u međuvremenu prema njima bude veoma stroga. Patiće.“
Zavalivši se, ali pažljivo zbog klimavog nogara, Egvena se namršti na nju. Larina je skoro njenih godina, i bila joj je bliska prijateljica dok su rasle. Sate i sate provodile su zajedno ogovarajući i vežbajući uplitanje kose za trenutak kada im Ženski krug bude rekao da su dovoljno stare da upletu pletenice. Ali uprkos tome, Larina je bila jedna od retkih devojaka iz Emondovog Polja koja je izgleda prihvatila da je Egvena možda zaista Amirlin Tron, mada je to pokazivala uglavnom držeći se na odstojanju. Zar Šerijam misli da će se Egvena igrati miljenica? Čak je i Sijuan delovala zatečeno. „Šerijam, ti bi trebalo da najbolje znaš kako je kažnjavanje polaznica u nadležnosti nadzornice polaznica. To jest, ako se neka devojka ne zlostavlja, a ti to nisi ni nagovestila. Sem toga, ako Larina misli da danas može da se izvuče kada je reč o pomaganju pobegulji - pomaganju pobegulji, Šerijam - šta li će sutra misliti da može nekažnjeno uraditi? Ako bude istrajna, ona može stići do šala. Ne želim da je povedem putem koji će se završiti tako što će ona biti oterana zbog lošeg ponašanja. Sad - šta pričaju o mom snu?"
Šerijam trepnu tim kosim zelenim očima, pa pogleda Sijuan. Svetlosti, ta žena misli da je Egvena stroga zato što je Sijuan prisutna? Zato što bi Sijuan mogla da raširi priču o tome? Trebalo bi da zna da nije tako; ona je bila nadzornica polaznica. „Majko, stav među sestrama“, naposletku odgovori Šerijam, „jeste da su Seanšani hiljadu milja daleko, da ne umeju da Putuju i da ćemo, u slučaju da pođu na Tar Valon, za to saznati pre nego što nam priđu na dvesta liga."
Sijuan progunđa sebi u bradu nešto što je zvučalo ogavno, ali ne kao i da je iznenađena. I Egveni dođe da opsuje. Zabrinutost zbog Anaijinog ubistva nikakve veze nema sa sestrinskom ravnodušnošću. One ne veruju da je Egvena Snevač. Anaija je u to bila sigurna, ali Anaija je mrtva. Sijuan i Leana joj veruju, ali ni jedna ni druga sada nisu dovoljno uticajne da bi ih ostale slušale ikako drugačije nego s nestrpljivom učtivošću, ako i tako. A sasvim je jasno da joj Šerijam ne veruje. Pridržavala se svog zaveta na odanost kako je Egvena samo poželeti mogla, ali ne možeš nikome narediti da poveruje u nešto. U tom slučaju, samo ti ponavljaju ono što želiš da čuješ, i ništa se ne menja.
Kada Šerijam ode, Egvena se zateče kako se pita zašto li je uopšte i dolazila. Zar je moguće da je to učinila samo da bi joj ukazala na to da će Larina biti kažnjena? Svakako ne. Ali sem što je odgovarala na Egvenina pitanja, “ ništa drugo nije rekla.
Ubrzo potom stiže Mirela, a odmah za njom Morvrin. Egvena je osetila i kako obe puštaju Izvor pre ulaska u šator, a Zaštitnike su ostavile napolju. j Čak i kad ih je na tren videla dok su se šatorska krila na ulazu sklanjala i spuštala, ti ljudi su delovali oprezno, čak i za Zaštitnike.
Mireli krupne tamne oči blesnuše kada ugleda Sijuan, a nozdrve joj se j raširiše. Morvrinino okruglo lice ostade bezizrazno kao uglačani kamen, ali obema rukama obrisa tamnosmeđe suknje kao da nešto skida s njih. Možda je to bilo nesvesno. Za razliku od Šerijam, njih dve moraju da slušaju Sijuanine naredbe, a to se ni jednoj ni drugoj ni najmanje ne dopada. Egvena nije htela da im gura ren u nos, ali u Sijuan ima poverenja, a u njih dve - ne u potpunosti, bez obzira na zakletve. Ne onoliko koliko ima u Sijuan. Sem toga, ima trenutaka kada joj je nezgodno, pa čak i nemoguće da sestrama koje su joj zaklete na vernost kaže šta želi da se uradi. Sijuan može da prenosi poruke, a Egvena tako može biti sigurna da će je slušati.
Odmah je pitala šta se priča o njenom snu, ali njihove priče bile su iste kao ono što joj je Šerijam ispričala, što nije bilo iznenađujuće. Seanšani su daleko. Ako se to promeni, imaće više nego blagovremeno upozorenje. Ista priča već dobranih nedelju i po dana. Da stvari budu još gore...
„Možda bi sve to bilo drugačije da je Anaija živa“, reče Morvrin, održavajući ravnotežu na jednoj klimavoj stoličici ispred pisaćeg stola. Izvodila je to lako i skladno iako je toliko gojazna. „Anaija je bila čuvena po poznavanju onostranih stvari. Uvek sam mislila da je trebalo da se odluči za Smeđi. Ako je ona kazala da si Snevač...“ Ona smesta ućuta kada je Egvena oštro pogleda. Mirela se odjednom zabavi grejanjem ruku na gorioniku.
Nijedna od njih zapravo joj nije verovala. Izuzev Sijuan i Leane niko u čitavom logoru nije verovao da je Egvena snevala istinski san. Varilin je preuzela pregovore u Dareinu, vešto gurnuvši Beonin na niži položaj, i neprestano je nudila izgovore zašto ne može baš u tom trenutku preneti upozorenje. Možda za nekoliko dana, kada se pregovori budu bolje odvijali. Kao da su ti pregovori išta drugo nego sestre koje mlate praznu slamu a da pri tom izbegavaju da kažu makar i reč zbog koje bi druga strana uvređeno napustila pregovarački sto. Niko sem Sijuan i Leane. Bar je mislila da joj veruju.
Mirela se okrenu od gorionika kao da skuplja hrabrost da gurne šaku u žar. „Majko, razmišljala sam o onom danu kada je Šadar Logot uništen..." Odjednom ućuta i ponovo se okrenu prema gorioniku kada jedna žena izduženog lica, u tamnoplavoj odeći, uđe u šator noseći tronožac sav u šarenim spiralama.
Megan je bila prelepa, krupnih očiju i punih usana, ali nekako je izgledala izduženo. Nije bila toliko visoka, ali čak su joj i šake delovale dugačko. Hladno klimnu glavom Morvrin, a na Mirelu naglašeno ne obrati pažnju. „Majko, danas sam donela svoju stoličicu“, kaza i pade u naklon koliko je to bilo izvodljivo s tronošcem u jednoj ruci. „Ako smem da primetim, tvoje su prilično klimave."
Nije bilo iznenađujuće što je Anaijina smrt značila da će Plavi ađah imenovati neku drugu u Egvenin „savet“, ali nadala se najboljem kada je saznala ko će to biti. Kada je Sijuan bila Amirlin, Megan joj je bila jedna od saveznica.
„Majko, imaš li nešto protiv da pošaljem Sijuan po čaj?“, upita Megan sedajući na svoj tronožac. „Zaista bi trebalo da ti ovde bude neka polaznica ili Prihvaćena da trčkara kada zatreba, ali i Sijuan će završiti posao."
„Polaznice imaju časove, kćeri“, odvrati Egvena, „a čak i sa ovim rasporedom u porodice, Prihvaćene skoro da nemaju vremena za učenje." Sem toga, svaki put kada bi htela da s nekim popriča nasamo, morala bi da otera polaznicu ili Prihvaćenu da stoji na hladnoći. To je teško za svaku koja još nije naučila kako da zanemaruje vrućinu ili hladnoću, ali i kako da bude barjak pobijen ispred njenog šatora koji svima stavlja do znanja da se unutra odvija nešto što bi vredelo prisluškivati. „Sijuan, molim te, donesi nam malo čaja. Sigurna sam da bi nam svima prijao."
Taman kada Sijuan pođe prema izlazu, Megan diže jednu dugoprstu šaku. „Imam u svom šatoru zdelu metvičinog meda“, zapovednički reče. „Donesi to. I pazi, nemoj da si ga nimalo ukrala. Sećam se da si volela slatkiše. Hajde, požuri." Megan je bila saveznica. Sada je jedna od mnogih sestara koje krive Sijuan zbog podele Bele kule.